Bogatstvo u rukama malobrojnih: Koliko prihoda u Evropi kontroliše samo 0,1% najbogatijih i gde je Srbija?

Skoro 4,5 odsto ukupnih prihoda u Evropi odlazi u ruke samo 0,1 odsto njene populacije, pokazuju najnoviji podaci platforme World Inequality Database. Ovi podaci ukazuju na značajne razlike između država, koje su prvenstveno uzrokovane specifičnostima poreskih sistema i razlikama u platama.

Prema podacima za 2024. godinu, udeo prihoda koji završava kod najbogatijih 0,1% varira od minimalnih 1,6% u Holandiji do čak 10,2% u Gruziji, među 35 posmatranih zemalja.

Unutar Evropske unije, Estonija beleži najveći udeo prihoda najbogatijih (8,3 odsto , a slede je Bugarska (7,5 odsto) i Poljska (7 odsto). Među zemljama koje su obuhvaćene istraživanjem, Srbija i Turska se nalaze u gornjem delu liste sa udelom većim od 6 odsto. Danska i Rumunija beleže preko 5 odsto.

S druge strane, na dnu liste nalaze se zemlje sa najmanjom koncentracijom bogatstva u ovom sloju društva. To su Holandija (1,6 odsto), Kipar (2,2 odsto), dok Crna Gora, Slovenija i Belgija beleže po 2,3 odsto. Albanija i Letonija prate ovaj trend sa 2,4 odsto.

Politika i institucije kao ključni faktori

Dr Pavel Bukovski sa Londonskog univerzitetskog koledža (UCL) ističe za Euronews da ključnu ulogu u ovim razlikama igraju državne politike i institucije. "Zemlje se razlikuju po obimu preraspodele bogatstva, odnosno po tome koliko pokušavaju da utiču na prihode putem poreza i socijalne politike. Srednja i Istočna Evropa imaju relativno nizak nivo preraspodele. Na primer, u Poljskoj poreski sistem funkcioniše tako da bogati često plaćaju proporcionalno manje poreza nego siromašni", objašnjava Bukovski.

Četiri najveće evropske ekonomije pokazuju slične rezultate, gde najbogatijih 0,1 odsto drži oko 5 odsto prihoda: Španija (5 odsto), Nemačka, Velika Britanija i Francuska (sve po 4,9 odsto). Grčka se nalazi na evropskom proseku od 4,5 odsto.

Zašto je na severu Evrope jaz manji?

Sergiy Artsaba / Panthermedia / Profimedia

Dr Salvatore Moreli sa Univerziteta Roma Tre navodi da visoka koncentracija prihoda u određenim zemljama odražava stvarnu koncentraciju plata, poslovnih prihoda i vlasništva nad bogatstvom. Međutim, to može biti i posledica razlika u penzionim sistemima, pravilima poreskog izveštavanja, pa čak i sive ekonomije.

"Istraživanja pokazuju da zemlje sa manjim razlikama u platama, snažnim kolektivnim pregovaranjem, nižom nezaposlenošću i razvijenim sistemima socijalne zaštite uspevaju da ograniče jaz u prihodima pre oporezivanja", kaže Moreli. On dodaje da to objašnjava zašto skandinavske i zapadnoevropske zemlje često imaju niže procente u poređenju sa ekonomijama koje su još uvek u fazi tranzicije.

Podaci pokazuju zanimljiv istorijski trend. Godine 1940. najbogatijih 0,1 odsto Evropljana posedovalo je 6,43 odsto ukupnog prihoda. Taj procenat je stalno opadao do početka 1980-ih, kada je dostigao istorijski minimum od 2,7 odsto. Nakon toga, ponovo je počeo da raste, približivši se nivou od 5 odsto pre svetske finansijske krize 2007. godine. Od 2010. godine situacija je relativno stabilna, sa udelom koji u 2024. godini iznosi 4,54 odsto.