Električni automobili nisu više budućnost: Šta Srbija planira do 2035. godine

Elektrifikacija saobraćaja postaje jedan od najvažnijih pravaca razvoja automobilske industrije u Evropi, pa se postavlja pitanje kako će izgledati tržište vozila u Srbiji narednoj deceniji. Inicijativu za izradu nacionalne strategije tranzicije ka e-mobilnosti već su pokrenuli Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova i Privredna komora Srbije. Da strategija ne bi trebalo da bude ograničena samo na povećanje broja električnih automobila i stanica za punjenje kaže za Euronews Srbija Filip Mitrović iz eMobility klastera Privredne komore Srbije, navodeći da bi ona morala da bude deo šire industrijske, energetske, saobraćajne i klimatske politike Srbije.

"Optimalno bi bilo da strategija obuhvati period do 2035. godine, uz jasno definisane međuciljeve za 2027, 2030. i 2035. godinu. Tako bi država, privreda i investitori dobili dovoljno dug horizont za planiranje, dok bi se kroz međuciljeve omogućilo redovno praćenje rezultata i prilagođavanje mera", naglašava on.

Među ključnim prioritetima trebalo bi da bude razvoj pouzdane i teritorijalno ravnomerno raspoređene infrastrukture za punjenje električnih automobila, povećanje dostupnosti električnih vozila građanima i privredi, kao i elektrifikacija javnog prevoza, taksi vozila, dostavnih i komercijalnih flota. 

Mitrović kaže da su među njima i povezivanje e-mobilnosti sa elektroenergetskim sistemom, obnovljivim izvorima energije i baterijskim skladištima, razvoj domaćih proizvoda i usluga u oblasti automobilskih komponenti, punjača, softvera, upravljanja energijom, baterijskih sistema i reciklaže, kao i obrazovanje, prekvalifikacija i razvoj kadrova. 

On navodi i harmonizaciju domaćih propisa sa pravilima Evropske unije, posebno u oblasti javno dostupnog punjenja, interoperabilnosti i transparentnog obračuna potrošnje.

"Suštinski cilj ne bi trebalo da bude samo da Srbija postane tržište električnih vozila, već da postane učesnik u novim evropskim lancima vrednosti mobilnosti, energetike i baterijske industrije", poručuje Mitrović. 

Koje mere preduzeti

Sagovornik Euronews Srbija smatra da je potrebno obezbediti višegodišnje subvencije za kupovinu električnih vozila, ali i nefinansijske podsticaje kao što su povoljnija registracija, poreske olakšice, stimulisanje elektrifikacije službenih vozila, taksi prevoza, dostave i javnih flota, kao i podršku kompanijama koje postavljaju punjače za zaposlene i korisnike.

Za građane koji žive u stambenim zgradama, kaže Mitrović, potrebno je jasno urediti pravo i proceduru za postavljanje punjača na pripadajućim parking mestima. 

Zoonar/Stockfotos-MG, Zoonar GmbH / Alamy / Profimedia

"Bez toga će veliki deo stanovništva praktično ostati izvan tranzicije", naglašava on. 

Prema njegovim rečima, za uvoznike i distributere najvažniji su predvidivo tržište, jasna pravila, stabilni podsticaji i pojednostavljene administrativne procedure. 

"Potrebno je podsticati i razvoj tržišta polovnih električnih vozila, uz pouzdano utvrđivanje stanja baterije, odnosno State of Health sertifikaciju", navodi on.

Mitrović kaže da su za operatere infrastrukture ključni kraći i transparentniji postupci za dobijanje elektroenergetskog priključka, poznati rokovi i troškovi priključenja, kao i mogućnost kombinovanja punjača sa solarnim elektranama i baterijskim skladištima.

"Za domaće proizvođače komponenti potrebno je formirati posebne programe podrške za uključivanje u međunarodne lance dobavljača. Srbija već ima snažnu automobilsku industriju, ali će veliki deo tradicionalnih komponenti tokom elektrifikacije izgubiti tržište. Zato je važno da kompanijama omogućimo prelazak na proizvode kao što su elektronske komponente, kablovski sistemi, energetska elektronika, termalni sistemi, delovi punjača, softver, baterijski sklopovi i rešenja za upravljanje energijom", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

Posebno je važno, navodi on, podsticati domaći razvoj i istraživanje, saradnju kompanija sa fakultetima i institutima, kao i pilot-projekte u kojima će se domaća rešenja prvo primenjivati u javnim sistemima.

Dugoročna predvidivost podsticaja

Tokom 2025. godine sredstva namenjena subvencijama za kupovinu električnih vozila potrošena su pre isteka predviđenog roka, a Mitrović kaže da to pokazuje da interesovanje postoji, ali i da godišnji sistem "do utroška sredstava" ne daje dovoljnu sigurnost tržištu.

"U procesu smo čekanja potencijalnog odobrenja dodatnih sredstava u 2026. godini, s tim da nemamo mogućnost provere dostupnosti sredstava pre podnošenja zahteva za subvenciju, što bi bilo neophodno. Prijavljivanje je prvi put omogućeno elektronski preko portala eUprava", rekao je on.

