Uskočili u planinu i preusmerili reku: Kako se u Tadžikistanu gradi megaprojekat koji ruši sve rekorde

Na obalama reke Vahš u Tadžikistanu, u toku je rad na jednom od najvećih hidroenergetskih projekata na svetu. Reč je o brani Rogun, čija je izgradnja počela još davne 1976. godine, kada je Tadžikistan bio deo Sovjetskog Saveza.

Raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine doveo je do obustave radova na oko dve decenije. Ipak, projekat je ponovo oživeo, a vlada Tadžikistana je 2016. godine poverila italijanskoj kompaniji Salini Impregilo (današnji Webuild) ponovno pokretanje i završetak izgradnje. Brana se nalazi na nešto više od 100 kilometara od glavnog grada Dušanbea i, prema trenutnom planu, očekuje se da bude završena 2028. godine.

Dostići će neverovatnu visinu od 335 metara

Projekat Rogun je osmišljen tako da dostigne visinu od 335 metara. Ukoliko se radovi završe prema planu, to će biti najviša brana na svetu, i time će nadmašiti branu Đinping-1 (Jinping-1) u kineskoj provinciji Sičuan. Sama konstrukcija prostire se na oko 660 metara dužine kroz klisuru, dok projekat obuhvata izuzetno složenu mrežu infrastrukture koja se nalazi unutar i ispod same planine. Cilj ovako masivnog objekta nije samo skladištenje ogromnih količina vode, već pre svega iskorišćavanje moćnog toka reke Vahš za proizvodnju električne energije.

Ovaj hidroenergetski kompleks dizajniran je sa šest turbina, čija je ukupna snaga oko 3,6 gigavata (GW). Dve turbine su već puštene u rad, dok se očekuje da će puni kapacitet elektrane značajno povećati proizvodnju struje u Tadžikistanu. Prema navodima iz kabineta predsednika ove zemlje, projekat bi mogao da udvostruči proizvodnju električne energije i tako osigura energetsku nezavisnost Tadžikistana.

Reka koja je morala da bude "pomerena"

Amir Isaev / Sputnik / Profimedia

Jedan od najvećih inženjerskih izazova tokom izgradnje bilo je ukroćivanje i upravljanje rekom Vahš. Ova reka, pritoka Amu Darje, duga je skoro 800 kilometara, a njen prosečni protok dostiže oko 600 kubnih metara vode u sekundi. Kako bi omogućili postavljanje samih temelja brane, inženjeri su projektovali preusmeravanje toka reke kroz dva podzemna tunela. Na taj način su uspeli da održe potpuno suvim područje na kojem se gradi osnova brane.

Ovaj kompleksan proces mogao je da se odvija uglavnom tokom zimskih meseci, kada je vodostaj reke najniži, a uslovi za rad povoljniji. Iza brane je planirano stvaranje velikog akumulacionog jezera kapaciteta oko 13 kubnih kilometara vode. Ta ogromna količina omogućiće skladištenje i kontrolisano ispuštanje vode kroz turbine, kako bi se nesmetano proizvodila električna energija.

Troškovi izgradnje oko 3,5 milijardi evra

Procenjuje se da će izgradnja brane Rogun koštati oko 3,5 milijardi evra. Finansiranje obezbeđuju Vlada Tadžikistana i Svetska banka, koja je ovaj gigantski objekat označila kao ključni stub elektroenergetskog sistema zemlje.

Prema navodima Svetske banke, očekuje se da će ovaj projekat poboljšati pristup ekonomično isplativoj, pouzdanoj i održivoj električnoj energiji za oko 10 miliona ljudi. Kada bude završen 2028. godine, Rogun neće biti samo jedan od najvećih hidroenergetskih poduhvata u centralnoj Aziji. Sa svojih impresivnih 335 metara, preuzeće krunu i prvo mesto na listi najviših brana na celom svetu.