Kako se greju ljudi u gradu u kojem zimi temperatura pada ispod -60°C: Račun može biti i manji od 1.000 dinara (VIDEO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Zamislite da je napolju minus 40 stepeni Celzijusa, a da u svom domu možete da održavate temperaturu od prijatnih 25 stepeni. Za stanovnike Jakutska, grada na severoistoku Rusije, to je deo svakodnevice. Tokom zime temperature se često spuštaju do minus 60 stepeni, pa je način grejanja zgrada jedan od najvažnijih uslova za normalan život.
Kako se u takvim uslovima zagrevaju stanovi, zašto cevi za grejanje prolaze iznad zemlje i koliko sve to košta pokazala je Marija Solko, koja živi u Jakutsku. U svom videu na Jutjubu objasnila je razlike između sistema centralnog grejanja i individualnog grejanja na gas, a gledaocima je omogućila i da zavire u njen stan.
Zašto su cevi za grejanje iznad zemlje?
Jakutsk leži na permafrostu, odnosno tlu koje ostaje zamrznuto tokom cele godine. Zbog toga se cevi ne postavljaju pod zemlju, već iznad nje, kako se toplota iz zgrada ne bi prenosila na zaleđeno tlo. Ipak, ekstremna hladnoća predstavlja veliki izazov za sisteme grejanja, naročito u starijim zgradama.
"Spoljna temperatura je minus 40 stepeni, temperatura spoljne površine izolacije na cevi iznosi minus 37 stepeni, ali je temperatura oštećenog dela izolacije plus devet stepeni. U nekim slučajevima, zbog puknutih cevi može da dođe do curenja vode, što sistem grejanja čini još manje efikasnim. Osim toga, u stanovima sa centralnim grejanjem često bude ili previše toplo ili previše hladno, u zavisnosti od toga koliko su udaljeni od kotlarnice. U nekim stanovima temperatura može da dostigne čak 30 stepeni. Problem je u tome što ne možete da kontrolišete temperaturu, pa može da bude ili previše toplo ili previše hladno", objasnila je Solko.
Kako izgleda grejanje u njenom stanu?
Kao alternativu centralnom grejanju, Solko je predstavila individualno grejanje na gas, pri kojem svaki stan ima sopstveni uređaj za zagrevanje prostora. Takav sistem omogućava stanarima da sami podešavaju temperaturu i troše energiju u skladu sa svojim potrebama.
Zgrada u kojoj živi ima 16 spratova i više od 200 stanova, a projektovana je tako da se toplota što duže zadržava unutra. Na svakom ulazu nalaze se troja vrata, zidovi su debeli oko 60 centimetara i dobro izolovani, a spolja postoji dodatni izolacioni sloj. Dim iz uređaja za grejanje odvodi se kroz zajedničku cev.
Stan Marije Solko ima 75 kvadratnih metara, dve spavaće sobe, kuhinju, dnevnu sobu i balkon. U njemu se nalaze tri radijatora - po jedan u svakoj spavaćoj sobi i jedan u kuhinji. Kada je napolju minus 40 stepeni, uređaje podešava na oko 40 stepeni, dok se temperatura u stanu uglavnom održava na oko 25 stepeni.
"Unutrašnji zidovi su topli, oko plus 25 stepeni, dok je spoljašnji zid nešto hladniji. Imamo prozore sa troslojnim staklom, ali oni ne zadržavaju toplotu baš najbolje. Osim toga, spoljašnji zid je malo oštećen, pa hladan vazduh ulazi kroz pukotinu", navela je Solko, pokazujući kako izgleda unutrašnjost njenog doma.
Amos Chapple / Shutterstock Editorial / Profimedia
Balkon je jedini deo stana koji se ne greje. Iako je na njemu nešto toplije nego napolju, zahvaljujući toploti koja izlazi iz stana, temperature su i dalje dovoljno niske da balkon može da posluži kao zamrzivač.
Grejanje za osam dolara mesečno
Jedan od najzanimljivijih detalja iz videa odnosi se na cenu grejanja. Prema Marijinim rečima, njeno domaćinstvo je tokom jednog meseca potrošilo oko 120 kubnih metara gasa, za šta je račun iznosio svega osam dolara u trenutku kada je snimala ovaj video pre nešto više od godinu dana.
Njeni rođaci, koji žive u stanu slične veličine, ali koriste centralno grejanje, za isti mesec platili su više od 130 dolara. Ovaj primer pokazuje koliko izbor sistema grejanja može da utiče na troškove domaćinstva u gradu sa tako ekstremnim zimskim uslovima.
Iako individualno grejanje na gas smatra efikasnijim i jeftinijim rešenjem, Marija ističe da se ono uglavnom koristi u novijim zgradama i kaže da se nada da će i starije građevine jednog dana preći na taj sistem ili da će biti razvijeno neko još bolje rešenje.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)