Može li Velika Britanija da se vrati u EU? Bernam otvara vrata za preispitivanje Bregzita
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Deset godina nakon referenduma koji je Veliku Britaniju poveo iz Evropske unije, pitanje odnosa sa Briselom ponovo je otvoreno. Britanski premijer Endi Bernam kaže da je Bregzit doneo "više štete nego koristi", a među opcijama koje njegova vlada razmatra nalazi se sve – od carinske unije i jedinstvenog tržišta do mogućeg povratka u EU. Veliko pitanje više nije samo da li je Bregzit naštetio Britaniji, već i da li bi Evropa koja se u međuvremenu promenila uopšte ostavila otvorena vrata za njen povratak.
Bernam je prošle nedelje rekao da je Bregzit naneo "više štete nego koristi", ocenjujući da trenutni sporazum koči ekonomski rast i da nije uspeo da obezbedi obećanu kontrolu nad imigracijom. Vlada će razmatrati različite mogućnosti – od zadržavanja statusa kvo, preko pridruživanja carinskoj uniji ili jedinstvenom tržištu, do potencijalnog odlaska "do kraja" i povratka u EU.
Time je pitanje poništavanja Bregzita ponovo otvoreno, a Bernamovi komentari predstavljaju najjasniji signal do sada da bi ponovno pridruživanje EU moglo da bude među opcijama, iako bi takav potez ponovo otvorio pitanja suvereniteta, imigracije i regulatorne kontrole.
Tokom narednih šest nedelja Bernam će procenjivati podršku javnosti, pre nego što iznese opcije za dugoročni odnos Velike Britanije sa njenim najvećim tržištem. Plan je da se različite mogućnosti predstave u vreme narednog samita Velike Britanije i EU u novembru.
Tanjug/AP/Stefan Rousseau/PA
"Bregzit je doneo više štete nego koristi"
Tema je u britansku javnost ušla gotovo neprimetno, kao deo prvog Bernamovog govora na godišnjoj konferenciji Laburističke partije. Time što je rekao da je odluka o napuštanju evropske političke zajednice "donela više štete nego koristi", Bernam je odstupio od politike svog prethodnika Kira Starmera i otvorio prostor za preispitivanje odnosa sa EU. Guardian ocenjuje da je time pokrenut zaokret u britanskom odnosu prema Bregzitu.
Čuvene "crvene linije", odnosno pitanja o kojima nema pregovora, koje je Starmer uneo u izborni program Laburističke partije 2024. godine, trebalo je da ubede birače koji podržavaju Bregzit da pod Laburistima neće biti povratka na jedinstveno tržište, carinsku uniju ili slobodno kretanje ljudi.
Ta ograničenja su, međutim, Starmeru ostavila malo prostora za promenu odnosa sa Evropom.
"Ovo je prvi put da je jedan britanski političar na vlasti spreman da ustane i kaže da je Bregzit neuspeh kojim moramo da se pozabavimo ili da ga na neki suštinski način ispravimo#, rekao je Džoel Reland, analitičar istraživačkog centra UK In a Changing Europe.
Tanjug/AP
Prema njegovim rečima, Starmerova poruka bila je da će Britanija ostati pri sporazumu o Bregzitu Borisa Džonsona iz 2019. godine, ali pokušati da ga poboljša. Bernam, kako navodi Reland, polazi od drugačije pretpostavke – da Bregzit ne funkcioniše i da je potreban drugačiji oblik sporazuma.
Šta je Bregzit promenio?
Britanci su u junu 2016. godine glasali sa 52 prema 48 odsto za izlazak iz EU, što je pokrenulo višegodišnje pregovore o uslovima Bregzita. Velika Britanija je formalno napustila EU u januaru 2020. godine, a iz jedinstvenog tržišta i carinske unije izašla je krajem iste godine.
Za mnoge glasače koji su podržali izlazak, Bregzit je prvenstveno bio pitanje suvereniteta i imigracije, a ne ekonomije.
Anketa agencije Ashcroft, sprovedena neposredno nakon referenduma, pokazala je da je 49 odsto glasača za izlazak kao glavni razlog navelo želju da se odluke o Velikoj Britaniji donose u Britaniji, dok je 33 odsto kao glavni razlog navelo ponovno uspostavljanje kontrole nad imigracijom i granicama. Samo šest odsto glasača za izlazak prvenstveno je navelo očekivane koristi Bregzita za trgovinu i ekonomiju.
Nasuprot tome, 43 odsto glasača koji su podržali ostanak u EU reklo je da je njihova glavna briga bio rizik koji Bregzit predstavlja po ekonomiju, radna mesta i cene.
Bregzit i imigracija
Bregzit je okončao slobodno kretanje unutar EU i dao Londonu kontrolu nad tim ko može da se preseli u Britaniju iz bloka.