Mitrović smatra da bi trebalo usvojiti višegodišnji program podsticaja za kupovinu električnih automobila sa unapred poznatim budžetima, kriterijumima i rokovima. 

"Program može da predvidi postepeno smanjivanje subvencije po vozilu kako tržište raste, ali ne sme da zavisi od pojedinačnih godišnjih odluka. Najveći problem nisu nužno iznosi podsticaja, već neizvesnost u vezi sa tim da li će postojati naredne godine, kada će biti raspisani i koliko će dugo sredstva biti dostupna", kaže on. 

Prema njegovim rečima, investitor koji razvija mrežu punjača, kompanija koja planira elektrifikaciju flote ili proizvođač koji želi da pokrene novu proizvodnju ne donosi odluke za period od nekoliko meseci, već za najmanje pet do deset godina.

Duilio Piaggesi/IPA / Sipa Press / Profimedia

On smatra da je dobro što je početkom 2026. godine najavljeno formiranje međuresorne radne grupe koja bi trebalo da poveže institucije i privredu i sistemski radi na subvencijama, infrastrukturi i nefinansijskim podsticajima. 

"Međutim, naredni korak mora da bude usvajanje operativnog dokumenta sa rokovima, odgovornim institucijama, budžetima i merljivim ciljevima", naglašava sagovornik Euronews Srbija.

Cene električnih automobila i efekat subvencija

Cene električnih vozila poslednjih godina postepeno padaju, a na tržištu Srbije danas postoje modeli čija se početna cena kreće između približno 15.000 i 30.000 evra. 

"Kod automobila od oko 25.000 evra subvencija od 5.000 evra smanjuje početnu cenu za približno 20 odsto, što je veoma značajan efekat. Međutim, kupac ne poredi samo cenu električnog i benzinskog automobila u salonu, već ukupne troškove tokom korišćenja", rekao je Mitrović. 

On navodi da električno vozilo ima niže troškove energije i redovnog održavanja, posebno kada se pretežno puni kod kuće ili na radnom mestu. 

"Zbog toga električna vozila već danas mogu da budu ekonomski racionalna za službene automobile, taksi prevoz, dostavu i korisnike koji prelaze veliki broj kilometara".

Mitrović objašnjava da subvencije zato ne bi trebalo posmatrati kao trajno finansiranje kupovine vozila, već kao privremeni instrument kojim se smanjuje početna razlika u ceni dok tržište ne dostigne veću zrelost.

"Elektrifikacija transporta nije cilj sama po sebi. Ona je deo promene koja istovremeno obuhvata automobilsku industriju, energetiku, digitalizaciju, proizvodnju baterija, obnovljive izvore energije i razvoj novih usluga. Za Srbiju je najveći rizik da ovu tranziciju posmatra samo kao zamenu benzinskih i dizel automobila uvoznim električnim vozilima. Najveća prilika je da postojeće znanje, industrijske kapacitete i geografski položaj iskoristi za razvoj sopstvenih proizvoda, usluga i kadrova", rekao je on.

Mitrović naglašava da zbog toga nije potreban samo program subvencija ili plan postavljanja punjača, već koordinisana državna strategija koja će povezati saobraćaj, energetiku, industriju, obrazovanje i zaštitu životne sredine.

Kolika su ulaganja potrebna?

Tačan iznos ulaganja nije moguće odrediti bez definisanih ciljeva u pogledu broja vozila, javnih punjača, lokacija i potrebne snage priključaka, kaže sagovornik Euronews Srbija.

"Važno je naglasiti da infrastrukturu ne čine samo uređaji za punjenje. Najveći deo investicije često predstavljaju elektroenergetski priključak, trafostanice, građevinski radovi, softverski sistemi, platni promet, održavanje i, kod većih čvorišta, baterijsko skladište ili lokalna proizvodnja energije", rekao je on.

Prema trenutno raspoloživim informacijama sa tržišta, Srbija ima više od 230 javno dostupnih stanica (konektora) za punjenje, raspoređenih na približno 150 lokacija.

Mitrović navodi da to jeste vidljiv napredak, ali da nije dovoljno za masovnije prihvatanje električnih vozila i ravnomeran regionalni razvoj.

"U narednoj deceniji govorimo o ulaganju koje će se meriti stotinama miliona evra kada se saberu javni i privatni kapital, distributivna mreža, javno dostupne stanice, punjenje u stambenim i poslovnim objektima, autobuskim depoima i logističkim centrima", rekao je on.

On navodi da, ipak, ne treba svako mesto opremati izuzetno skupim ultrabrzim punjačima.

Prema njegovim rečima, najveći broj punjenja obavlja se tamo gde vozilo već stoji – kod kuće, na radnom mestu, u garažama, hotelima, trgovinskim centrima i na javnim parkiralištima.

Zbog toga je, smatra on, potrebna kombinacija znatno većeg broja pristupačnih AC punjača i strateški raspoređenih brzih DC stanica na koridorima, u gradovima i logističkim čvorištima.