Rakonjac: Radovi na gradnji brze pruge od Stalaća do Đunisa očekuju se početkom 2027. godine

Radovi na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša na deonici Stalać-Đunis mogli bi da krenu početkom naredne godine i budu završeni 2030, izjavila je danas stručnjak za transportnu infrastrukturu iz Regionalnog centra Evropske investicione banke za ZB Vesna Rakonjac i dodala da je ta banka zainteresovana da finansira i gradnju brze pruge od Brestovca do Preševa, ali i rekonstrukciju barske pruge od Valjeva do Vrbnice.

"Što se tiče pruge Beograd-Niš, koja je jedna od najznačajnijih investicija trenutno u Srbiji, a i značajan projekat za EIB u pogledu našeg finansiranja, banka se obavezala za finansiranje 1,1 milijarde evra za izgradnju ove pruge, pritom implementira i grantove EU iz Fonda za Zapadni Balkan (WBIF) u vrednosti od 600 miliona evra", rekla je Rakonjac za Tanjug.

Ona je navela da je pruga trenutno u različitim fazama implementacije na tri deonice od ukupno 230 kilometara: Beograd-Velika Plana, Velika Plana-Paraćin i Paraćin-Niš.

U okviru treće deonice od Paraćina do Niša, kako je rekla, počela je implementacija projekta za deo od Stalaća do Đunisa u dužini oko 20 kilometara i već je odabran izvođač koji je krajem prošle godine potpisao ugovor i trenutno radi na pripremi projekta za izvođenje radova.

"Očekujemo da će fizički radovi na terenu krenuti početkom sledeće godine i planira se da traju oko tri godine, znači da će se završiti negde 2030. godine", najavila je Rakonjac.

Ona je dodala da je ostatak deonice brze pruge između Paraćina i Niša u završnoj fazi pripreme, da se izrađuje tenderska dokumentacija i da očekuje da tender bude raspisan na jesen, a da izvođač radova bude izabran krajem ove ili početkom sledeće godine.

Dodala je da bi ti radovi, takođe, trebalo da traju oko tri godine.

"Pruga Beograd-Niš biće jako značajna za Srbiju. Planira se da to bude pruga za brzine vozova do 200 kilometara na sat, koja će se povezati sa već izgrađenom brzom prugom koja ide od Beograda na sever, ka Subotici", rekla je Rakonjac.

Evropska unija obezbedila je finansijski paket od 2,2 milijarde evra za modernizaciju železničke deonice Beograd-Niš, koji obuhvata 600 miliona evra bespovratnih sredstava EU kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), zajam EIB od 1,1 milijardu evra i zajam Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 550 miliona evra.

Na pitanje da li je EIB zainteresovana za finansiranje gradnje nastavka brze pruge od Niša do Preševa, Rakonjac je podsetila da EU već finansira deo od Niša do Brestovca.

"Što se tiče ostatka, od Brestovca do Preševa, opet je EU uložila značajan deo nepovratnih sredstava u obliku granta iz Fonda za Zapadni Balkan, koji se implementira preko Evropske investicione banke, gde se radi na pripremi projekta za finansiranje tog dela od Brestovca do Preševa. Mi se iskreno nadamo i otvoreni smo, naravno, za mogućnost da finansiramo i ovaj deo pruge", rekla je Rakonjac.

U EIB očekuju da bi radovi na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, kako je okvirno planirano, mogli da budu gotovi do 2032. godine.

"Akcenat je trenutno na zelenim vidovima transporta"

Govoreći o mogućnosti finansiranja rekonstrukcije dela pruge Beograd-Bar između Valjeva i Vrbnice (na granici sa Crnom Gorom), Rakonjac je rekla da je EIB zainteresovana.

Tanjug/Jadranka Ilić

"Zainteresovani smo za to, naročito zbog toga što mi već finansiramo ostatak pruge kroz Crnu Goru, to jest od Vrbnice do Bara. To su projekti koji su već godinama u toku i radi se rekonstrukcija tog dela pruge. Tako da, naravno, mi smo zainteresovani da i ovaj deo kroz Srbiju, od Valjeva do Vrbnice, finansiramo. Trenutno je u toku priprema projekta koja je finansirana, takođe, od Evropske unije. Radi se na pripremi tog projekta i očekujemo da će i to biti uskoro spremno za finansiranje", navela je Rakonjac.

