Generacija Z pod lupom poslodavaca: Zašto možda ipak nisu spremni za svet rada?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Tvrdnje pripadnika "bejbi bum" generacije da mladi danas ne žele da rade možda ipak imaju osnova, pokazuju novija istraživanja institucija poput Chartered Management Institute (CMI), koja ukazuju na to da generacija Z možda ipak nije dovoljno pripremljena za ulazak na tržište rada, prenosi Euronews.
Nekoliko rukovodilaca velikih kompanija, među kojima su Booking Holdings i Whole Foods, već je ukazalo na ovaj problem.
Glen Fogel, izvršni direktor kompanije Booking Holdings, rekao je 2024. godine da je mlađim zaposlenima možda potrebno više obuke i usmeravanja kako bi razumeli način na koji su savremena radna mesta organizovana i šta se od njih očekuje.
Slično tome, izveštaj Chartered Management Institute-a objavljen u julu ove godine pokazao je da samo šest odsto menadžera smatra da su mladi koji tek počinju karijeru spremni za radno okruženje. To je u suprotnosti sa stavom 45 odsto pripadnika generacije Z, koji veruju da već poseduju potrebne veštine.
"Previše mladih ljudi završava obrazovanje sa ambicijom, talentom i potencijalom, samo da bi otkrili da nisu pripremljeni za realnost radnog mesta, kao ni da menadžeri odgovorni za njihovu podršku nisu dovoljno osposobljeni za tu ulogu", rekla je u izveštaju izvršna direktorka CMI-ja En Frenk.
"Ako želimo da se uhvatimo u koštac sa nezaposlenošću mladih, unapredimo produktivnost i izgradimo novu generaciju lidera, moramo da prestanemo da tretiramo spremnost mladih za svet rada kao problem nekog drugog. Vlada, obrazovne institucije i poslodavci – svi imaju svoju ulogu", dodala je ona.
Studija koju je 2024. godine sprovela Hult International Business School, a koja je obuhvatila 800 lidera u oblasti ljudskih resursa, pokazala je da bi, umesto zapošljavanja osobe koja je tek završila fakultet, 37 odsto ispitanih rukovodilaca radije prepustilo posao robotu ili veštačkoj inteligenciji, dok bi 45 odsto pre angažovalo frilensera.
Povezane vesti
Oko 30 odsto rukovodilaca takođe je navelo da bi radije ostavilo radno mesto upražnjeno nego zaposlilo osobu koja je tek završila fakultet.
Koje poslovne veštine nedostaju generaciji Z?
Prema istraživanju Hult International Business School, najveći nedostatak među većinom mlađih radnika jeste otpornost, odnosno sposobnost da se nose sa pritiskom, izazovima i neuspehom. Čak 91 odsto menadžera navelo je da ovaj nedostatak već počinje da utiče i na radni učinak.
Oko 98 odsto lidera u oblasti ljudskih resursa takođe je istaklo komunikaciju kao jednu od ključnih veština koje mlađi radnici treba da donesu sa sobom na posao, dok je 93 odsto njih naglasilo značaj radoznalosti i spremnosti na učenje.
Za 92 odsto HR lidera, glavna veština koja nedostaje jeste sposobnost saradnje, dok je 90 odsto njih ukazalo na nedostatak kreativnosti. Oko 87 odsto HR lidera smatra da pripadnicima generacije Z nedostaje kritičko razmišljanje.
Prema istraživanju Chartered Management Institute (CMI), samo jedan od 10 menadžera, odnosno 12 odsto njih, rekao je da mladi zaposleni u njihovim kompanijama napreduju onako kako se očekuje.
Unsplash
Kada mladi zaposleni ne napreduju očekivanim tempom ili ne prođu probni period, pored nedostatka otpornosti, među glavnim razlozima navode se nedostatak motivacije, neprimereno ponašanje ili nedostatak profesionalnog ophođenja na radnom mestu, kao i kašnjenje i loše upravljanje vremenom.
Oko 97 odsto HR lidera koji su učestvovali u istraživanju Hult International Business School takođe je navelo da je važno da novi zaposleni imaju dobro osnovno znanje iz oblasti povezanih sa tehnologijom, poput veštačke inteligencije, informacionih tehnologija i analize podataka. Međutim, samo 20 odsto ljudi koji su nedavno završili fakultet smatra da poseduje takvo znanje.
Povezane vesti
Zašto generacija Z više ne želi da radi?
