Toplotni talas u Evropi loša vest za obnovljive izvore energije? Porast solara dovodi do negativnih cena
Komentari
02/06/2026
-07:05
Evropa se suočava sa prvim velikim toplotnim talasom ove sezone, dok su u Velikoj Britaniji i Francuskoj zabeležene rekordno visoke majske temperature.
Vedro nebo dovelo je do naglog porasta proizvodnje solarne energije, što je u nekim delovima Evrope izazvalo negativne cene električne energije — kada veleprodajno tržište struje pada ispod nule zbog toga što ponuda premašuje potražnju, piše Euronews.
Iako bi to moglo zvučati kao olakšanje za potrošače usred rastućih troškova energije, ovaj sve češći fenomen zapravo neće smanjiti vaše račune.
Pored toga, visoke temperature mogu čak otežati proizvodnju nekih vrsta obnovljive energije.
Toplotni talas obara cene električne energije ispod nule
Nedavna analiza Bloomberg-a pokazala je da je u Ujedinjenom Kraljevstvu solarna energija u nedelju, 24. maja, oko podneva pokrila skoro polovinu potražnje za električnom energijom — što je najviši nivo ikada, prema podacima NESO-a — dok su temperature u Londonu porasle na vrelih 32,2 stepeni Celzijusa.
Nagli porast proizvodnje obnovljive energije doveo je do toga da su u Francuskoj 26. maja oko 13 časova satne cene struje na berzi Epex Spot pale ispod nule, dok je zemlja bila pogođena "izuzetno neobičnom i snažnom" toplotnom kupolom.
Ovo nije prvi put da se to dešava ove godine. Prema analitičkoj firmi Montel, negativne cene električne energije na Iberijskom poluostrvu dostigle su rekord u prvom kvartalu 2026.
Povezane vesti
Španija je bila najviše pogođena, sa 397 sati negativnih cena između januara i marta, što je značajan skok u poređenju sa 48 sati u istom periodu 2025. godine, dok je Portugal zabeležio 222 sata cena ispod nule u istom periodu.
Zašto nastaju negativne cene struje?
Cene električne energije postaju negativne kada ponuda nadmaši potražnju. Na evropskom tržištu za naredni dan, proizvođači energije nude koliko struje prodaju i po kojoj ceni. Uobičajeno, ta cena je pozitivna.
Međutim, idealni vremenski uslovi mogu znatno povećati proizvodnju solarne i vetroenergije — što znači da se proizvodi više energije nego što je potrebno. To se često dešava i tokom praznika, kada je potrošnja struje manja nego inače.
Proizvođači električne energije mogu da se međusobno nadmašuju u nižim ponudama, na osnovu operativnih troškova i troškova ponovnog pokretanja, kako bi izbegli da budu isključeni (ograničeni). To je zato što i dalje ostvaruju prihod kroz subvencije ili ugovore, ili zato što bi gubitak zbog obustave proizvodnje bio veći od troškova nastavka rada.
Jochen Tack/imago stock&people/Profimedia
Prošle godine, na primer, Britanija je potrošila neverovatnih 1,47 milijardi funti (oko 1,67 milijardi evra) tako što je smanjivala proizvodnju vetroelektrana i plaćala gasnim elektranama da se uključe.
Kako Evropa može da zaustavi negativne cene električne energije?
Rešavanje problema negativnih cena struje nije jednostavno. Evropa ima zastarelu energetsku mrežu koja nikada nije bila projektovana za procvat obnovljivih izvora, već za centralizovane elektrane. To znači da se energija vetra i sunca — koje se uglavnom nalaze u udaljenim područjima — često ne može preneti tamo gde je potrebna, poput domova i kancelarija.
Iako su investicije u mrežu u Evropi porasle za 47 odsto u poslednjih pet godina, na oko 70 milijardi evra godišnje, stručnjaci upozoravaju da to i dalje nije dovoljno.
Povezane vesti
Nedavni izveštaj energetskog analitičkog centra Ember upozorava da je više od 120 GW planiranih kapaciteta obnovljivih izvora ugroženo zbog "nedovoljnog kapaciteta mreže". To uključuje 16 GW solarnih instalacija na krovovima, što pogađa više od 1,5 miliona domaćinstava širom Evrope.
Davanje besplatne ili subvencionisane električne energije predstavlja još jedan način za rešavanje negativnih cena, a takve mere se već razmatraju u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Greg Džekson, izvršni direktor kompanije Octopus Energy, koja se dugo zalaže za reforme kako bi se obezbedila jeftinija energija umesto smanjivanja proizvodnje vetra, smatra da bi takve mere trebalo učiniti trajnim kako bi se podstakli potrošači da ulažu u elektrifikaciju.
Povezane vesti
Da li baterijsko skladištenje može da reši problem?
Glavni problem kod negativnih cena struje je to što je višak električne energije teško skladištiti. Zbog toga se sve češće govori o jačanju sistema baterijskog skladištenja energije (BESS).
Prošle godine, EU je instalirala 27,1 GWh novih BESS kapaciteta — što predstavlja 12. uzastopnu godinu rekordnog rasta.
Prema izveštaju organizacije Solar Power Europe iz 2026. godine, uprkos desetostrukom proširenju EU flote baterija od 2021. godine, koja danas iznosi više od 77 GWh, Evropa i dalje "daleko od onoga gde treba da bude".
Da bi ispunila ciljeve za 2030. godinu, EU mora ponovo da ostvari desetostruki rast — i poveća kapacitet baterijskog skladištenja na oko 750 GWh u narednih pet godina.
profimedia
Pet tržišta u EU isporučilo je više od 60 odsto ukupnog novog kapaciteta BESS sistema u 2025. godini, pri čemu su Nemačka i Italija predvodile razvoj. Bugarska je postala tržište sa najbržim rastom, popevši se na treće mesto, a slede je Holandija i Španija.
Toplotni talas otežava druge obnovljive izvore
Dok proizvodnja solarne energije raste, visoke temperature mogu otežati rad drugih vrsta obnovljive energije.
Postoje zabrinutosti oko dostupnosti hidroenergije i nuklearne energije ovog leta zbog povišene temperature vode u rekama koje se koriste za hlađenje francuskih reaktora.
Efekat toplotne kupole takođe smanjuje brzinu vetra. Analiza Bloomberga navodi da je prošle nedelje u Nemačkoj, Španiji, Italiji i Francuskoj bilo prognozirano ispodprosečno vetrogenerisanje.
U Francuskoj je proizvodnja pala na oko 0,5 gigavata oko 13 časova 29. maja, prema podacima RTE, dok je do sada ove godine u proseku iznosila 7,4 gigavata.
Čak ni solarna energija nije imuna. Ekstremna vrućina zapravo može smanjiti efikasnost, dok istovremeno povećava opterećenje elektroenergetske mreže.
"Uobičajena je zabluda da više sunca uvek znači i više energije. Fotonaponske (PV) ćelije su poluprovodnici i, kao i sva elektronika, gube efikasnost kako temperatura raste", kaže Joana Vergini, osnivač platforme wfy24.com, koja analizira meteorološke podatke i trendove klimatske varijabilnosti, za Euronews Earth.
Za svaki stepen iznad 25 stepeni, efikasnost solarnih panela opada za oko 0,4 do 0,5 odsto.
Komentari (0)