Niko ne želi da bude šef: Zašto generacija Z odbija unapređenja?

Sve manje mladih zaposlenih želi da preuzme menadžerske pozicije, a ukoliko kompanije ne budu razvijale nove lidere i podsticale pripadnike generacije Z da prihvate rukovodeće uloge, mogle bi se suočiti sa sve većim poteškoćama u očuvanju efikasnosti poslovanja.

Za generaciju Z, uspeh u karijeri više se ne meri unapređenjem. Mnogi od njih daju prednost ravnoteži između poslovnog i privatnog života umesto većoj odgovornosti i dužem radnom vremenu.

Ovaj trend postaje sve veći izazov za kompanije, od kojih se mnoge već suočavaju s problemom razvoja nove generacije lidera, prenosi Euronews.

"Prema globalnim istraživanjima, samo oko šest odsto pripadnika generacije Z želi da preuzme više rukovodeće funkcije i postane šef. Za organizacije i njihove strukture, to predstavlja veoma ozbiljan problem", rekao je Tomas Šklarski, izvršni direktor kompanije Enpulse i stručnjak za angažovanost zaposlenih za Euronews.

Prema njegovim rečima, nespremnost mladih zaposlenih da prihvate menadžerske uloge pre svega proizlazi iz sve većih obaveza koje te pozicije nose.

Poslednjih godina broj zaposlenih kojima rukovodi jedan menadžer značajno je porastao. Prosečna veličina tima udvostručila se sa oko šest na dvanaest ljudi.

To stavlja menadžere pod sve veći pritisak. S jedne strane, odgovorni su upravnim odborima i višem rukovodstvu za ostvarivanje poslovnih ciljeva. S druge strane, od njih se očekuje da podržavaju razvoj, motivaciju i dobrobit sve brojnijih timova.

Pexels

"Generacija Z je pažljivo procenila šta zaista znači ravnoteža između poslovnog i privatnog života u odnosu na žrtve koje su potrebne da bi neko postao šef. Mladi jasno vide teret koji nosi menadžerska funkcija. Menadžer je odgovoran i svojim nadređenima i sve većim timovima kojima je potrebna stalna podrška", rekao je Šklarski.

Problem koji bi mogao posebno da pogodi Evropu

Sve manje interesovanje za menadžerske pozicije nije problem samo pojedinačnih kompanija – reč je o globalnom trendu koji bi mogao biti posebno izazovan za Evropu, gde demografske promene već dovode do smanjenja radne snage.

"Biće sve manje ljudi koji rade, naročito u Evropi. Ako ne budemo obučavali novu generaciju menadžera i pripremali ljude da preuzmu odgovornost za vođenje timova, suočićemo se sa sve većim izazovima u održavanju efikasnosti organizacija", upozorio je stručnjak.

Iako veštačka inteligencija sve više prodire u poslovni svet i automatizuje brojne procese, Šklarski smatra da ona neće rešiti problem nedostatka menadžera.

Prema njegovom mišljenju, i dalje nije jasno da li bi zaposleni bili spremni da primaju uputstva od algoritama ili da li bi veštačka inteligencija mogla uspešno da obavlja ulogu menadžera.

Vođenje timova i dalje zahteva veštine koje je teško zameniti, među kojima su empatija, izgradnja međuljudskih odnosa, motivisanje zaposlenih i donošenje odluka koje uzimaju u obzir ljudsku stranu organizacije.