Šta sve utiče na promenu cena svinjskog mesa u Srbiji

Posle velikog talasa afričke svinjske kuge, zbog kojeg je krajem juna u našoj zemlji eutanazirano 36.000 svinja, domaće tržište mesa beleži značajne promene. Cena žive vage tovljenika znatno je porasla i trenutno se kreće između 220 i 230 dinara, bez uračunatog poreza na dodatu vrednost. Uporedo sa ovakvim skokom cena, direktan udar na džep potrošača predstavlja činjenica da je sveže svinjsko meso u mesarama širom zemlje već poskupelo od 10 do 15 procenata.

Analizirajući aktuelnu situaciju Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije u razgovoru za Euronews Srbija ističe da je epidemija afričke kuge svinja trenutno zaustavljena.

"Sada smo u statusu da je afrička kuga svinja u mirovanju. To je karakteristika tog virusa, da se naglo podigne broj obolelih životinja i isto tako on naglo prestane", objašnjava on. Iako je zaraza uticala na tržište, on upozorava da ona nije glavni uzrok nedavnog poskupljenja mesa.

Dublji razlozi leže u poskupljenju energenata koje je uslovljeno geopolitičkim previranjima, prvenstveno ratom u Ukrajini i krizom na Bliskom istoku. Uz to, velika suša je ozbiljno smanjila prinose kukuruza i enormno poskupela stočnu hranu. Dodatni udar predstavljaju i nova pravila Evropske unije. Naime, EU je odlučila da obustavi uvoz mesa iz Brazila zbog striktnih pravila o prisustvu antibiotika u hrani. Uz uvođenje strogih ekoloških standarda, sve ovo je dramatično poremetilo celo evropsko tržište i dovelo do korekcije cena naviše.

Kada je reč o daljem rastu cena, Budimović smatra da je maksimum blizu.

"Mislim da ubuduće neće biti puno promene. Ukoliko dođe do drastičnijih poskupljenja, to potrošač ne može da plati, pa će proizvod ostajati", procenjuje on.

Situaciju bi na domaćem terenu moglo da olakša i to što je Kina obustavila uvoz od EU, što sada obara cene na evropskom tržištu. Ovo je važno za Srbiju, koja iz EU uvozi smrznuto meso za industrijsku preradu, dok u domaćim vitrinama građani kupuju isključivo sveže, domaće meso.

Spor oporavak farmi i rizik u zamrzivačima

Igor Stramyk, YAY Media AS / Alamy / Profimedia

Proces oporavka pogođenih farmi i obnove stočnog fonda izuzetno je spor i definisan procedurama Svetske organizacije za zdravlje životinja. Svaki pogođen objekat se nakon eutanazije stoke detaljno dezinfikuje i mora ostati zatvoren 45 dana. Zatim se na farmu ubacuju "probne" žive životinje.

"Posle određenog perioda njima se vadi krv i gleda se imunološki odgovor na prisustvo virusa. Ako je negativan, objekat je spreman. Ako je pozitivan, tu još mora da se radi", naglašava Budimović, dodajući da ceo proces traje do tri meseca pre useljavanja tovljenika.

Za prevenciju su apsolutno ključne biosigurnosne mere - temeljna dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija, jer štetni insekti i glodari prenose virus. Stručnjak upozorava i na opasnost ukorenjenih navika. Savetuje se potpuno izbegavanje tradicionalnog nošenja domaćih proizvoda komšijama kako bi se na minimum smanjio rizik ukrštanja puteva zaraze.

"Podsećam da je virus aktivan i do šest meseci na minus 20 stepeni Celzijusa. Ako je meso iz zamrzivača od životinje koja je bila zdrav nosilac virusa, zaraza se vrlo lako može preneti dalje", izričito upozorava on.

Osvrćući se na situaciju sa požarima, sagovornik objašnjava da su oni zahvatili pretežno nenaseljene planinske predele, te njive i farme srećom nisu ugrožene. Ipak, suša uzima poljoprivredni danak širom Evrope. Farmeri u Španiji i Francuskoj imaju mehanizme EU za nadoknadu, kako bi premostili probleme sa setvom. S druge strane, kod nas se očekuju niži prinosi kukuruza. Te raspoložive količine biće dovoljne za redovne potrebe u našoj stočarskoj proizvodnji, ali će ukupan izvoz, zaključuje Budimović, izvesno biti manji.