Severni tok 2 i energetska kriza: Mogu li SAD, Rusija i Evropa da postignu dogovor?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Sudbina gasovoda Severni tok 2 ponovo otvara pitanje energetskog snabdevanja Evrope i odnosa velikih sila. Dok se evropske zemlje suočavaju sa izazovima u obezbeđivanju dovoljnih količina gasa, u fokusu su mogući dogovori između Vašingtona, Moskve i evropskih prestonica, ali i politički i ekonomski interesi koji takve sporazume čine neizvesnim.
O ovim pitanjima u emisiji "Presek", tokom pregleda dnevne štampe, govorili su bivša ministarka i potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović i Bojan Bilbija, urednik političke rubrike dnevnog lista "Politika". U razgovoru je bilo reči o evropskoj energetskoj strategiji, posledicama nedostatka gasa i mogućnosti da Severni tok 2 ponovo postane deo evropskog snabdevanja.
Mihajlović smatra da saradnja velikih sila ne zavisi samo od njihovih međusobnih političkih odnosa, već pre svega od interesa koje žele da ostvare. Kao primer navela je odnose Sjedinjenih Američkih Država i Kine, uprkos trgovinskim nesuglasicama.
"Ne deluje. Velike sile ipak prave određene vrste svojih dogovora zbog svojih interesa. To rade i Sjedinjene Američke Države sa Kinom, bez obzira čak i na trgovinski rat koji postoji. Svaki put kada su se sreli Si i Tramp u poslednjih godinu dana, oni su pravili svoje sporazume po nekim određenim važnim temama za Sjedinjene Američke Države ili za Kinu. To se odnosi isto i na Severni tok", rekla je Zorana Mihajlović.
Euronews
Kada je reč o Evropi, pitanje snabdevanja gasom ostaje otvoreno, a pronalaženje alternativa, prema njenim rečima, zahteva dogovore između velikih sila.
"Da budemo potpuno iskreni, ozbiljnih problema ima i biće, ako govorimo o dostupnosti gasa i o tome kako uopšte Evropa da se snabde gasom. Danas Evropa još uvek nije popunila svoja skladišta onako kako je svojim direktivama naredila svojim članicama, zato što prosto tog gasa nema. Na sve moguće načine moraju se naći alternative, ali se moraju naći dogovori između velikih. Dakle, kad se nađu dogovori i kad se uspostave dogovori između velikih, onda to drugačije izgleda", istakla je bivša ministarka i potpredsednica Vlade Republike Srbije.
"Energetska strategija Evrope pokazala slabosti"
Bojan Bilbija ocenio je da se evropska energetska strategija, koja je podrazumevala oslanjanje na obnovljive izvore uz smanjivanje uloge pojedinih tradicionalnih izvora energije, suočila sa ozbiljnim izazovima. Govoreći o Severnom toku, podsetio je na uništenje gasovoda i ukazao na to da njegova eventualna obnova zavisi i od političke volje.
"Koliko ja znam, oni su još odavno dali neke direktive da njima zapravo gas i ne treba, i da će oni da koriste energiju sunca, vetra, plime i oseke, i ne znam još kojih. Ne treba im ni nuklearna energija. U Nemačkoj su pozatvarali sve nuklearne elektrane, elektrane na ugalj, i prelaze na sunce i vetar. Međutim, ta strategija se pokazala kao krah. Ovo, kada govorimo o Severnom toku, taj gasovod je uništen pre četiri godine. I sećamo se da je tadašnji predsednik Bajden to i najavio. Rekao je da taj gasovod mora biti uništen, otprilike, da parafraziram kako je on to rekao. I posle šest meseci, otprilike, zaista, dogodile su se te eksplozije, pod misterioznim okolnostima. Optuženi su neki Ukrajinci, nikad nije utvrđeno ko je to uradio, ali zaista, mora da bude neka tehnološka sila koja bi to uradila“, smatra Bilbija.
Euronews
Bilbija je ukazao i na značaj gasa za evropsku industriju, cene proizvoda i životni standard građana. Prema njegovoj oceni, energetska pitanja mogu da imaju posledice i po političku stabilnost, dok se eventualna obnova gasovoda sve više posmatra kroz mogućnost novog modela saradnje u kojem bi SAD imale ulogu posrednika.
"I sad treba obnoviti od četiri cevi. Uništene su tri, svaka otprilike nosi po 25-26 milijardi kubika godišnje, i to može da se uradi. To nije naučna fantastika da se to obnovi. Ali do sada nije bilo te političke volje, i sada, čini mi se, da ima sve više te volje, pošto gasa nema, i pošto, ako bude i zima hladna, a i leti se troši isto mnogo gasa, industrija zavisi od toga. Cena bilo kog proizvoda, evo ovih novina, zavisi od tog gasa i svega ostalog. Životni standard građana zavisi od toga. I na kraju krajeva, politička situacija u nekoj zemlji zavisi i od cene gasa", dodaje.
Govoreći o mogućem dogovoru, Bilbija je ocenio da bi eventualna obnova Severnog toka mogla da podrazumeva i drugačiju ulogu SAD u trgovini gasom. Ipak, smatra da je takav scenario još daleko, pre svega zbog odnosa Rusije sa zemljama koje su joj uvele sankcije.
"I sada se pojavio Tramp, koji želi i može, verovatno, svojim političkim autoritetom da obezbedi i da garantuje, zapravo, obnovu tog gasovoda, ali da Amerika bude posrednik sada u toj trgovini, što ranije nije bilo. Nemačka je bila zapravo glavno evropsko, da kažem, čvorište, snabdevač gasa. Od Nemačke dalje su se granali ti gasovodi. Taj najveći nemački gasovod, Opal, koji sada, ja ne znam čime se bavi, verovatno je prazan. I ta transverzala od Nemačke dole do Baumgartena u Austriji, i to je zapravo kičma snabdevanja bila gasa. Sve to više ne funkcioniše. Nije samo Nemačka, mnogi nemaju gasa", ocenjuje urednik političke rubrike dnevnog lista "Politika".
Euronews
Na kraju, Bilbija je naglasio da eventualni dogovor nije izvestan i da bi, po njegovoj proceni, Rusija morala da proceni političke rizike takvog aranžmana.
"I očigledno se pojavljuje sada jedna potreba, pre svega egzistencijalna, politička potreba, da se ponovo dođe do tog gasa, ali da to ne bude više ruski gas, nego da kažu: 'E, to je sad američki gas, evo, pošto Amerika je posrednik.' Ali ja mislim da smo još daleko od tog scenarija. Evo, da sad skratim priču: daleko smo mi još od tog scenarija, pre svega zato što ja mislim da Rusija ne želi u ovom trenutku da ulazi u takvu vrstu, pre svega, rizičnih aranžmana, a drugo, da ulazi u takvu vrstu aranžmana sa onima koji su uveli 30.000 sankcija Rusiji, da bi ona sada, zbog nekog, da kažem, profita koji je ipak minoran u suštini, da bi kvarila tu čitavu svoju političku strategiju. Sačekaćemo još dok se to ne dogodi", zaključuje Bilbija.
Celu emisiju "Presek" na Euronews televiziji možete pogledati u video-prilogu koji se nalazi pri vrhu našeg teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)