Međutim, to se nije prevelo u nižu ukupnu imigraciju. Neto migracija je porasla jer su se povećavali dolasci iz zemalja van EU, dostigavši rekordnih 944.000 u godini koja se završila u martu 2023. godine, pre nego što je naglo opala nakon uvođenja strožih viznih pravila. Državljani zemalja van EU i dalje čine većinu imigranata.
AP Photo/Frank Augstein
Promena je delovala u oba smera. Britanski državljani izgubili su pravo na slobodu kretanja u EU i sada podležu uslovima ulaska koji se primenjuju na putnike van EU u Šengenskom prostoru.
Trgovina posle Bregzita
Bregzit je Velikoj Britaniji dao nezavisnu trgovinsku politiku, omogućavajući Londonu da pregovara o sporazumima bez odobrenja članica EU. Velika Britanija je od tada sklopila sporazume sa Australijom, Novim Zelandom i Indijom i pridružila se CPTPP-u, glavnom indo-pacifičkom trgovinskom bloku.
Međutim, Kancelarija za budžetsku odgovornost (OBR) procenjuje da su dugoročni ekonomski dobici od trgovinskih sporazuma nakon Bregzita mali u poređenju sa uticajem koji se očekuje od većih trgovinskih barijera sa EU. EU ipak ostaje najveći trgovinski partner Velike Britanije, sa oko 41 odsto britanskog izvoza i približno polovinom uvoza u 2025. godini.
Zašto Bernam sada otvara pitanje povratka u EU?
Ekonomski razlozi nameću se kao jedan od ključnih motiva za preispitivanje odnosa sa EU. Procene štete koju je napuštanje jedinstvenog tržišta već nanelo britanskoj ekonomiji kreću se između 6 i 8 odsto BDP-a, navodi Guardian.
AP Photo/Kirsty Wigglesworth
"Bernamov desetogodišnji plan za domaću politiku predviđa radikalne reforme, između ostalog sistema socijalne zaštite, a neko će to morati da plati. Jedan od načina da ostvarite ekonomski rast jeste da se ponovo povežete sa najvećim i najbližim trgovinskim partnerom", rekao je Reland.
Ograničeni plan "resetovanja" odnosa sa EU, koji je Starmer pokrenuo u maju 2025. godine, i dalje je opterećen sporovima, poput pitanja naknada za studente iz EU u Velikoj Britaniji.
Velika prepreka Britaniji, koja se nalazi van EU, jeste nedostatak pregovaračke moći. Pokušaj da se Brisel ubedi da prihvati selektivni pristup jedinstvenom tržištu samo za robu, bez slobodnog kretanja ljudi, EU je u maju odbila.
Čak i kada bi taj "reset" bio u potpunosti sproveden, procene britanske vlade pokazuju da bi on do 2040. godine mogao da poveća BDP za najviše 0,3 odsto.
Koje su opcije za Veliku Britaniju?
Bernam se još nije obavezao da će na naredne izbore izaći sa konkretnim pravcem. Na stolu su različite mogućnosti – od carinske unije, preko ponovnog pristupanja jedinstvenom tržištu, uz prihvatanje pravila EU poput Norveške, do "odlaska do kraja", odnosno potpunog povratka u evropski blok.
Ako bi Britanija ponovo pristupila jedinstvenom tržištu, to bi značilo značajno približavanje pravilima EU. Carinska unija bi Britaniju približila EU kada je reč o trgovini robom, ali sama po sebi ne bi značila povratak u šire jedinstveno tržište niti bi uklonila sve granične kontrole.
Ključno je i to što Bernam nije zatvorio pitanje povratka u EU. Umesto da zadrži ranije "crvene linije", njegova vlada sada razmatra različite mogućnosti dugoročnog odnosa sa Evropom.
Da li će Evropa ostaviti vrata otvorena?
Veliko pitanje više nije samo da li bi Velika Britanija želela da promeni odnos sa EU, već i kakav bi odgovor došao iz Brisela.
EU ambasador u Velikoj Britaniji Juka Salovaara rekao je da će Brisel biti spreman da razgovara kada Britanija odluči šta želi, ali je naglasio da bi za fundamentalne promene, poput povratka u EU, bilo potrebno političko opredeljenje unutar same Britanije.
U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron reagovao je na Bernamovu sugestiju o mogućem povratku Velike Britanije u EU rečima "Dobro došli nazad", dok je španski premijer Pedro Sančez rekao da bi Španija otvorila vrata svakom britanskom zahtevu za ponovno članstvo.
Britanska vlada sada ima nekoliko mogućih pravaca, ali još nije doneta odluka o tome koji bi odnos sa EU dugoročno bio izabran.
Jedno je, međutim, jasno: pitanje koje je godinama bilo gotovo politički tabu ponovo je na stolu - šta Velika Britanija želi od svog odnosa sa Evropskom unijom posle Bregzita.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)