Narodna banka Srbije: Rast BDP-a veći od 20 odsto, očekuje se ubrzanje privrede u 2027. godini
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Srbija je u periodu 2021. do 2025. ostvarila kumulativni realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) veći od 20 odsto u odnosu na nivo pre pandemije korona virusa, a prema najnovijim projekcijama očekuje se da će realni rast BDP-a u 2026. godini iznositi 3,2 odsto, objavila je danas NBS.
Filip Krvavac iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije navodi da je projekcija revidirana naviše za 0,2 procentna poena u odnosu na majsku projekciju, s obzirom na realni rast BDP-a u prvoj polovini godine od 3,4 odsto međugodišnje, koji je bio iznad očekivanja.
U narednoj godini Narodna banka Srbije projektuje ubrzanje rasta srpske ekonomije od 4,5 odsto čemu će, kako kažu, u značajnoj meri doprineti realizacija investicionih projekata sadržanih u programu "Skok u budućnost - Srbija EKSPO 2027", kao i održavanje međunarodne izložbe Ekspo, koja će privući milione posetilaca iz zemlje i sveta.
U srednjem roku, kako je rekao Krvavac, očekuje se iščezavanje uticaja privremenih faktora i stabilniji tempo privrednog rasta od oko 3,5 odsto godišnje, što odgovara potencijalnom rastu. Krvavac je u novom izdanju rubrike NBS "Korisno je da znate" objasnio građanima značaj i značenje BDP-a navodeći da on predstavlja ukupnu tržišnu vrednost svih krajnjih dobara i usluga proizvedenih unutar jedne zemlje tokom određenog perioda, najčešće u jednoj godini ili tromesečju.
"Bruto domaći proizvod služi kao opšti pokazatelj ekonomske aktivnosti i koristi se za upoređivanje veličina različitih ekonomija, ali i za poređenje nivoa ekonomske aktivnosti u jednoj zemlji tokom vremena", rekao je Krvavac. Krvavac objašnjava da vlade i centralne banke koriste podatke o BDP-u za kreiranje fiskalne i monetarne politike, odnosno za planiranje javne potrošnje, poreske politike i utvrđivanje kamatnih stopa.
Ekonomisti koriste BDP za analizu stanja privrede, razumevanje ekonomskih ciklusa, predviđanje budućeg rasta, kao i za poređenje ekonomija različitih zemalja i proučavanje efekata različitih ekonomskih politika. Preduzeća i domaći investitori koriste podatke o BDP-u za procenu ekonomskih uslova u zemlji i planiranje poslova.
Međunarodni trgovinski partneri i finansijske organizacije zainteresovani su za BDP kako bi procenili veličinu tržišta, stabilnost i potencijal privrede posmatrane zemlje, što utiče na sklapanje trgovinskih sporazuma i prilive stranih direktnih investicija. Kako je objasnio Krvavac, kada BDP u nekoj godini ili tromesečju poraste, to znači da je ekonomija proizvela više dobara i usluga nego u prethodnom periodu.
Povezane vesti
Drugim rečima, rast BDP-a ukazuje na rast ekonomske aktivnosti. On je ukazao na to da je važno napraviti razliku između nominalnog i realnog BDP-a. Nominalni BDP meri vrednost proizvedenih dobara i usluga po tekućim tržišnim cenama, dok realni BDP isključuje efekat rasta cena, odnosno inflacije. Nominalni rast BDP-a može značiti i da je fizički obim proizvodnje dobara i usluga nepromenjen ili čak smanjen, dok su njihove cene porasle. S druge strane, realni rast BDP-a nastoji da isključi cenovnu komponentu rasta i označava samo rast obima proizvodnje, odnosno količinu proizvedenih dobara i pruženih usluga.
"Rast BDP-a znači veću tržišno verifikovanu proizvodnju dobara i usluga, što posledično znači i veću naplatu poreza koji se slivaju u državni budžet. To stvara veći fiskalni prostor za javnu potrošnju, odnosno rast plata i penzija, a time i veću kupovnu moć građana, kao i veće investicije u oblasti infrastrukture, zdravstva, prosvete i socijalne zaštite", kaže Krvavac. Veći BDP znači da privreda raste, otvaraju se fabrike, raste zaposlenost, a pada nezaposlenost, dok su kompanije u mogućnosti da isplaćuju veće zarade svojim zaposlenima. Prema njegovim rečima, rast BDP-a u krajnjoj liniji znači veći životni standard svih građana.
Kao jedna od mera životnog standarda građana, često se koristi BDP po glavi stanovnika, koji predstavlja odnos ukupnog nominalnog BDP-a i broja stanovnika zemlje. Međutim, pri poređenju ovog pokazatelja između različitih zemalja, potrebno je prikazati stvarnu vrednost novca, jer ista količina novca nema istu vrednost svuda, s obzirom na to da su cene dobara i usluga u siromašnijim zemljama najčešće niže nego u bogatijim zemljama, navode iz NBS.
Kao pokazatelj koji uvažava ove razlike koristi se BDP po glavi stanovnika korigovan za paritet kupovne moći. Krvavac je ukazao i na to da se mnogi ekonomski pokazatelji iskazuju kao udeo u nominalnom BDP-u, poput fiskalnog deficita, javnog i spoljnog duga, deficita tekućeg računa platnog bilansa i drugih pokazatelja, te da je stoga važno da BDP raste brže od varijabli u odnosu na koje se iskazuje. Kao primer je naveo da sama informacija da neka osoba ima kredit od, na primer, 100.000 evra ne govori mnogo sve dok se ne uzme u obzir visina njenih prihoda, a isto važi i kada se posmatraju države.
Zato je, kako je objasnio, neophodno nivo zaduženja zemlje dovesti u odnos s njenom "zarađivačkom" sposobnošću, odnosno sposobnošću da stvara dodatu vrednost, pri čemu je BDP opšteprihvaćena mera te sposobnosti. To je mera koja pokazuje da li smo na osnovu onoga što stvorimo u mogućnosti da servisiramo svoje obaveze, a da pri tome ne dođemo u situaciju da ih u budućnosti ne možemo izmirivati.
Kada se javni dug uporedi s BDP-om, vidi se da se javni dug Srbije u apsolutnom iznosu već godinama povećava sporije od BDP-a i da je udeo javnog duga u BDP-u na opadajućoj putanji i znatno ispod kriterijuma iz Mastrihta, koji iznosi 60 odsto. Poređenja radi, na kraju 2013. godine dug sektora države iznosio je 68,4 odsto BDP-a, dok je na kraju prošle godine iznosio 44,7 odsto BDP-a.
Komentari (0)