Ajzenkot dobio mandat za formiranje vlade Izraela: Koje su mu opcije i može li Netanjahu da se vrati na vlast?

Lider izraelske stranke Jašar Gadi Ajzenkot dobio je mandat predsednika Izraela Isaka Hercoga za formiranje nove vlade, nakon što je prikupio podršku 67 članova Kneseta, dok je njegov politički protivnik Benjamin Netanjahu dobio 46 preporuka. Ajzenkot sada ima 28 dana da pokuša da okupi parlamentarnu većinu, uz mogućnost da mu predsednik odobri dodatnih 14 dana.

Pred njim je, međutim, složen politički zadatak, budući da podrška koju je dobio uključuje i arapske stranke, sa kojima deo njegovih potencijalnih koalicionih partnera odbija saradnju. Istovremeno, Ajzenkot pokušava da pridobije i ultraortodoksne jevrejske stranke, ali i one imaju političke zahteve koji bi mogli da otežaju pregovore.

O mogućim koalicionim kombinacijama, pokušajima Benjamina Netanjahua da ostane na vlasti i odnosima Izraela i SAD govorio je za Euronews Srbija Nikola Marković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Arapske i ultraortodoksne stranke između kojih Ajzenkot traži podršku

Marković ocenjuje da je Ajzenkot pokazao veću otvorenost za saradnju sa dve glavne arapske stranke, RAM i Ujedinjenom koalicijom, ali da takav dogovor otežava stav dela njegove opozicione koalicije, pre svega Avigdora Libermana, lidera stranke Izrael je naš dom.

„Jedan deo njegove opozicione koalicije, pre svega mislim tu na Avigdora Libermana, veoma je protiv saradnje sa arapskim strankama. Zbog toga ste mogli da čujete u izraelskoj javnosti da Gadi Ajzenkot traži nove koalicione partnere, odnosno želi da okupi širi front i širu koaliciju“, objasnio je Marković.

Zbog toga je Ajzenkot, nakon što je dobio mandat od Hercoga, pozvao i dve glavne stranke ultraortodoksnih Jevreja – Ujedinjeni torajski judaizam i Šas.

Sagovornik Euronews Srbija ukazuje na to da bi pregovore mogli da otežaju principi koje je Ajzenkot postavio kao osnovu buduće vlade. Među njima su poštovanje osnivačke povelje Izraela i njegovog statusa jevrejske države, označavanje Hamasa kao terorističke organizacije, kao i obaveza svih Jevreja da služe vojsku.

„Ako arapske stranke označe Hamas kao terorističku organizaciju, to je jako teško zamisliti. S druge strane, imate partije ultraortodoksnih Jevreja koje se protive ulasku jevrejske populacije u vojnu službu. Ajzenkot je zbog toga morao da traži rešenja na svim stranama“, naveo je Marković.

Euronews Srbija

Prema njegovim rečima, postoje tri moguća scenarija za formiranje vlade: dogovor sa ultraortodoksnim strankama, dogovor sa arapskim strankama ili kombinacija u kojoj bi po jedna stranka iz obe grupe podržala novu administraciju.

Moguća je i manjinska vlada, uz uslovnu podršku pojedinih stranaka koje ne bi bile njen deo, ali bi se obavezale da ne glasaju protiv budžeta ili zakona koji bi mogli da dovedu do njenog pada.

Marković je ukazao i na izjavu lidera stranke RAM Mansura Abasa, koji je ostavio mogućnost da podrži Ajzenkotovu vladu čak i bez formalnog koalicionog sporazuma.

Šta se dešava ako Ajzenkot ne uspe da formira vladu?

Ukoliko Ajzenkot ne uspe da formira vladu u roku od 28 dana, odnosno ni tokom eventualnog produžetka od 14 dana, mandat bi mogao da dobije drugi kandidat. Prema Markovićevim rečima, u tom slučaju bi se očekivalo da priliku dobije lider Likuda Benjamin Netanjahu.

Tanjug AP/Ohad Zwigenberg

Ako ni taj pokušaj ne uspe, procedura se vraća u Kneset, a ukoliko ni tamo ne bude postignut dogovor u predviđenom roku, Izrael bi mogao da ide na nove parlamentarne izbore.

„U slučaju da i te namere propadnu, da se formira vlada, procedura je takva da se rasprava vraća u Kneset. Ako se nakon toga ne sklopi nikakav dogovor, ide se na ponovne parlamentarne izbore u zemlji“, objasnio je Marković.

Netanjahu pozvao opoziciju u vladu nacionalnog jedinstva

Dok Ajzenkot pokušava da obezbedi podršku za novu vladu, Netanjahu je pozvao lidere jevrejskog opozicionog bloka da mu se pridruže u vladi nacionalnog jedinstva. Pozvao je sve stranke da uđu u vladu i poručio da nijedna ne bi trebalo da bude isključena iz razgovora, uz stav da bi kao lider najveće pojedinačne stranke trebalo da je predvodi.

Marković smatra da je ova poruka prvenstveno upućena Avigdoru Libermanu, koji je ranije sarađivao sa Netanjahuom, ali se 2019. godine odvojio od njegovog Likuda.

Ipak, prema ocenama sagovornika Euronews Srbija, izjave lidera opozicionih stranaka, među kojima su Jair Lapid, Naftali Benet i Gadi Ajzenkot, ukazuju na njihovu nespremnost da ponovo sarađuju sa Netanjahuom.

„Jedini koji bi mogao da promeni stav jeste Liberman. Ovo je Netanjahuov poslednji pokušaj da na neki način sačuva svoje pozicije“, ocenio je Marković.

Euronews Srbija

Dodao je da Ajzenkot nastoji da ubrza proces formiranja vlade, zbog čega je tražio i razrešenje predsednika Kneseta Amira Ohane, kako bi stranke opozicije mogle što pre da pokrenu potrebne parlamentarne procedure.

Marković je ukazao i na različite stavove ultraortodoksnih stranaka. Šas je, kako je naveo, najavio da će nastaviti da podržava Netanjahuov Likud, dok bi Ujedinjeni torajski judaizam, zbog sukoba sa Likudom tokom izborne kampanje, mogao da razmotri drugačiji pristup.

Trampova politika prema Izraelu i pokušaj očuvanja odnosa

Govoreći o odnosima Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, Marković je ocenio da najavljene promene u američkoj vojnoj pomoći Izraelu treba posmatrati i u kontekstu nezadovoljstva dela američkih birača podrškom izraelskoj politici.

Prema njegovim rečima, podrška Izraelu bila je jedan od razloga zbog kojih su republikanci izgubili većinu u oba doma Kongresa na međuizborima, uz rat sa Iranom.

Marković smatra da je Trampova administracija istovremeno pokušavala da utiče na formiranje široke vlade nacionalnog jedinstva u Izraelu, u kojoj bi Netanjahu ostao na vlasti uz učešće opozicionih stranaka.

„Svakako postoji razočaranje u američkom društvu prema Izraelu i pad ugleda zemlje u inostranstvu, koji Ajzenkot sada želi da spreči“, naveo je Marković.

Ipak, ocenio je da se na duži rok ne može očekivati veliko odstupanje od osnovnih pravaca američke politike na Bliskom istoku, imajući u vidu planove za još čvršću saradnju američke vojske i izraelskih odbrambenih snaga.

„Teško je zamisliti na duži rok neko veliko odstupanje od glavnih pravaca politike Sjedinjenih Američkih Država u ovom regionu“, zaključio je Marković.

Bonus video: