SAD i Iran vode tihe pregovore, a pretnja novog sukoba "visi" nad Bliskim istokom: Šta sprečava postizanje dogovora?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je nastavak velikih vojnih napada na Iran "veoma malo verovatan" ukoliko Teheran ostvari napredak u pregovorima o svom nuklearnom programu i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza. Ipak, razlike između dve strane ostaju velike, dok Vašington ne isključuje mogućnost nove vojne operacije.
Tramp je dao do sada najjasniji signal da bi intenziviranje diplomatskih napora moglo da spreči novi talas sukoba sa Iranom. Njegove izjave dolaze nakon loših rezultata Republikanske stranke na međuizborima u Sjedinjenim Američkim Državama, na kojima su birači iskazali nezadovoljstvo, između ostalog, i zbog rata sa Iranom.
U telefonskom razgovoru za CNN u nedelju, Tramp je rekao da je "veoma malo verovatno" da će narediti nove napade na Iran ukoliko pregovori o iranskom nuklearnom programu i otvaranju Ormuskog moreuza budu napredovali. U intervjuu za emisiju "60 minuta" televizije CBS takođe je poručio da ne želi dalje širenje sukoba.
Sjedinjene Američke Države i Iran poslednjih nedelja vode diskretne pregovore o mogućem sporazumu koji bi mogao da spreči povratak otvorenom ratu i omogući početak širih razgovora. Katar ima važnu posredničku ulogu, a prema navodima Rojtersa, Teheran je Vašingtonu već dostavio predlog u vezi sa nuklearnim programom.
Ipak, optimizam u vezi sa mogućim dogovorom ograničen je opreznim izjavama američkih zvaničnika. Državni sekretar Marko Rubio izjavio je da ne bi rekao da su dve strane pred probojem u pregovorima, dok je Tramp istovremeno naglasio da vojna opcija ostaje na raspolaganju.
Kako su rezultati međuizbora uticali na pregovore?
Rezultati međuizbora dodatno su zakomplikovali pregovaračku poziciju Vašingtona. Republikanska stranka pretrpela je značajne gubitke, a potpredsednik Džej Di Vens naveo je da je rat sa Iranom bio jedan od razloga izbornog poraza, objavio je AP.
Tramp je u intervjuu za CBS rekao da se ne protivi Vensovoj proceni i priznao da biračima nije odgovarao rat. Ipak, branio je odluku o pokretanju vojne operacije, poručivši da bi, kada bi ponovo morao da donese istu odluku, njegov odgovor bio "odlučno da", piše CNN.
Tanjug/AP
Iran je, sa druge strane, rezultate američkih izbora iskoristio kao argument u pokušaju da ojača svoju pregovaračku poziciju. Šef iranske diplomatije Abas Arakči poručio je da su američki birači već doneli odluku i da je sada red na Belu kuću da odgovori na njihovu poruku.
Dok Tramp nastavlja da ističe vojnu nadmoć SAD, iranski zvaničnici upozoravaju da bi eventualni novi napad mogao da dovede do širenja sukoba na druge delove regiona.
Šta je predmet pregovora?
Dve strane imaju nekoliko ključnih zahteva koji su, za sada, teško prihvatljivi za drugu stranu.
Vašington želi da spreči Iran da razvije nuklearno oružje i zahteva ograničavanje nuklearnog programa Teherana. Iran, međutim, svoj nuklearni program predstavlja kao pitanje nacionalnog suvereniteta i tvrdi da je njegova namena isključivo proizvodnja energije, a ne razvoj naoružanja.
Jedno od najosetljivijih pitanja odnosi se na zalihe obogaćenog uranijuma koje se, prema navodima CNN-a, nalaze na nepoznatim lokacijama u Iranu. Reč je o materijalu koji, uz dalju obradu, može biti upotrebljen u proizvodnji nuklearnog oružja.
Prema dostupnim informacijama, Vašington želi da Teheran razblaži te zalihe ili ih prebaci u drugu državu radi bezbednog skladištenja. Za sada nije poznato koliko su dve strane odmakle u razgovorima o ovom pitanju.
Iran je, sa druge strane, postavio niz preduslova za nastavak pregovora. Među njima su okončanje rata na svim frontovima i ukidanje pomorske blokade. Teheran je takođe poručio da neće pristati na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza dok njegovi zahtevi ne budu ispunjeni.
Prema izveštaju Rojtersa od 6. novembra, iranski zvaničnik potvrdio je da je Teheran preko Katara dostavio Vašingtonu predlog u vezi sa nuklearnim pitanjem. Isti izvor naveo je da Iran traži ukidanje američkih sankcija, oslobađanje zamrznute imovine i ratnu odštetu.
