Zemlja se zagreva sve brže: Naučnici upozoravaju na ubrzavanje klimatskih promena
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok se u turskoj Antaliji održava klimatski samit COP31, Svetska meteorološka organizacija upozorava da se energetski disbalans Zemlje povećava, dok okeani, temperatura vazduha i nivo mora beleže nove rekorde.
Zemlja akumulira toplotu sve bržim tempom, a razlika između energije koja na planetu stiže od Sunca i one koja se vraća u svemir dostigla je najviši nivo od početka merenja, upozorila je Svetska meteorološka organizacija (SMO). Prema njenom najnovijem izveštaju, 2026. godina mogla bi da bude među četiri najtoplije otkako se vode merenja.
Ovakav energetski disbalans znači da se u klimatskom sistemu zadržava sve više toplote, što može dodatno da pojača ekstremne vremenske pojave, uključujući toplotne talase, suše i tropske ciklone. Okeani apsorbuju oko 90 odsto viška toplote zarobljene gasovima sa efektom staklene bašte, piše The Guardian.
Prema podacima SMO, prosečna globalna temperatura površine Zemlje u periodu od januara do septembra 2026. bila je oko 1,47 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka. Organizacija navodi da su 2023, 2024, 2025. i 2026. godine četiri najtoplije godine zabeležene do sada, pri čemu bi konačan godišnji prosek za 2026. mogao biti i viši zbog razvoja fenomena El Ninjo, navodi SMO.
Okeani i dalje beleže temperaturne rekorde
Pored porasta temperature vazduha, zabrinjavajući trendovi zabeleženi su i u okeanima. Temperatura površinskih voda dostizala je mesečne rekorde tokom 2026. godine, dok je nivo mora bio najviši od početka satelitskih merenja. Prema podacima SMO, 2026. bi mogla da bude deseta uzastopna godina sa rekordnom količinom toplote akumulirane u okeanima.
Zagrevanje okeana ne predstavlja samo promenu temperature vode. Ono utiče na morske ekosisteme, doprinosi topljenju morskog leda i, zajedno sa gubitkom kopnenog leda, utiče na porast nivoa mora. Izveštaj SMO navodi da je toplota u gornjih 2.000 metara okeana tokom 2025. dostigla najviši nivo od početka praćenja, a da se zagrevanje nastavilo i tokom 2026. godine, navodi "Copernicus Climate Change Service".
Tanjug/AP/Thanassis Stavrakis
Ovaj trend mogao bi da ima dugoročne posledice. Prema procenama iz izveštaja SMO, zagrevanje okeana nastaviće se tokom narednih vekova, pa i milenijuma, što znači da se posledice današnjih promena neće brzo povući.
Topljenje leda i rast koncentracije ugljen-dioksida
Promene su vidljive i u polarnim oblastima. Antarktički morski led dostigao je tokom 2026. treći najniži godišnji maksimum od početka satelitskog praćenja, dok je maksimum arktičkog leda bio najniži ili drugi najniži do sada. Istovremeno, glečeri širom sveta izgubili su više od 400 gigatona ledene mase tokom 2025. godine.
Prema podacima SMO, 2025. bila je četvrta uzastopna godina u kojoj je svih 19 svetskih glečerskih regiona zabeležilo gubitak ledene mase. Naučnici upozoravaju da topljenje glečera ima dugoročne posledice po zalihe vode, ekosisteme i nivo mora.
Jedan od ključnih faktora globalnog zagrevanja jeste rast koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Koncentracija ugljen-dioksida, glavnog gasa ove grupe, dostigla je 426,8 delova na milion tokom 2025. godine, što je povećanje od 53 odsto u odnosu na nivo iz 1750. godine, navodi SMO.
Sličan trend potvrđuje i analiza međunarodnog tima naučnika objavljena uz podršku evropske službe Kopernikus. Prema njihovom istraživanju, ljudske aktivnosti doprinele su tome da globalno zagrevanje tokom 2025. dostigne 1,37 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period, piše "Copernicus Climate Change Service".
El Ninjo mogao bi dodatno da podigne temperaturu
Početak 2026. obeležili su uslovi fenomena El Ninja u Tihom okeanu, koji obično privremeno snižavaju globalnu prosečnu temperaturu. Međutim, razvoj El Ninja, prirodnog klimatskog fenomena koji je povezan sa zagrevanjem površinskih voda u centralnom i istočnom delu ekvatorijalnog Tihog okeana, mogao bi da doprinese dodatnom rastu globalnih temperatura.
Prema procenama SMO, El Ninjo bi mogao da nastavi da utiče na globalnu temperaturu i tokom početka 2027. godine. Ovaj fenomen obično podiže godišnju globalnu prosečnu temperaturu za oko 0,1 do 0,2 stepena Celzijusa, a njegov najveći uticaj na globalni temperaturni prosek često se oseća u godini nakon razvoja fenomena.
Pixabay
Na početku klimatskog samita COP31 u turskoj Antaliji, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je na sve ozbiljnije posledice klimatskih promena.
"Ušli smo u novo doba klimatskih ekstrema. Ogroman El Ninjo sudara se sa planetom koju su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem već pregrejale. Klimatski rekordi nastavljaju da padaju. Ljudska cena nastavlja da raste. A oni koji su najmanje odgovorni prvi i najteže trpe posledice", poručio je Gutereš, prenosi The Guardian.
U Antaliji danas počeo samit o klimi, učestvuje 196 zemalja
Konferencija konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP31), čiji je domaćin Turska, počela je danas u Antaliji uz učešće šefova država, visokih rukovodilaca, predstavnika organizacija civilnog društva i akademika.
Prvi dan samita o klimi COP31 biće posvećen hrani, poljoprivredi i zdravlju. Teme koje će se razmatrati uključuju nacionalna iskustva, digitalno zdravlje, zdravstvene tehnologije osetljive na klimu, akcije humanitarne pomoći, inovacije u zdravstvu i otporne zdravstvene sisteme.
Tanjug/AP/Khalil Hamra
Na COP-u je zastupljeno 196 zemalja - očekuju se učesnici sa šest kontinenata, 37 šefova država, 35 šefova vlada, osam potpredsednika, sedam zamenika premijera, dva prestolonaslednika, jedan princ, jedan predsednik parlamenta i četiri specijalna predstavnika, prenela je agencija Anadolija.
Evropska komisija, UN, Generalna skupština UN, Svetska banka, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, Organizacija za islamsku saradnju i Međunarodna agencija za energiju takođe su potvrdile svoje učešće na nivou lidera.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)