Berba malina u zapadnoj Srbiji: Proizvođači traže veću cenu, berači veće dnevnice

Počela je berba malina u zapadnoj Srbiji. Proizvođači očekuju veću otkupnu cenu, berači traže više dnevnice nego prethodnih godina, pa je pitanje zarade i troškova ovih dana glavna tema po malinjacima. Hoće li ovogodišnja sezona opravdati očekivanja svih učesnika u lancu proizvodnje, pitanje je koje će obeležiti ovu berbu.

Proizvođači se svake godine suočavaju sa ozbiljnim problemom da obezbede radnu snagu i njihove naknade. Prema njihovim rečima, računicu im komplikuju hladnjačari koji diktiraju uslove i tako utiču na proizvodnju.

"Prosečna dnevnica je negde oko 5.000 ili stotinjak dinara po kilu. To je neka prosečna, ima i veća, ima i manja. Ona podrazumeva smeštaj i tri obroka", kaže Mileta Pilčević iz udruženja "Vilamet".

On podseća na tešku 2023. godinu.

Euronews Srbija

"Ako se osvrnemo unazad na 2023. godinu kada je malina bila 200 dinara, pa eto, možete slobodno sami izračunati. To je bila godina gde smo radili ispod cene koštanja 1 kg maline", naveo je Pilčević.

Realna cena i problemi sa radnom snagom

Malina je godinama jedan od najvažnijih izvoznih artikala Srbije, ali i proizvod oko koga se gotovo svake sezone vode teški pregovori. Poslednjih šest godina cena je beležila drastične oscilacije.

Jedan od proizvođača, Mile Vasilijević, ocenio je koliko bi realno trebalo da košta kilogram Vilamet maline da bi sve bilo isplativo.

"Negde oko 650-700 dinara otprilike bi bila realna neka cena da bi moglo da ostane i gazdi što je uložio i da bi imao da plati radnika, na primer", rekao je Vasilijević.

Trenutna otkupna cena znatno je niža.

"Ona trenutno stoji na tih 407 dinara, što smo mi, eto, izrazito nezadovoljni kao proizvođači, jer maline definitivno nema, ni zaostale u hladnjačama od prošle godine. Neće biti nekog obilnog roda ni ove. Kvalitet je odličan, to moram da naglasim, zato bi trebalo i da se ta roba plati kako treba", istakao je Pilčević.

Iako su dnevnice više nego korektne, veoma je teško pronaći radnike. Veliki i ozbiljni proizvođači uglavnom već godinama imaju stalne radnike, dok se oni sa manjim zasadima oslanjaju samo na članove porodice.

Euronews Srbija

"Ako ne plate malinu, ne može ni gazda da plati velike dnevnice. Ako plate malinu, onda će se malina obraditi i od toga će nešto imati", naveo je berač.

Jedna od radnica opisala je svakodnevnicu.

"Malinu radimo posle posla, da, eto, koji dinar dodamo na platu. Ideš na posao, pa dođeš da je radiš, eto, ne iz nekog besa, nego što ti treba, što imaš potrebu", rekla je jedna od radnica.

"Ipak, brati na 35 plus, nekad i 40. I nekad smo brali, imalo je više maline, brali smo po ceo dan. Tu se, u okviru malinjaka, se i doručkuje, ruča. Tek se onda predaju maline, uveče ide se kući, bukvalno od 6 do 8-9", rekao je berač malina.

Iako je prethodna godina donela velike gubitke zbog suše i vremenskih nepogoda, očekuje se da ovogodišnji rod bude stabilan ukoliko ne bude novih elementarnih nepogoda. U međuvremenu, počela je i kontrola prijavljenih zasada korisnika podsticaja koje dodeljuje resorno ministarstvo.