Građani Srbije u bankama čuvaju čak 11 milijardi evra: Da li propuštamo priliku da zaradimo i uvećamo svoju ušteđevinu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Građani Srbije u bankama drže oko 11 milijardi evra, ali značajan deo tog novca ne donosi gotovo nikakav prinos. Istovremeno, investicioni fondovi u Srbiji upravljaju imovinom vrednom više od dve milijarde evra, što ukazuje na prostor za razvoj drugačijih navika u upravljanju novcem. Iako ulaganja mogu da donesu zaradu, ona podrazumevaju i određene rizike, pa je važno razumeti kako funkcionišu i kome su namenjena.
Zašto građani i dalje više veruju klasičnoj štednji nego investiranju i koliko bi promena pristupa mogla da utiče na njihovu finansijsku budućnost, za Euronews Srbija govorio je Zoran Popović, predsednik nadzornog odbora Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rika.
"Građani osećaju sigurnost u bankarskom sektoru, kao što i treba da osećaju. Međutim, 60 odsto ukupne štednje stanovništva čine depoziti koji praktično ne donose nikakav prinos, odnosno novac držite na računu, a da pritom ne zarađujete", rekao je Popović.
Prema njegovim rečima, interesovanje za investicione fondove raste. Njihova ukupna imovina dostigla je 2,44 milijarde evra, a za poslednjih pet godina uvećana je tri i po puta. I štednja u bankama beleži rast, ali ne istom dinamikom.
Ipak, činjenica da građani u bankama drže oko 11 milijardi evra pokazuje da postoji značajan prostor za promenu načina na koji razmišljaju o štednji i ulaganju.
"Možemo reći da se kultura i svest menjaju, ali ova cifra od 11 milijardi evra govori o tome da definitivno ima prostora za promenu kulture i moramo da radimo na tome da promenimo neke navike naših štediša", istakao je Popović.
Rast štednje i ulaganja, kako objašnjava, povezan je i sa poboljšanjem ekonomskog standarda građana. Investiranje postaje moguće tek kada domaćinstva mogu da izdvoje deo prihoda nakon podmirivanja osnovnih troškova.
"U suštini, možete da štedite tek kada možete da izdvojite novac iz kućnog budžeta", rekao je Popović.
Rast ukupne ekonomske aktivnosti i kupovne moći građana tako je doprineo povećanju i bankarske štednje i imovine kojom upravljaju investicioni fondovi. Popović očekuje da bi se taj trend mogao nastaviti i u narednom periodu, uz postepeno jačanje svesti o mogućnostima koje ulaganje nudi.
"Ja negde očekujem da u narednim periodima imamo još pozitivniji trend i da se svest i kultura građana menjaju, naravno u korist investicionih fondova, što je svakako pozitivno za jednog prosečnog štedišu", naveo je Popović.
Euronews Srbija
On smatra da građani sve bolje razumeju da novac koji dugo stoji neiskorišćen može da gubi vrednost, posebno pod uticajem inflacije i drugih ekonomskih i geopolitičkih faktora. Zbog toga raste i interesovanje za načine da se sačuva kupovna moć ušteđevine, ali i ostvari određeni prinos.
"Kada razgovaramo sa potencijalnim klijentima i klijentima, vidimo da razumeju geopolitičke i različite druge faktore koji utiču na kupovnu moć. Razumeju da vrednost novca, kada stoji i miruje, praktično pada kroz vreme. Razumeju da je neophodno da drže korak sa tim negativnim trendovima i da novac treba da privređuje. Kada uložite, recimo, 10.000 dinara, prirodno je da želite da kroz određeni vremenski period to postane 11.000 ili 12.000 dinara, odnosno da ne ostanete na nuli", zaključio je Popović.
Ceo razgovor sa Zoranom Popovićem na Euronews Srbija možete
pogledati u video-prilogu pri vrhu teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)