Struje će biti, ali po kojoj ceni? Finansijski konsultant o pet ključnih izazova za srpsku ekonomiju do kraja 2026.
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Energetika će biti jedan od najvećih izazova za srpsku ekonomiju do kraja 2026. godine, dok će među glavnim pitanjima biti i očuvanje domaće tražnje, nastavak javnih investicija, obezbeđivanje novih energetskih kapaciteta i rešavanje problema nedostatka kvalifikovane radne snage, kaže za Euronews Srbija finansijski konsultant Vladimir Vasić.
Prema njegovim rečima, geopolitičke okolnosti, sukobi u svetu i klimatske promene dodatno komplikuju situaciju u energetskom sektoru, koji će u narednom periodu biti od presudnog značaja za stabilnost privrede.
"Siguran sam da je energetika na prvom mestu, ako ne i u prva tri mesta za Srbiju. Geopolitička situacija, sve što se dešava u svetu, a sada i ovo vrelo leto koje je isušilo korita reka, dodatno otežavaju okolnosti“, kaže Vasić.
On ističe da problem nije samo domaći, već regionalni i evropski, jer se mnoge zemlje suočavaju sa sličnim rizicima.
Srbija je, kako navodi, do sada uspevala da balansira situaciju zahvaljujući različitim pravcima snabdevanja energentima.
"Imamo više načina dopremanja sirove nafte, poput pravca preko Hrvatske i JANAF-a, imamo rezerve“, rekao je Vasić i dodao da moramo da budemo spremni i za potencijalne poremećaje na tržištu.
Povećanje energetskih kapacitita
Povezane vesti
Sagovornik Euronews Srbija ističe da će u narednih 10 godina postojati ogromna potreba za energijom i da već danas treba krenuti u konkretan rad u tom smeru.
S obzirom na rastuću potreba za energijom, Vasić kaže da će u narednoj deceniji biti potrebno višestruko povećanje energetskih kapaciteta.
"Ne treba da razmišljamo samo kratkoročno. Potrebno je da već sada krenemo u realizaciju strategije, a ne da ona ostane samo na papiru", kaže on.
Kao potencijalna rešenja navodi razvoj solarne energije, vetroparkova, reverzibilnih hidroelektrana, ali i razmatranje mogućnosti izgradnje malih nuklearnih elektrana.
"Moramo da se okrenemo sopstvenim resursima i da napravimo sistem koji će nam dati sigurnost u budućnosti", ističe Vasić.
On kaže da se i danas vidi velika zavisnost svih zemalja koje nemaju energiju u sopstvenim rukama i zavise od tržišta.
"I tu je prilika da se okrenemo sebi. Uvek govorim o solarnim pločama, vetroparkovima, hidropotencijalu i reverzibilnim elektranama. U dužem periodu, to su mini nuklearne elektrane koje treba da daju tu dodatnu stabilnost. I to su sve izazovi koji stoje pred Srbijom", rekao je Vasić.
Povezane vesti
NIS i energetska bezbednost
Govoreći o situaciji u Naftnoj industriji Srbije, Vasić očekuje da će dogovor o prodaji ruskog udela u toj kompaniji biti postignut, ali naglašava važnost strateške pozicije države.
TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ
"Dobijanje dodatnih akcija daje Srbiji mogućnost da utiče na ključne odluke – od prerade nafte u rafineriji do budućih investicija u NIS", navodi on.
Kako kaže Vasić, od velikog značaja je da rafinerija nastavi da radi, jer država koja ima sopstvenu preradu ima veću sigurnost u kriznim situacijama.
"Ako uvozite gotove derivate, zavisite mnogo od drugih. Ako imate proizvodnju u svojoj kući, situacija je mnogo jednostavnija kada dođu turbulencije na svetskom tržištu", objašnjava Vasić.
Budući da je američki OFAK produžio licencu za NIS, Vasić navodi da će se dogovor o prodaji ruskog udela mađarskom MOL-u, ako ne u narednih mesec dana, desiti na jesen.
