Šta sve Rusi imaju u Crnoj Gori: Besni zbog uvođenja viza od novembra, da li će kapital završiti u Srbiji?

Planirano uvođenje viza za državljane Turske, Rusije, Belorusije, Saudijske Arabije i pojedine putnike iz Kine verovatno neće zaustaviti postojeće investicije u Crnoj Gori, ali bi moglo značajno smanjiti broj novih preduzetnika, poslovnih dolazaka i kupaca nekretnina. Najizloženiji su mali biznisi i tržište stanova u Podgorici, Budvi i Baru. Uvođenje viza samo po sebi ne zabranjuje strancima da osnivaju kompanije, kupuju nekretnine ili ulažu kapital. Ipak, ono uvodi dodatni trošak, proceduru i neizvesnost u svaki novi poslovni dolazak, od prvog obilaska tržišta i pregovora sa partnerima, do otvaranja računa, kupovine stana ili kontrole radova na investicionom projektu.

Zato bi prvi efekat mogao biti manje vidljiv u velikim investicijama, a mnogo izraženiji u hiljadama malih firmi koje su poslednjih godina osnivali strani državljani radi preseljenja, samozapošljavanja, pružanja IT i konsultantskih usluga, trgovine, ugostiteljstva ili poslovanja nekretninama.

Prema poslednjim uporedivim podacima Monstata, u Crnoj Gori je tokom 2024. godine bilo 29.960 aktivnih poslovnih subjekata u stranom vlasništvu, čak 23,4 odsto više nego godinu ranije.

Turska je u samo jednoj godini preuzela prvo mesto od Rusije. Broj firmi čiji su vlasnici iz Turske porastao je sa 6.866 na 9.818, odnosno za gotovo 43 odsto. Istovremeno je broj firmi u ruskom vlasništvu smanjen sa 7.792 na 7.188, ili za oko 7,8 odsto. Broj ukrajinskih firmi porastao je sa 910 na 1.069. Turski i ruski državljani tako kontrolišu 17.006 aktivnih stranih firmi, odnosno 56,8 odsto ukupnog broja.

Ervin Pašanović: Srbija može privući deo kapitala

Govoreći o promenama u međunarodnim tokovima kapitala, Ervin Pašanović za Euronews Srbija ocenjuje da će ruskim investitorima biti znatno teže da ulažu u Crnu Goru, prvenstveno zbog novih ograničenja u vezi sa viznim režimom i transferom novca.

"Ruski državljani tradicionalno preferiraju nekretnine na moru, a njihov prvi izbor na Balkanu jeste Hrvatska, jer članstvo u Evropskoj uniji i mogućnost dobijanja boravišta kroz investicije otvaraju pristup šengenskom prostoru. To je za njih važan motiv prilikom investiranja“, kaže on. 

Pašanović podseća da je Crna Gora do skoro imala program takozvanih "zlatnih viza“, koji je omogućavao dobijanje boravišne dozvole kupovinom nekretnine određene vrednosti.

Euronews Srbija

"Takav model je ruskim investitorima pružao dodatnu sigurnost jer su, osim ulaganja, sticali i mogućnost stalnog pristupa svojoj imovini kroz boravišni status“, dodaje Pašanović.

Međutim, kako ističe, danas ključni problem više nije samo pitanje viznog režima, već pre svega mogućnost transfera kapitala.

"Ruskim građanima je zbog međunarodnih sankcija, ali i ograničenja koje je uvela sama Rusija, izuzetno otežano prebacivanje novca u inostranstvo. To se odnosi i na Srbiju, pa je realizacija investicija postala znatno komplikovanija“, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, zadržavanje kapitala unutar Rusije dovelo je do rasta cena nekretnina, naročito u Moskvi i Sankt Peterburgu. Pašanović smatra da svaka promena na globalnom tržištu kapitala istovremeno predstavlja i priliku za zemlje koje uspeju da ponude atraktivne uslove investitorima.

Domaće tržište atraktivno za investitore

"Srbija može da iskoristi okolnosti nastale zbog sukoba na Bliskom istoku, ali i ograničenja sa kojima se suočavaju ruski investitori. Ključno je da osmislimo programe koji će biti dovoljno privlačni kako bismo privukli deo tog kapitala“, objašnjava on.

On ističe da država mora imati proaktivan pristup i jasno definisati svoje konkurentske prednosti u odnosu na druga investiciona tržišta.

"Kapital trenutno traži sigurnija tržišta. To se odnosi na investitore iz zemalja Bliskog istoka, ali i iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, Jermenije i drugih država pogođenih geopolitičkom nestabilnošću. Srbija bi trebalo da iskoristi tu priliku“, dodaje.

Jedna od mogućnosti, smatra Pašanović, jeste uvođenje programa po uzoru na nekadašnje "zlatne vize“.

"Kupovina nekretnine određene vrednosti mogla bi investitorima da omogući boravište, dok bi država kroz kvalitetnu promociju trebalo da predstavi Srbiju kao tržište sa visokim prinosima, stabilnim rastom i sigurnim investicionim okruženjem“, navodi on.

