Grejanje na klimu tokom zime: Majstor otkriva kako da smanjite račun za struju i koje greške treba izbegavati
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Početak grejne sezone ponovo otvara pitanje troškova zagrevanja domaćinstava i mogućnosti da se uštedi električna energija. Sve više ljudi bira klima-uređaje kao način grejanja tokom hladnijih meseci, ali na isplativost takvog rešenja utiče nekoliko faktora – od veličine prostorije i kvaliteta izolacije do tipa uređaja i načina na koji se koristi.
O tome koliko je grejanje na klimu isplativo, kome se najviše preporučuje i na šta bi trebalo obratiti pažnju kako bi potrošnja električne energije bila što efikasnija, za Euronews Srbija govorio je Vladimir Dujaković, majstor za klima-uređaje.
"Da, isplativo je grejati se na klimu, pogotovo ukoliko imamo klasičan objekat koji ima dobru izolaciju i dobru stolariju. Najviše se isplati onim ljudima koji nisu priključeni na parno grejanje i nemaju nikakav vid zajedničkog grejanja sa zgradom", rekao je Dujaković.
Najčešće greške
Dujaković je, odgovarajući na pitanje o najčešćim greškama prilikom grejanja klima-uređajima i razlici u potrošnji u odnosu na hlađenje, naveo da problem često nastaje već pri izboru samog uređaja.
"Grešaka ima mnogo, počev od kapaciteta. To je ono kada korisnik sam bira veličinu uređaja, a ne konsultuje nekoga ko se time bavi. Što znači da ako uzmemo uređaj koji je manji nego što bi trebalo da bude, on je, na primer, uzet je na primer '12-ica' uređaj, a trebalo bi da ide '18-ica', tada uređaj radi maksimalnim kapacitetom i troši više električne energije", rekao je Dujaković.
Kapacitet uređaja
Izbor odgovarajuće snage uređaja zato je jedan od ključnih faktora za efikasno grejanje. Klima koja nema dovoljan kapacitet za prostor koji treba da zagreje može da radi pod većim opterećenjem, što utiče i na potrošnju struje.
"Postoji više veličina kada govorimo o rezidencijalnim uređajima. One kreću već od 9.000 BTU, pa idu do 12.000 BTU, 18.000 BTU, 21.000 BTU, 24.000 BTU, pa naviše. Recimo, za prostor od 70-ak kvadrata, ukoliko je to prostor koji je izjedna, ako je to jedna velika celina, to bi moglo da greje neka "24-ka", pod uslovom da je lepo izolovan prostor i standardna visina plafona. Ukoliko je to iscepkan prostor i ima više prostorija unutra, onda treba obratiti pažnju na strujanje vazduha. Čak i tad, uprkos idealnom strujanju vazduha, u tom slučaju može biti potrebno postaviti još neki klima-uređaj", objasnio je majstor za klima-uređaje.
Euronews Srbija
Kada klima najmanje troši
Kada je reč o svakodnevnom korišćenju tokom grejne sezone, važno je i kako se podešava temperatura, odnosno da li je bolje ostaviti klimu da radi kontinuirano ili je uključivati i isključivati po potrebi. Dujaković savetuje da se uređaju omogući da dostigne željenu temperaturu, nakon čega može da nastavi da održava toplotu u prostoriji.
"Najmanje troši električne energije kada uključimo klima-uređaj i dozvolimo mu da on dostigne neku adekvatnu temperaturu koja nama odgovara. To znači nekih 22 do 25 stepeni najviše. I kada ga ostavimo da radi, tada klima-uređaj najviše štedi električnu energiju", rekao je Dujaković.
Euronews Srbija
Redovno održavanje
Pored pravilnog izbora uređaja i podešavanja temperature, važnu ulogu u njegovoj efikasnosti ima i redovno održavanje. To podrazumeva čišćenje filtera tokom perioda korišćenja, ali i povremenu stručnu proveru kompletnog sistema.
"Redovno održavanje podrazumeva da korisnik sam pere taj filter koji se nalazi unutar jedinice. Trebalo bi ga oprati jedanput mesečno u sezoni korišćenja. A onda i jedanput godišnje, ako su to rezidencijalni objekti, obavezno da zove servis koji će da rasklopi detaljno uređaj i proveri sistem", istakao je Dujaković.
Celo gostovanje Vladimira Dujakovića i razgovor o isplativosti grejanja klima-uređajima, najčešćim greškama u njihovom korišćenju i pravilnom održavanju možete pogledati u video-prilogu pri vrhu teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)