Iako su zabrinutosti poslodavaca u vezi sa veštinama mladih možda opravdane, pripadnici generacije Z suočavaju se i sa potpuno drugačijim uslovima na tržištu rada u odnosu na prethodne generacije. Neki od njih odrastali su gledajući roditelje koji su decenijama radili na istom poslu, dok su njihovi roditelji ili bake i deke mogli da kupe ili izgrade kuću, zasnuju porodicu i dočekaju penziju sa samo jednim prihodom u domaćinstvu.
Nasuprot tome, tržište rada na koje su zakoračili nepovratno je promenjeno nakon pandemije. Većina poslodavaca i dalje pokušava da pronađe ravnotežu između dva ekstrema – obavezog povratka zaposlenih u kancelarije i potpunog rada na daljinu, uz sve veću popularnost rada sa različitih lokacija i digitalnog nomadstva.
Danas mnogi milenijalci i pripadnici generacije Z iskreno osećaju da će možda morati da rade celog života i da nikada neće moći da priušte penziju.
Prema nedavnom istraživanju organizacije People’s Pension, 12 odsto, odnosno oko 2,2 miliona mladih odraslih osoba u Velikoj Britaniji, u potpunosti je prestalo da štedi za penziju jer veruju da će morati da rade zauvek.
Mnogi takođe smatraju da možda nikada neće moći da kupe sopstveni dom ili da priušte velike životne korake, poput venčanja.
Kada se tome pridodaju sve učestaliji otkazi u tehnološkom sektoru, globalne geopolitičke tenzije, ratovi i ekstremne vremenske nepogode, nije iznenađujuće što sve više pripadnika generacije Z više nije naročito motivisano za rad.
Mnogi mlađi ljudi takođe su gledali svoje roditelje kako se suočavaju sa sagorevanjem na poslu, toksičnim radnim okruženjem ili karijerama koje godinama stagniraju, uprkos tome što su decenijama pristajali na gotovo sve zahteve poslodavaca. To je dovelo do velikih promena u njihovom odnosu prema poslu, očekivanjima i granicama koje postavljaju na radnom mestu.
To može da znači sve – od odbijanja da preuzmu dodatni, neplaćeni posao zarad navodnog "sticanja iskustva i vidljivosti", pa do odlaska iz kancelarije na vreme, umesto pristajanja na bezbrojne prekovremene sate.
Da li su fakulteti delimično krivi za ovaj jaz u veštinama?
Iako su kompanije danas sve opreznije kada je reč o zapošljavanju mlađih radnika, značajan deo odgovornosti mogao bi da bude i na fakultetima i aktuelnim programima osnovnih studija.
Oko 90 odsto HR lidera koji su učestvovali u istraživanju Hult International Business School smatra da bi fakulteti trebalo da studentima obezbede lične karijerne i razvojne savetnike ili mentore, koji bi im pomogli da se pripreme za svet rada. Međutim, samo 36 odsto studenata smatra da je dobilo takvu podršku.
Slično tome, 91 odsto lidera ocenilo je da je važno da studenti budu izloženi globalnim perspektivama kroz raznoliko studentsko i nastavničko okruženje, dok je samo 39 odsto studenata navelo da je imalo takvo iskustvo.
Više od 90 odsto lidera takođe je naglasilo značaj toga da fakulteti uvedu pristup učenju zasnovan na rešavanju konkretnih izazova, kako bi studenti bili osposobljeni za bolje rešavanje stvarnih poslovnih problema. Istaknuta je i važnost timskog rada, kao i razvijanja osnovnih poslovnih znanja koja poslodavci danas traže.
Međutim, manje od polovine mladih radnika smatra da je ove veštine steklo tokom studiranja.
"Tradicionalni programi osnovnih studija nisu pratili razvoj globalnog tržišta rada, a jaz između onoga što se predaje i onoga što poslodavcima zaista treba postao je sve očigledniji", rekao je Martin Boehm, izvršni potpredsednik i globalni dekan programa osnovnih studija na Hultu, navodi se u izveštaju.
"Škole moraju da pripremaju studente na nove načine, sa fokusom na razvijanje veština i načina razmišljanja koji su potrebni za kontinuirano učenje u svetu koji se ubrzano menja", dodao je on.
Džejson Dezenc, direktor ljudskih resursa kompanije Toshiba, takođe je istakao da fakulteti i kompanije podjednako moraju najpre da nauče mlade ljude šta posao zapravo podrazumeva, prenosi Business Insider.
To uključuje upoznavanje sa očekivanjima na radnom mestu, načinima komunikacije i socijalizacije sa kolegama, kao i korišćenjem tehnologije, poput veštačke inteligencije, za unapređivanje postojećih poslovnih procesa.
O
Komentari (0)