Kako naglašava, domaće tržište nekretnina može biti veoma atraktivno za strane investitore.

"Važno je da investitorima pokažemo da je njihov kapital ovde bezbedan, ali i profitabilan. Povraćaj na investicije, posebno u stanogradnji, može biti veoma visok“, kaže on.

Govoreći o motivima stranih investitora, Pašanović dodaje da bi upravo mogućnost dobijanja boravišta mogla predstavljati dodatnu garanciju sigurnosti.

Euronews/Stefan Goranović

"Boravišni status investitorima daje gotovo ista imovinska prava kao domaćim građanima, što predstavlja važnu zaštitu od eventualne eksproprijacije ili drugih oblika ugrožavanja privatne svojine.“

Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo detaljno da analizira razloge zbog kojih su strani investitori prethodnih godina birali Crnu Goru ili zemlje Bliskog istoka.

Komentarišući budućnost ruskih ulaganja u Crnoj Gori, Pašanović smatra da bi deo nekretnina mogao završiti na tržištu.

"Ako ruski vlasnici više ne budu mogli nesmetano da koriste svoju imovinu, realno je očekivati da će deo njih odlučiti da je proda, što bi moglo dovesti do pada cena nekretnina“, kaže sagovornik.

Na pitanje da li bi Crna Gora mogla ublažiti svoju politiku prema ruskim investitorima, Pašanović smatra da je takav scenario malo verovatan.

"Crna Gora se već duži niz godina postepeno preorijentiše sa ruskog na zapadni kapital. Taj proces nije nov i traje već duže vreme. Usklađivanje sa politikama Evropske unije, uključujući i sprovođenje sankcija, pokazuje da će se taj pravac najverovatnije nastaviti“, zaključuje naš sagovornik.

Zaključuje da je upravo zbog toga Crna Gora danas među zemljama regiona koje su najbliže članstvu u Evropskoj uniji.

Ruski talas već sada slabi

Crnogorski mediji pišu da ruski investicioni talas već pokazuje znakove usporavanja. Nakon velikog priliva ruskih državljana posle početka rata u Ukrajini, broj aktivnih ruskih firmi se smanjuje, kao i broj ruskih državljana sa regulisanim boravkom u Crnoj Gori. Uvođenje viza moglo bi dodatno ubrzati taj trend.

Youtube/Travel Motivation MNE Crna Gora/Screenshot

Prema podacima Uprave za nekretnine iz 2022. godine, bili su vlasnici ili suvlasnici gotovo 19.000 nepokretnosti i oko 3,9 miliona kvadrata zemljišta.

Nakon početka rata usledio je novi, drugačiji migracioni talas: pored vlasnika nekretnina i turista, u Crnu Goru su stigli IT stručnjaci, preduzetnici, konsultanti i vlasnici digitalnih biznisa.

CBCG je u izveštaju za 2022. navela da su ruski državljani te godine osnovali približno 4.000 kompanija - sedam puta više nego 2021. godine i da su činili oko 54 odsto svih novoosnovanih firmi čiji su vlasnici stranci.

Taj talas sada slabi. Broj aktivnih ruskih firmi smanjen je tokom 2024, dok su podaci MUP-a iz 2025. pokazivali da regulisani boravak ima oko 21.000 ruskih državljana, skoro 6.000 manje nego krajem 2023. godine.

Vize bi mogle dodatno ubrzati taj trend, posebno kod ljudi koji održavaju poslovne i privatne veze između više država. Njihov uticaj bi se verovatno više osetio kroz manji broj novih dolazaka i postepenu prodaju dela nekretnina nego kroz naglo zatvaranje svih postojećih firmi.

Nekretnine najosetljivi sektor

Strani državljani su od 2022. do 2025. godine uložili gotovo 1,87 milijardi eura u crnogorske nekretnine, ali podaci iz 2026. pokazuju prve znakove usporavanja. Ukoliko bude manje stranih kupaca i zakupaca, prvo bi mogao oslabiti rast kirija, a potom i potražnja za manjim stanovima u Podgorici, Budvi i Baru, prenosi Investitor.me.

Pored viza, država pooštrava i uslove za produženje dozvola boravka stranim vlasnicima firmi. Od 2027. godine većinski vlasnici i izvršni direktori moraće da dokažu da su tokom godine platili najmanje 5.000 eura poreza i doprinosa. Time država želi da smanji broj kompanija koje postoje samo formalno radi dobijanja boravka.

Crnogorski "Investitor" piše da ekonomski efekti neće zavisiti toliko od samog uvođenja viza koliko od načina njihove primene. Ako procedure budu brze i jednostavne (npr. elektronske i višekratne poslovne vize), uticaj na ekonomiju mogao bi biti ograničen. Ukoliko budu spore i komplikovane, deo novih investitora mogao bi izabrati druge zemlje regiona, što bi značilo manje novih firmi, manje ulaganja u nekretnine i sporiji privredni rast.