Nove gasne veze menjaju poziciju Srbije: Više dobavljača, sigurnije snabdevanje i jača uloga Beograda u regionu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Energetski stručnjak Željko Marković rekao je danas da je za Srbiju, koja je uvozno zavisna od prirodnog gasa, od suštinskog značaja da ima što više mogućih ruta snabdevanja.
"Što više pravaca, to je veća sigurnost snabdevanja, to garantuje veću sigurnost snabdevanja naše države. Iz što više pravaca može da nam stigne gas i samim tim imamo i bolju pregovaračku poziciju kada ugovaramo količine gasa koje su nam potrebne. Mi smo uvozno zavisni od gasa i dobro je da imamo što više mogućih ruta snabdevanja", rekao je Marković.
On je za RTS kazao da Srbija kroz nove gasne interkonektore može da poveća sigurnost snabdevanja, ali i da postane važna tranzitna zemlja za energente namenjene drugim evropskim državama.
Markovića je rekao da povezivanje sa Grčkom preko Severne Makedonije ne bi bilo značajno samo za domaće potrebe.
Kako je navedeno, deo gasa mogao bi da prolazi kroz Srbiju i dalje bude transportovan ka drugim članicama EU, što bi otvorilo prostor i za dodatne prihode od tranzita.
Euronews
Poseban značaj imaju najavljeni kapaciteti nove infrastrukture. Ukoliko interkonektor između Grčke i Severne Makedonije dostigne najavljeni kapacitet od oko 9,5 milijardi kubnih metara godišnje, to bi bilo višestruko više od godišnje potrošnje Srbije, koja iznosi oko tri do 3,5 milijardi kubnih metara.
Marković ističe da je povezivanje deo šireg vertikalnog gasnog koridora koji bi trebalo da poveća sigurnost snabdevanja čitavog regiona jugoistočne Evrope.
Povezane vesti
"To povezivanje ne povećava samo sigurnost snabdevanja naše zemlje, već i celog regiona jugoistočne Evrope. Kroz ovaj projekat dobijamo mogućnost da se snabdevamo i tečnim prirodnim gasom sa LNG terminala u Aleksandrupolisu", navodi Marković.
Kako dodaje, potencijalni izvori nisu ograničeni samo na jednu zemlju. Gas bi mogao da stiže i iz Sjedinjenih Američkih Država, ali i iz severne Afrike, uključujući Alžir.
"Imamo izbor dobavljača gasa i samim tim ne zavisimo od jednog dobavljača", ističe on.
Ipak, energetsko tržište ulazi u zimski period pod pritiskom visokih cena i relativno niskih zaliha.
Cena gasa trenutno je oko 76 evra po megavat-satu, što odgovara ceni od približno 780 evra za 1.000 kubnih metara.
Iako nije dostigla rekordne nivoe iz 2022. godine i dalje je dva do tri puta viša nego pre energetske krize.
AP Photo/Keith Srakocic
Posebnu zabrinutost izaziva stanje u evropskim skladištima. Njihova popunjenost je oko 72-73 odsto, što je znatno manje od uobičajenih nivoa za ovaj period godine, kada je popunjenost bila blizu 90 odsto.
Povezane vesti
U Nemačkoj su zalihe još niže, na nešto više od 50 odsto.
"Ukoliko se napravi kombinacija loše hidrologije, hladne i suve zime i loših zaliha gasa, onda može doći do većih problema u snabdevanju kupaca u zapadnoj Evropi gasom", upozorio je Marković.
Cena struje takođe raste, a na evropskim berzama se poslednjih dana kreće uglavnom između 180 i 220 evra po megavat-satu.
U Srbiji je oko 195 evra, dok u večernjim pikovima cene dostižu i 400-450 evra.
"Gas je najkritičniji, ali posledično i električna energija onda ide uz te visoke cene gasa", ocenio je Marković.
Objasnio je da gasne elektrane, zbog visoke cene goriva koje koriste, značajno utiču na formiranje cene struje.
Euronews
Cena nafte trenutno je oko 100 dolara po barelu, a dogovor zemalja G7 o dodatnom stavljanju rezervi nafte i derivata na tržište mogao bi delimično da ublaži pritisak.
"Može pomoći, ali moramo biti svesni da ne može da reši krizu. Kriza i dalje ostaje prisutna. Tržišta su jako zategnuta, i što se tiče nafte i, naročito, dizela", rekao je Marković.
Dodao je da bi dogovoreno oslobađanje oko 100 miliona tona nafte, posmatrano u kontekstu globalne potrošnje, predstavljalo otprilike jedan dan svetske potrošnje.
Zbog toga bi efekat bio pre svega na smirivanje tržišta, a ne na rešavanje strukturne krize.
Kada je reč o CBAM taksi, koja pogađa i izvoz električne energije iz Srbije ka EU, Marković je naveo da značajnijeg napretka u rešavanju tog pitanja za sada nema.
Izvestan pomak predstavlja to što se za obračun više ne koristi isključivo proizvodnja iz lignita, već nacionalni energetski miks, uključujući hidroelektrane i druge izvore.
Ipak, taksa ostaje dovoljno visoka da izvoz električne energije iz Srbije na evropsko tržište u pojedinim situacijama bude ekonomski neisplativ.
Evropska unija istovremeno razmatra i odlaganje pravila o emisiji metana za uvoz goriva.
Prema Markovićevoj oceni, to je posledica trenutne energetske krize, jer bi stroža pravila u ovom trenutku mogla dodatno da ograniče snabdevanje.
"To praktično šalje poruku da Evropa neće odustati od svojih klimatskih ciljeva, odnosno od ciljeva dekarbonizacije, ali sada zbog krize ublažava pravila", zaključio je Marković.
Bonus video:
Komentari (0)