Tanjug/AP/Jacquelyn Martin
Ekonomski pritisak predstavlja još jedan važan faktor u pregovorima. Iran, kao jedan od značajnih svetskih proizvođača nafte, zbog američkih sankcija ima ograničene mogućnosti prodaje sirove nafte na međunarodnom tržištu. Ukidanje ili ublažavanje sankcija moglo bi da omogući Teheranu veći pristup međunarodnim finansijskim tokovima i ublaži posledice ekonomske krize.
Teheran takođe traži odštetu zbog ubistva vrhovnog vođe Alija Hamneija i visokih vojnih zvaničnika, za koje odgovornost pripisuje Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelu na početku rata u februaru.
Zašto je dogovor i dalje daleko?
Uprkos intenziviranju diplomatskih aktivnosti, dve strane do sada nisu pokazale spremnost da značajnije odstupe od svojih početnih zahteva.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u nedelju da pregovori nisu doneli značajnije rezultate. Prema njegovim rečima, pojedini iranski zahtevi nisu samo neprihvatljivi za Vašington već su i nerealni.
Dodatni problem predstavlja gotovo potpuno odsustvo međusobnog poverenja. Teheran nije zaboravio da su prethodni vojni sukobi počeli u trenutku kada su pregovori o nuklearnom programu sa Vašingtonom još bili u toku.
Iransko rukovodstvo strahuje da bi odricanje od ključnih pregovaračkih aduta, poput zaliha obogaćenog uranijuma ili kontrole nad Ormuskim moreuzom, moglo da ostavi zemlju ranjivom u slučaju novih američkih ili izraelskih napada, piše CNN.
Vašington, istovremeno, mora da uzme u obzir interese svojih arapskih partnera i Izraela, koji Iran smatraju bezbednosnom pretnjom. Eventualni sporazum koji bi Teheranu omogućio preveliki uticaj u regionu mogao bi da izazove protivljenje tih država.
Posebno osetljivo pitanje predstavlja Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih pomorskih prolaza za transport nafte i prirodnog gasa. Kroz njega prolazi značajan deo svetske trgovine energentima, zbog čega bi svaki dogovor koji Iranu daje presudan uticaj nad tim plovnim putem imao šire posledice po međunarodno tržište energenata.
Amirhosein Khorgooi/ISNA via AP
Dodatnu komplikaciju predstavljaju iranski saveznici i regionalne oružane grupe u Libanu, Iraku i Jemenu. Teheran nastoji da zaštiti njihov položaj i uticaj, dok njihovo delovanje predstavlja još jednu prepreku širem regionalnom dogovoru.
Da li je nastavak rata i dalje moguć?
Iako su zabeleženi pojedinačni napadi, obe strane su umanjivale njihov značaj, što bi moglo da ukazuje na nastojanje da se diplomatski proces ne prekine. Ipak, nema garancija da će pregovori dovesti do sporazuma.
Prema pisanju Njujork tajmsa, Iran je pokazao spremnost da ponovo razgovara o svom nuklearnom programu. Takav pomak, ukoliko bude potvrđen, predstavljao bi značajan korak u odnosu na ranije tvrd stav Teherana, navodi CNN.
Sjedinjene Američke Države i dalje imaju značajno vojno prisustvo na Bliskom istoku, što im omogućava da, ukoliko Tramp donese takvu odluku, pokrenu novu vojnu operaciju. Istovremeno, brodovi koji prolaze kroz Ormuski moreuz i dalje su izloženi bezbednosnim rizicima i napadima.
Vašington je, pored diplomatskih aktivnosti, nastavio i sa merama pritiska na Teheran. Američke vlasti ponudile su nagradu do 20 miliona dolara za informacije o iranskom nuklearnom programu, dok je pokrenuta i inicijativa usmerena na sprečavanje transporta naprednog naoružanja i drugog materijala preko kopnenih ruta.
Tanjug AP/Vahid Salemi
Dodatni izazov za postizanje sporazuma predstavljaju i političke podele unutar samog Irana. Tvrđa struja smatra da je Teheran već ostvario uspeh u sukobu sa SAD i da ne bi trebalo da pristane na značajne ustupke. Zbog toga bi eventualni dogovor mogao da naiđe na otpor i unutar iranskog političkog i vojnog rukovodstva.
Iranski vojni zvaničnici poslednjih nedelja pojačali su upozorenja da njihova zemlja raspolaže oružjem kojim može da pogodi veći broj ciljeva i nanese ozbiljniju štetu nego ranije.
Trampove izjave ukazuju na mogućnost diplomatskog izlaza iz sukoba, ali ključna pitanja i dalje ostaju otvorena. Čak i ukoliko Vašington bude spreman na kompromis, nije izvesno da li će Teheran prihvatiti ponuđene uslove.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)