Spasavanje planete ili bankrot: Ko će platiti ceh novih evropskih propisa o gasu?

"Metan je najbrža kočnica koju imamo za zaustavljanje globalnog zagrevanja u ovoj deceniji. Pre nego što se ministri slože da popuste, zamolio bih ih da pažljivo sagledaju kolika je zapravo cena toga", jedno je od ključnih upozorenja stručnjaka.

Evropska unija je predložila odlaganje novih pravila za smanjenje emisija metana koje zagrevaju planetu, navodeći da bi to "ublažilo" pritisak na energetska tržišta i samim tim smanjilo cene nafte i gasa.

Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen, pod pritiskom Francuske i industrijskih lobista, predložio je da se pravila pomere za godinu dana. On je o tome nedavno razgovarao sa ministrima energetike iz 27 zemalja članica Unije.

Metan je odgovoran za oko 30 odsto porasta globalnih temperatura od Industrijske revolucije. To znači da je ovaj gas značajno doprineo rekordnim toplotnim talasima koji su tokom leta pogodili Evropu i doveli do najmanje 35.000 prekomernih smrtnih slučajeva.

Šta donosi nova regulativa i zašto se industrija protivi?

Od 2024. godine, države članice EU dužne su da mere, prijavljuju i proveravaju emisije metana, kao i da preduzimaju mere za njihovo smanjenje, poput otkrivanja i popravljanja mesta gde metan curi.

Nova regulativa, kojoj sada preti odlaganje, zahtevaće od uvoznika energije da obezbede da uvezena fosilna goriva ispunjavaju iste te standarde.

Prema navodima Savetodavne grupe za klimatsku krizu (CCAG), pravilo čije odlaganje industrija traži usmereno je na gas koji curi, ispušta se ili sagoreva, a sve to je zapravo komercijalni gas koji se gubi. Ova grupa tvrdi da bi regulativa učinila dostupnim više, a ne manje gasa.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da zapremina gasa koja bi mogla da se uhvati i proda iznosi oko 200 milijardi kubnih metara godišnje. Zahtev proizvođačima da pronađu i zaustave te gubitke vremenom bi dodao gas na tržište, dok odlaganje pravila odlaže i tu mogućnost.

Bilo je planirano da se regulativa primenjuje od 1. januara 2027. godine. Neke industrijske grupe i države članice traže odlaganje za tri godine, ali je EU predložila pomeranje za godinu dana.

Kritičari upozoravaju da bi, ukoliko izvoznici ne budu mogli da ispune nova pravila, mogli da zaobiđu Evropu. To bi suzilo izvore gasa za EU u kritičnom trenutku i podiglo cene. Sa druge strane, asocijacija Eurogas i 20 drugih kompanija i organizacija tvrde da primenu treba odložiti jer "ključni okviri za akreditaciju, verifikaciju i sertifikaciju još uvek nisu u potpunosti uspostavljeni, rešenja za usklađivanje su u razvoju, a značajna neizvesnost i dalje postoji".

Da li će nova pravila zaista povećati račune za gas?

"Argument za odlaganje je da će ova pravila podići cenu gasa. Neće. Dokazivanje načina na koji se meri gas koji uvozite košta tek delić cene po kojoj se taj gas prodaje, a čak i kada bi se svaki cent tog troška prebacio na potrošače, domaćinstva to jedva da bi osetila", kaže ser Dejvid King, predsedavajući CCAG-a i bivši glavni naučni savetnik u Velikoj Britaniji.

CCAG procenjuje troškove ispunjavanja novih regulativa o metanu na oko 0,07 evra po MMBtu, što je tek 0,3 odsto trenutne cene gasa.

Analiza ove grupe pokazuje: "Na 76 milijardi kubnih metara američkog gasa koje je EU kupila prošle godine, taj trošak iznosi oko 190 miliona evra. Ako bi se svaki cent preneo na potrošače, to bi tipičnom domaćinstvu povećalo račun za gas za oko 3 evra godišnje. Samo slanje američkog tereta u Aziju umesto u Evropu košta oko 3 evra više po MMBtu samo za troškove transporta".

Pored toga, stručnjaci podsećaju da pravila vraćaju na tržište gas koji trenutno jednostavno isparava u vazduh.

Da li su zalihe gasa u Evropi zaista na izmaku?

Unsplash/Hugh Green

Podaci pokazuju da Evropa ima dovoljno gasa da pregura zimu, a tako bi bilo i uz primenu regulative o metanu.

Nova analiza koju je sproveo Data Desk otkriva da, iako se zemlje centralne i istočne Evrope suočavaju sa manjim trenutnim problemima zbog oslanjanja na ruski gas, nijedno identifikovano ograničenje u snabdevanju nije dovoljno ozbiljno da bi potkopalo trenutni oblik Regulative o metanu.

Skladišta gasa u EU su u proseku popunjena oko 70 odsto, iako postoje značajne razlike između zemalja. U Francuskoj su, na primer, rezervoari popunjeni 82 odsto, dok je ta stopa u Nemačkoj 57 odsto.

Koji evropski sektori su najveći zagađivači metanom?

Prema podacima Globalnog alata za praćenje metana (IEA), oko 55 odsto emisija metana iz fosilnih goriva u Evropi dolazi iz sektora nafte i gasa. Preostalih 45 odsto potiče iz rudnika uglja, pretežno u Poljskoj i Ukrajini.

Eksploatacija nafte i gasa odgovorna je za većinu emisija u Rumuniji i Velikoj Britaniji. Norveška i Holandija imaju najniži intenzitet zagađenja pri eksploataciji na svetu, dok većina ostalih evropskih zemalja ima rezultate blizu globalnog proseka.

Napušteni podzemni rudnici uglja predstavljaju ogroman i često zanemaren izvor emisije metana. Gas se stvara kada se organska materija pretvara u ugalj i ostaje zarobljen u podzemnim slojevima. Kada rudarenje otvori put ka površini, veliki deo metana izlazi u atmosferu. Ako se ta okna ne zapečate, emisije se mogu nastaviti decenijama nakon zatvaranja rudnika.

IEA procenjuje da su napušteni rudnici uglja širom sveta emitovali skoro 5 miliona tona metana 2024. godine, dok su napuštene naftne i gasne bušotine oslobodile nešto više od 3 miliona tona. Kada se spoje, ovi izvori bi predstavljali četvrtog najvećeg emitera metana iz fosilnih goriva na svetu - odmah iza Kine, SAD i Rusije, a ispred Irana, Turkmenistana i Indije.

S obzirom na to da većina emisija potiče iz nedavno napuštenih rudnika i bušotina, IEA naglašava da je hitna akcija presudna.

Ukupno gledano, energetski sektor - uključujući naftu, prirodni gas, ugalj i bioenergiju, čini više od 35 odsto emisija metana nastalih ljudskim delovanjem. Iako su sektori poljoprivrede i upravljanja otpadom takođe veliki izvori, energetika nudi najveći potencijal za trenutno smanjenje emisija.