"Međutim, ako se to ne desi, vrlo je bitno da mi imamo alternativu. Suština je upravo u tome da vi imate mogućnost izbora. Kad nemate mogućnost izbora, onda su odluke definisane onako kako neko drugi želi. U ovom slučaju mi imamo mogućnost da ako se ne desi taj transfer od Rusa ka MOL-u, da ćemo mi zapravo otkupiti taj drugi deo paketa i postati vlasnici rafinerije, odnosno uopšte NIS-a ovde u Srbiji", rekao je on.
"Struje će biti, ali po znatno višim cenama"
Zbog niskih vodostaja i smanjenog hidroenergetskog potencijala, energetski sistem će se suočiti sa dodatnim pritiscima.
"Struje će biti, ali mislim da će biti po znatno višim cenama", ocenjuje Vasić.
On dodaje da rast cena energije ne zavisi samo od međunarodnih finansijskih aranžmana, već pre svega od odnosa ponude i tražnje.
"Kada svi traže energiju, a nema je dovoljno, cena ide gore. Nemamo dovoljno alternativnih kapaciteta koji bi ublažili taj nedostatak", kaže on.
Takvi pritisci mogu se preliti i na inflaciju, jer skuplja energija i gorivo povećavaju troškove proizvodnje i transporta.
profimedia
On kaže da je Evropska centralna banka kao rezultat jačanja inflatornog pritiska podigla jednom referentnu kamatnu stopu posle skoro godinu i nešto dana.
"Za sada kod nas deluje stabilno, s obzirom da imamo redovno snabdevanje i naftom i gasom i strujom, a nadam se da će tako i ostati", rekao je Vasić.
Očuvanje potrošnje važno za rast
Veliki izazov, smatra Vasić, biće održavanje domaće tražnje, koja predstavlja važan pokretač ekonomije.
"Plate i penzije iz budžeta, odnosno primanja budžetskih korisnika, moraju da nastave da se isplaćuju i postepeno povećavaju kako bi građani trošili novac, punili budžet i pokretali ekonomiju", objašnjava Vasić.
Prema njegovim rečima, u uslovima neizvesnosti važno je održati poverenje potrošača i stabilnost domaće potrošnje, jer ona direktno utiče na veliki broj privrednih sektora.
Javni radovi kao pokretač privrede
Kao važan faktor Vasić izdvaja nastavak javnih investicija.
Pozivajući se na ideje britanskog ekonomiste Džona Mejnarda Kejnsa, Vasić ukazuje da država u određenim periodima mora aktivno da učestvuje u pokretanju privredne aktivnosti, posebno kroz javne investicije koje podstiču rast i zaposlenost.
"Kejns je govorio da država mora da umeša prste kada je u pitanju kreiranje društvenog proizvoda. Javni radovi mogu da budu način da se ekonomija pokrene napred", kaže on.
Autoputevi, mostovi, projekti poput EXPO-a i drugi građevinski poduhvati, prema njegovim rečima, imaju značajan uticaj na privrednu aktivnost, ali zahtevaju pažljivo upravljanje finansijskim resursima.
Nedostatak radnika dugoročni problem
Vasić kao jedan od najvećih izazova izdvaja i nedostatak kvalifikovane radne snage.
"To bih stavio odmah uz energetiku, ako ne na drugo mesto, onda paralelno na prvo", kaže on.
Problem vidi u kombinaciji odlaska mladih, demografskog starenja i dugoročnih promena u društvu.
"Moramo da pronađemo način kako da vratimo ljude koji su otišli, ali i kako da privučemo stručnjake", navodi Vasić.
Prema njegovim rečima, država bi trebalo da razmotri različite podsticaje za povratak ljudi, dolazak stručnjaka i razvoj preduzetništva.
Više podrške malim i srednjim preduzećima
Kao važan pravac razvoja, Vasić vidi jačanje domaćeg preduzetništva.
"Naša ekonomija se dosta oslanja na velike investitore, što ima smisla u određenom periodu, ali žila kucavica ekonomije su mala i srednja preduzeća", kaže on.
On navodi da se najrazvijenije ekonomije, poput nemačke, u velikoj meri oslanjaju upravo na male i srednje kompanije.
"Potrebna nam je proaktivnost - poreski podsticaji, podrška ljudima koji žele da pokrenu biznis i stvaranje uslova da mladi ostanu ovde i grade svoju budućnost", kaže Vasić.
Komentari (0)