Svet se suočava sa posledicama klimatskih promena: Stiglo ozbiljno upozorenje UN, traži se hitna akcija

Komentari

Ilustracija - Copyright Mark Dean / Panthermedia / Profimedia

Autor: Euronews Srbija

14/10/2026

07:11

Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u

veličina teksta

Aa Aa

Svet će, čak i u najoptimističnijem scenariju, premašiti granicu globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period i dostići najmanje 1,8 stepeni, upozorava Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). Svaki dodatni porast temperature pojačava rizik od ekstremnih vremenskih pojava, topljenja glečera i gubitka ekosistema, ali stručnjaci ističu da je posledice i dalje moguće ograničiti brzim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, piše The Guardian.

Ozbiljne posledice po prirodu, zdravlje i proizvodnju hrane

Prema izveštaju UNEP-a, zagrevanje do tri stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa moglo bi da dovede do gubitka više od četvrtine mase glečera do 2100. godine, uz porast nivoa mora do 13 centimetara. Istovremeno, globalna proizvodnja hrane mogla bi da se smanji za čak 14 odsto do 2050. godine ukoliko ne budu sprovedene delotvorne strategije prilagođavanja klimatskim promenama.

Posledice bi mogle ozbiljno da ugroze ljudsko zdravlje, snabdevanje vodom, infrastrukturu i privredu. Neke zajednice mogle bi da budu primorane na preseljenje ili promenu načina života, dok bi pojedini gubici u prirodi bili nepovratni.

Smanjenje emisija ostaje ključno

Prema izveštaju UNEP-a, ograničavanje zagrevanja na približno 1,8 stepeni zahtevalo bi da se globalne emisije prepolove do 2035. godine. Međutim, postojeće nacionalne politike mogle bi da dovedu do zagrevanja od najmanje 2,3 stepena.

Autori izveštaja navode da bi povratak prosečne globalne temperature na 1,5 stepeni tokom ovog veka bio moguć samo ako zagrevanje ne pređe približno 1,8 stepeni. Za takav scenario potrebno je brzo i trajno smanjenje emisija, uz uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere, između ostalog obnovom šuma.

Uklanjanje ugljen-dioksida, međutim, ne može da bude zamena za smanjenje zagađenja nastalog sagorevanjem fosilnih goriva. Dostizanje neto nulte emisije ostaje ključan korak, dok su istovremeno neophodna ulaganja u prilagođavanje klimatskim promenama i zaštitu infrastrukture i izvora prihoda stanovništva.

Izvršna direktorka UNEP-a Inger Andersen upozorila je da ekstremni toplotni talasi, suše i požari već pokazuju koliko brzo posledice klimatskih promena mogu da se pogoršaju. Svako izbegnuto povećanje temperature i svaka sprovedena mera prilagođavanja mogu da doprinesu spasavanju života i smanjenju ekonomskih gubitaka, piše The Guardian.

Pacifičke države traže konkretnije međunarodne obaveze

Kako prenosi Reuters na ministarskim klimatskim pregovorima na Fidžiju učestvovali su predstavnici više od 50 zemalja. Među prioritetima pacifičkih država nalaze se bolji pristup klimatskom finansiranju, zaštita okeana i poštovanje cilja ograničavanja zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.

Ministarka za klimatska pitanja Fidžija Lajnda Tabuja upozorila je da stanovnici pacifičkog regiona već osećaju posledice klimatskih promena. Ukazala je na porast nivoa mora koji ugrožava njihove domove, propadanje koralnih grebena i sela čiji su stanovnici već morali da se presele.

Pre ministarskih pregovora, predstavnici oko 30 zemalja okupili su se na Fidžiju nakon posete ostrvskoj državi Tuvalu i usvojili deklaraciju kojom se poziva na duboko, brzo i trajno smanjenje emisija. Tokom posete delegacije su videle radove na stvaranju novog zemljišta koje bi moglo da bude otpornije na porast nivoa mora.

Australijski ministar za klimatska pitanja Kris Bouen istakao je značaj pacifičkog regiona u međunarodnim klimatskim pregovorima, podsećajući na ulogu tih država u usvajanju cilja od 1,5 stepeni na konferenciji u Parizu 2015. godine. Turski ministar životne sredine Murat Kurum, koji će predsedavati konferencijom COP31 u Antaliji, poručio je da je ograničavanje zagrevanja zajednički cilj predstojećeg samita, prenosi Reuters.

Porast nivoa mora dugoročna pretnja ostrvskim državama

Posledice klimatskih promena nastaviće da ugrožavaju pacifičke države čak i nakon što globalna temperatura dostigne vrhunac. Dečen Tsering, direktorka regionalne kancelarije UNEP-a za Aziju i Pacifik, upozorila je da bi svaki dodatni period od 100 godina tokom kojeg je zagrevanje iznad 1,5 stepeni mogao da dovede do oko 40 centimetara dodatnog srednjeg porasta nivoa mora do 2300. godine, u poređenju sa scenarijem bez prekoračenja temperaturnog cilja.

Takav razvoj događaja predstavlja dugoročnu pretnju ostrvskim državama i priobalnim zajednicama, čija bi naselja, infrastruktura i izvori prihoda mogli da budu ozbiljno ugroženi. Zbog toga predstavnici najugroženijih zemalja insistiraju na konkretnim obavezama međunarodne zajednice i finansijskoj podršci.

Predstojeća konferencija COP31 u Turskoj biće prilika da države razmotre dalje korake u smanjenju emisija i finansiranju klimatskih mera. Iako se prekoračenje granice od 1,5 stepeni smatra neizbežnim, brzina i obim budućeg delovanja uticaće na razmere posledica po planetu.