EU preti nestašica gasa uoči zime: Zalihe na istorijskom minimumu, računi bi mogli dodatno da porastu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropska unija suočava se sa sve većim rizikom od nestašice gasa uoči zime, dok rat na Bliskom istoku remeti globalno snabdevanje, a zalihe u evropskim skladištima ostaju na rekordno niskom nivou za ovo doba godine. Prema procenama energetskih stručnjaka, Uniji bi tokom zime moglo da nedostaje čak 14 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, što odgovara približno sedam odsto njene potražnje. Iako neposredna nestašica za sada nije očekivana, posledice bi mogle da budu više cene energije, dodatni pritisak na domaćinstva i industriju, pa čak i mere za ograničavanje potrošnje ako se snabdevanje dodatno pogorša.
Prema izveštaju američkog Instituta za ekonomiju energetike i finansijsku analizu (IEEFA), na koji se poziva Politico, manjak od 14 milijardi kubnih metara gasa odgovara količini potrebnoj za snabdevanje između 10 i 12 miliona evropskih domaćinstava. Slična upozorenja izneta su i u procenama Evropske mreže operatora transportnih sistema za gas (ENTSOG).
Problem dodatno komplikuju visoke cene, ograničene mogućnosti za nabavku novih količina i sve veća zavisnost Evrope od uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG). Ako zima bude hladna, a isporuke ostanu ograničene, evropske države mogle bi da budu primorane da gas kupuju po znatno višim cenama ili da smanjuju potrošnju.
Zalihe gasa u EU na najnižem nivou za ovo doba godine
Popunjenost skladišta gasa u Evropskoj uniji trenutno je nešto iznad 70 odsto kapaciteta, što je najniži nivo za ovo doba godine od početka vođenja evidencije 2011. godine, navodi Politico. Prema podacima iz industrije koje je Euronews ranije objavio, pojedine zemlje beleže posebno niske rezerve: Letonija 47,1 odsto, Holandija 52,1 odsto, a Nemačka 55,6 odsto.
Poređenja radi, skladišta gasa u EU bila su u novembru 2022. popunjena 94,9 odsto, dok je kraj te godine dočekan sa zalihama na nivou od 83,4 odsto kapaciteta.
Euronews Srbija
Na slabije zalihe uticalo je više faktora. Visoke cene tokom leta učinile su prodaju gasa privlačnijom za trgovce od njegovog skladištenja za zimske mesece. Istovremeno, visoke temperature i sušno vreme povećali su potrošnju gasa za proizvodnju električne energije, ostavljajući manje prostora za obnavljanje rezervi.
Evropska komisija je zbog poremećaja na tržištu u martu omogućila državama članicama veću fleksibilnost, pa je ciljna popunjenost skladišta smanjena sa uobičajenih 90 na 75 do 80 odsto. Ta mera trebalo bi da ublaži pritisak na cene i troškove punjenja skladišta pred zimu.
Ipak, prema procenama Gas Infrastructure Europe, ako se nastavi sadašnji tempo punjenja, skladišta bi do novembra mogla da dostignu popunjenost od oko 77 do 80 odsto. Konačan rezultat zavisiće od raspoloživosti gasa, tržišnih uslova, potražnje i vremenskih prilika.
Rat na Bliskom istoku dodatno ugrožava snabdevanje
Jedan od glavnih razloga za zabrinutost jeste rat na Bliskom istoku, koji je poremetio globalne energetske tokove. Protok tečnog prirodnog gasa kroz Ormuski moreuz, strateški važnu pomorsku rutu, pao je na svega 15 do 25 odsto nivoa pre rata, prema ranijim podacima koje je objavio Euronews.
Dodatni problem predstavlja Katar, jedan od najvećih svetskih proizvođača prirodnog gasa. Ta zemlja produžila je primenu klauzule o višoj sili za isporuke LNG-a evropskim i azijskim kupcima, dok je nastavak isporuka Evropi najavljen za decembar.
Tanjug/Vahid Salemi
Zbog toga se evropske zemlje nadmeću sa azijskim tržištima za ograničene količine gasa, a mogućnost nabavke dodatnih isporuka zavisiće i od razvoja sukoba i raspoloživih kapaciteta proizvođača.
Evropa sve više računa na LNG koji stiže brodovima, naročito iz Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, američka proizvodnja već se približava punom kapacitetu, što ograničava mogućnost brzog povećanja isporuka.
Prema procenama IEEFA, nadoknada izgubljenih količina dodatnim uvozom LNG-a mogla bi evropske potrošače da košta još tri milijarde evra, odnosno 12 odsto više nego što bi ista količina koštala prethodne godine.
Evropi bi moglo da nedostaje 14 milijardi kubnih metara gasa
Prema izveštaju IEEFA, Evropska unija bi tokom zime 2026–2027. mogla da se suoči sa manjkom od 14 milijardi kubnih metara gasa, dok procene ENTSOG-a upozoravaju na rizike u slučaju hladne zime i ograničenog uvoza LNG-a.
