Država oslobodila operativne rezerve naftnim kompanijama: Koliki je rizik od nestašica i skoka cena goriva?

Odluka Ministarstva rudarstva i energetike da naftnim kompanijama omogući korišćenje operativnih rezervi evro dizela predstavlja dobar i neophodan potez koji bi trebalo da spreči poremećaje u snabdevanju domaćeg tržišta, ocenjuje za Euronews Srbija počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković. On upozorava da bi nastavak geopolitičkih tenzija i dalji rast svetskih cena sirove nafte mogli da dovedu do novog poskupljenja goriva u Srbiji, ali da i dalje ima prostora da se rast cena ublaži smanjivanjem akciza.

Resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović izjavila je da se ta mera omogućava da se premoste trenutne teškoće u snabdevanju i da se ne poseže za državnim robnim rezervama, već za operativnim zalihama koje su kompanije po zakonu obavezne da održavaju.

Takva odluka je doneta zbog sve složenije situacije na svetskom tržištu, otežanog uvoza zbog niskog vodostaja reka u regionu i sezonskog povećanja tražnje. 

Ministarstvo je najavilo i da će, na zahtev NIS-a, biti omogućeno da deo njegovih operativnih rezervi bude stavljen na raspolaganje drugim kompanijama koje zbog smanjenog uvoza imaju povećane potrebe za derivatima iz domaće rafinerije.

Atanacković navodi da 20-30 odsto domaćeg tržišta snabdevaju kompanije koje su derivate uglavnom dopremale Dunavom, a upravo su one sada najviše pogođene niskim vodostajem.

"Nije ispitano da li celo tržište može NIS da zadovolji derivatima. S obzirom na ove teškoće koje imaju kompanije koje su uvozile derivate, apsolutno je potrebno da one dođu u istu situaciju kao što su i benzinske stanice NIS-a", rekao je on. 

Da li prete nestašice? 

Atanacković kaže da je gotovo izvesno da će kriza potrajati i da će se to dalje odraziti na cene sirove nafte.

"Kako vidimo, cena nafte ponovo se približava nivou koji smo imali na početku krize. Ukoliko se nastave ratna dejstva i problemi u pomorskom transportu, to će se pre svega odraziti na dalji rast svetske cene sirove nafte Brent, ali i na otežano snabdevanje derivatima", rekao je on.

Prema njegovim rečima, dok Rafinerija nafte Pančevo radi bez zastoja i nastavlja da dobija sirovu naftu Jadranskim naftovodom, domaće tržište ima dobru osnovu za stabilno snabdevanje.

AP/Darko Vojinović

Problem bi, dodaje on, mogla da ima i Rafinerija Pančevo ukoliko dođe do otežanog dopremanja sirove nafte do terminala na Krku.

"Ako tankeri ne budu mogli redovno da isporučuju dovoljne količine sirove nafte, neće je biti dovoljno da bi se Jadranskim naftovodom moglo isporučiti", rekao je on i dodao da je Rafineriji u Pančevu za neometan rad potrebno oko 10.000 tona sirove nafte dnevno.

Kakve će biti cene goriva?

Govoreći o cenama goriva u Srbiji, Nebojša Atanacković ocenjuje da država i dalje ima prostor da ublaži rast cena kroz akciznu politiku, ali upozorava da bi svako dodatno smanjenje akciza značilo manje prihode za budžet.

"Srbija je u ovu krizu ušla sa relativno visokim akcizama na naftne derivate. Upravo zato država i dalje ima mogućnost da ih dodatno smanji kako bi ublažila rast cena goriva, ali bi to bilo na teret budžeta i značilo bi manje prihode koje bi kasnije trebalo nadoknaditi iz drugih izvora", rekao je on. 

Razlike u cenama goriva među zemljama pre svega su posledica različitog poreskog opterećenja.

Atanacković je naveo primer goriva u Severnoj Makedoniji ili Bosni i Hercegovini koje je jeftinije nego u Srbiji zbog nižih akciza, dok je u Nemačkoj, koja takođe ima visoke poreze na gorivo, dizel skuplji nego u Srbiji.

"Međutim, bez obzira na poresku politiku pojedinačnih država, rast svetske cene sirove nafte neminovno se preliva i na cene derivata. Naftne kompanije prate berzanske cene i ne mogu dugoročno da prodaju gorivo ispod tržišne vrednosti", rekao je on.

To se vidi, napominje on, i na primeru Sjedinjenih Američkih Država, koje raspolažu velikim količinama sopstvene sirove nafte, ali ni tamo se cene goriva ne određuju nezavisno od svetskog tržišta.

"Kada raste cena sirove nafte, raste i cena goriva, jer proizvođači posluju po tržišnim uslovima.  Ali svejedno, u Americi ne mogu da kažu - imamo dovoljno sirove nafte, sad će kod nas biti jeftin benzin kao što je to u Iraku iz razloga što kompanije koje se time bave takođe imaju želju za profitom", kaže sagovornik Euronews Srbija.

Prema njegovim rečima, ukoliko se geopolitička kriza na Bliskom istoku nastavi, teško je očekivati stabilizaciju tržišta.

On kaže da izgleda da se situacija neće skoro smiriti i da bi samo izjava američkog predsednika o daljim namerama ili dalje zaoštravanje sukoba moglo da dovede do toga da cena nafte ponovo poraste.

"U svakom slučaju, povećanje cene sirove nafte i problem koji postoji na Bliskom istoku je nešto što ćemo morati da platimo ne samo mi, nego najveći deo sveta", rekao je Atanacković.