Čim se pokrene finansijski mehanizam Evropska investiciona banka biće, poručila je Rakonjac, spremna da odgovori tom izazovu i uključi se u finansiranje.

Rakonjac je podsetila da je barska pruga izgrađena još 1976. godine, što je za to vreme bio značajan građevinski poduhvat i navela da bi i ta saobraćajnica, na kojoj danas na nekim deonicama vozovi saobraćaju brzinom od samo 30 ili 40 kilometara na čas, trebalo da se obnovi kako bi na pruzi bile moguće brzine do 100 ili 120 kilometara na čas.

Govoreći o ostalim javnim pozivima i aktuelnim projektima EIB u Srbiji, Rakonjac je navela da je akcenat trenutno na zelenim vidovima transporta.

"To znači obnavljanje železnice, između ostalog, radimo i na poboljšanju plovnosti da bismo i unutrašnji rečni saobraćaj promovisali i doveli do nekog zavidnog nivoa bezbednosti i sigurnosti. Mi sada finansiramo jedan projekat u vodnom saobraćaju koji se tiče povećanja plovidbenosti Save i Dunava. To je širi projekat koji obuhvata niz manjih potprojekata ili šema. Jedna od značajnijih je rekonstrukcija prevodnice na Dunavu", rekla je Rakonjac Tanjugu.

Ona je podsetila da je Srbija sredstvima EIB već rekonstruisala dunavske prevodnice Đerdap 1 i Đerdap 2 i istakla da je povećan kapacitet tih prevodnica za 30 odsto.

"Osim toga, radi se na povećanju plovidbenosti Save i Dunava u smislu proširenja i produbljivanja rečnog korita, bagerovanja i tako dalje", dodala je Rakonjac.

Podsetila je na projekat izvlačenja nemačke flote potopljene na Dunavu kod Prahova tokom Drugog svetskog rata, koji je u toku.

"Trenutno se radi na izvlačenju tih plovila. Do sada su dva plovila izvađena, a mislim da su četiri, potopljena ispod nivoa plovnosti. Očekujemo da će se uskoro završiti i ovaj dosta zahtevan i izuzetno rizičan projekat", istakla je Rakonjac.

Napomenula je da je projekat rizičan jer su u pitanju brodovi u kojima se nalaze neeksplodirana sredstva, ali je dodala da očekuje da se izvlačenje uskoro uspešno završi, čime će plovnost Dunava kod Prahova, koja je sada otežana tokom niskog vodostaja, biti značajno poboljšana.

"Osim vodnog saobraćaja, značajna se sredstva ulažu u rekonstrukciju putne mreže u Srbiji. Mi smo do sada uložili značajna sredstva u rekonstrukciju državnih puteva. Sada imamo u toku i jedan projekat koji će obuhvatiti rekonstrukciju kako državnih, tako i lokalnih puteva u Srbiji, sa naglaskom na povećanje bezbednosti u saobraćaju, koja je naša bolna tačka", rekla je Rakonjac.

EIB učestvuje u tom projektu rehabilitacije postojeće putne mreže u Srbiji sa 150 miliona evra zajma.

Investicije EIB u putnu mrežu, kako kaže, podrazumevaju i povećanje otpornosti puteva na klimatske promene, koje sve više uzimaju danak i moraju se uzeti u obzir pri projektovanju, izgradnji ili rekonstrukciji puteva.

Evropska investiciona banka je do sada u Srbiji finansirala projekte u vrednosti oko 8,6 milijardi evra, od čega je u transportnu infrastrukturu otišlo 3,6 milijardi.

Dodala je da se trenutno u Srbiji finansiraju projekti od zajmova EIB u vrednosti od 1,9 milijardi evra koji su u različitim fazama realizacije, kao i da EIB u Srbiji implementira sada grantove iz Fonda za Zapadni Balkan u vrednosti od oko 780 miliona evra.