U nepovoljnom scenariju, uz ograničene isporuke, zalihe u skladištima mogle bi da padnu na svega 11 odsto kapaciteta. To je nivo koji se smatra osnovom za strateške rezerve kojima se ne može lako pristupiti.
Ako države žele da do kraja zime obnove zalihe na 30 odsto kapaciteta, kako bi smanjile izloženost narednim hladnim talasima, moraće da smanje potrošnju ili da obezbede dodatne količine gasa koje odgovaraju približno sedam odsto ukupne potražnje EU.
Ipak, analitičari upozoravaju da manjak gasa ne mora nužno da znači da će evropske zemlje ostati bez energenta. Više cene mogle bi da privuku dodatne isporuke iz drugih delova sveta, uključujući LNG koji bi inače bio namenjen azijskim kupcima.
Tanjug AP/Thomas Padilla
Loran Rusekas, viši analitičar gasnog tržišta u kompaniji S&P Global Energy, smatra da bi brzo povlačenje gasa iz skladišta na početku zime podiglo cene i podstaklo preusmeravanje dodatnih isporuka ka Evropi.
Međutim, prostor za dalje smanjenje potrošnje već je ograničen. Prema podacima navedenim u izveštaju IEEFA, industrijska potražnja za gasom u EU pala je za 20 odsto nakon početka rata u Ukrajini i od tada se nije vratila na raniji nivo.
Cene gasa više nego dvostruko veće nego pre eskalacije sukoba
Niske zalihe i neizvesnost oko novih isporuka već se odražavaju na tržišne cene. Pre eskalacije sukoba na Bliskom istoku, evropska referentna cena gasa TTF kretala se oko 30 do 31 evra po megavat-satu. U ranijem izveštaju Euronewsa navodi se da je potom porasla na oko 72 do 74 evra po megavat-satu, nakon što je početkom septembra nakratko premašila 80 do 89 evra.
Što je ponuda ograničenija, a potražnja veća, to je skuplje obezbediti dodatne količine gasa i obnoviti zalihe pre zime. Zbog toga bi evropska domaćinstva i privreda mogli da se suoče sa novim rastom troškova, čak i ako ne dođe do fizičke nestašice.
Problem je posebno značajan jer se prirodni gas ne koristi samo za grejanje i industrijsku proizvodnju već i za proizvodnju električne energije. Ako snabdevanje gasom postane ograničeno, posledice bi se mogle brzo preneti na tržište struje.
Ronald Pinto, glavni analitičar za tržišne uvide u kompaniji Kpler, upozorio je da bi nestašica gasa mogla da izazove nagli rast cena na tržištu TTF, a time i visoke cene električne energije širom Evrope. Rizik bi bio još veći ako se nestašica poklopi sa niskim temperaturama i slabom proizvodnjom energije iz vetra.
Da li Evropi prete obavezne mere štednje?
Prema procenama IEEFA, države članice mogle bi da budu primorane da ograniče potrošnju ako ne uspeju da obezbede dovoljno dodatnog gasa. U najnepovoljnijem scenariju, izveštaj ENTSOG-a upozorava da bi, uz hladnu zimu i ograničene isporuke LNG-a, moglo da dođe do smanjenja raspoloživih količina za potrošače.
Politico navodi da bi EU mogla da se suoči i sa obavezom da nadoknadi izgubljene energetske zalihe u količini koja odgovara potrošnji struje 12 miliona domaćinstava. To ne znači da je nestašica već izvesna, već da su rizici znatno veći zbog niskih rezervi i nestabilnog globalnog tržišta.
Dodatni pritisak predstavlja planirana zabrana dugoročnih ugovora o isporuci ruskog tečnog prirodnog gasa na nivou EU, koja bi trebalo da stupi na snagu u januaru. Prema izveštaju IEEFA, time bi uvoz gasa u Evropu mogao da se smanji za još sedam milijardi kubnih metara.
Ruski gas ranije je imao važnu ulogu u pokrivanju sezonskih oscilacija potražnje tokom zime. Sada se Evropa u većoj meri oslanja na skladišta, zbog čega niske rezerve predstavljaju dodatni rizik.
Ukoliko se situacija pogorša, Evropska komisija mogla bi da koordinira zajedničku nabavku gasa kako bi obezbedila povoljnije cene i ravnomerniju raspodelu, kao što je učinila 2022. godine. Francuski predsednik Emanuel Makron već je pozvao Brisel da ponovo razmotri tu mogućnost.
Iako evropski zvaničnici poručuju da neposredna opasnost po sigurnost snabdevanja trenutno ne postoji, kombinacija niskih zaliha, visokih cena i neizvesnosti na globalnom tržištu ostavlja Uniju sa manje prostora za reagovanje u slučaju hladne zime. Koliko će se rizici ostvariti zavisiće pre svega od vremenskih prilika, dostupnosti LNG-a i daljeg razvoja sukoba na Bliskom istoku.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)