Godinu dana sankcija NIS-u: Kako su američke mere uticale na srpsku privredu i šta nas čeka u narednom periodu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Godinu dana nakon što su američke sankcije Naftnoj industriji Srbije stupile na snagu u punom obimu, pitanje budućnosti kompanije i dalje nije konačno rešeno. Iako su višestruka produženja licenci omogućila nastavak poslovanja i rad Rafinerije nafte u Pančevu, sankcije su pokazale koliko je energetska sigurnost Srbije povezana sa vlasničkom strukturom NIS-a, međunarodnim odnosima i mogućnošću da se sirova nafta dopremi do domaćih postrojenja.
Američke mere, uvedene zbog ruskog vlasništva u NIS-u, u punom obimu stupile su na snagu 9. oktobra 2025. godine, nakon više odlaganja. Od tada se rešenje traži kroz pregovore o promeni vlasničke strukture, dok se operativno poslovanje kompanije održava zahvaljujući posebnim licencama američkog Ministarstva finansija, odnosno Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC). Poslednja licenca, prema trenutno dostupnim informacijama, važi do 30. oktobra 2026. godine.
Od odlaganja sankcija do obustave rada rafinerije
Sankcije prema NIS-u najavljene su početkom 2025. godine u okviru šire američke politike prema ruskom energetskom sektoru. Njihova primena više puta je odlagana, čime je kompaniji omogućeno da nastavi poslovanje dok se tražilo rešenje za rusko vlasništvo.
Međutim, kada su mere stupile na snagu u punom obimu, posledice su postale vidljive u lancu snabdevanja. Otežano je dopremanje sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF), između ostalog zbog problema sa realizacijom transakcija povezanih sa sankcionisanom kompanijom.
Promo/NIS
Krajem novembra 2025. Rafinerija u Pančevu prešla je u režim pripreme za obustavu rada, a 2. decembra počelo je zaustavljanje proizvodnih postrojenja zbog nedostatka sirove nafte za preradu. NIS je tada saopštio da nastavlja da snabdeva domaće tržište zahvaljujući ranije obezbeđenim zalihama.
Rafinerija je ponovo dobila mogućnost da nastavi rad nakon što je krajem decembra izdata nova posebna licenca, a početkom januara 2026. ugovorene prve količine sirove nafte preko JANAF-a. Taj period pokazao je da sankcije ne moraju odmah da znače nestašice na pumpama, ali da mogu da poremete rad najvažnijeg domaćeg prerađivačkog postrojenja i povećaju zavisnost od alternativnih pravaca snabdevanja.
Kratkoročne licence otežavaju dugoročno planiranje
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković za Euronews Srbija ranije je ocenio da se u pogledu samog snabdevanja situacija nije suštinski promenila, ali da kratki rokovi važenja licenci otežavaju poslovanje NIS-a i njegovih partnera.
"Manje-više se ništa ne menja. Uvek je postojala strepnja, bez obzira na to što je delovalo da su političke okolnosti takve da će doći do novog produženja", kaže Atanacković.
TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ; screenshot, Euronews Srbija
Prema njegovim rečima, problem nije samo u tome da li će licenca biti produžena, već i u tome što kompanija i njeni dobavljači ne mogu dugoročno da planiraju nabavku i transport sirove nafte.
"Kada se licenca produžava na mesec dana, NIS ne može sa sigurnošću da planira, a ni kompanije koje mu prodaju ne žele da na takav način sarađuju. Verovatno su zbog toga i cena i uslovi kupovine drugačiji kada je sve ograničeno na mesec dana", objašnjava Atanacković.
Takva neizvesnost odnosi se i na transport nafte kroz JANAF, čije poslovanje u ovom slučaju zavisi od važećih dozvola i mogućnosti da se isporuke realizuju u predviđenim rokovima.
Atanacković upozorava i na širi problem snabdevanja naftnim derivatima. Prema njegovoj oceni, nizak vodostaj Dunava otežava dopremanje goriva baržama, dok je prevoz cisternama skuplji i ne može uvek da nadomesti iste količine.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Zbog toga bi, smatra on, eventualni poremećaji mogli da se osete u delovima Srbije u kojima su pojedine privatne pumpe zavisne od nabavke goriva od NIS-a. Posebno osetljivi mogli bi da budu poljoprivrednici koji gorivo po povoljnijim uslovima nabavljaju na NIS-ovim pumpama.
Mihajlović: Najvažnije je da rafinerija radi
Bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović smatra da će rešenje za NIS biti pronađeno, ali ističe da energetska sigurnost ne može dugoročno da se zasniva samo na produžavanju licenci.
"Što se NIS-a tiče, ja tu uopšte nemam neku dilemu. Rešenje će doći. Za nas je najvažnije da rafinerija radi i nemam bojazan da ona neće raditi. Mi smo uspeli da obezbedimo jednu vrstu energetske bezbednosti, ova država, ova vlast, dakle, da privreda, pre svega, i građani imaju sve što im je potrebno. Ali moramo još mnogo da ulažemo da bismo stvarno istinski bili sigurni", rekla je Mihajlović.
Euronews
Ona upozorava da bi dugotrajan prekid rada rafinerije predstavljao ozbiljan problem za energetsku bezbednost zemlje. Iako je tržište tokom prethodne obustave uspelo da se osloni na zalihe i alternativno snabdevanje, takav model ne može neograničeno da traje.
"Jasno je da ruska strana nije baš spremna da prepusti praktično vlasništvo u Naftnoj industriji Srbije, bez obzira što bi srpska strana, naravno, to platila i nikad ne bi preuzela da to ne plati ili preplati. To bi bilo zaista idealno. Ali, ukoliko država dođe u onu situaciju da nema licence i da se licenca ne produži, onda pred državom stoji samo jedno rešenje, a to je razgovor sa ruskom stranom i dogovor kako dalje, zato što tog trenutka mi imamo ozbiljan problem u energetskoj bezbednosti države", ocenila je Mihajlović.
Ona podseća da je rafinerija prošle godine bila van pogona oko mesec i po dana, ali da građani i privreda nisu osetili posledice u meri u kojoj bi se to moglo očekivati. Ipak, upozorava da takav zastoj ne bi mogao dugo da se nastavi.
"Ali ne može rafinerija mesec, dva, tri, pet da ne radi. Dakle, ona mora da radi da bi mogla da snabdeva ne samo naše tržište", dodala je.
Mihajlović veruje da će Srbija uspeti da obezbedi nastavak rada rafinerije, ali ostavlja otvorenom mogućnost da se dugoročno rešenje pronađe tek nakon dodatnih pregovora i promena u međunarodnim odnosima.
Bilbija: Rešenje se traži kroz pregovore velikih sila
Urednik političke rubrike dnevnog lista "Politika" Bojan Bilbija smatra da bi, u slučaju da se ne pronađe dogovor o produženju licence, država morala da razgovara sa ruskom stranom o budućnosti NIS-a. Ipak, ocenjuje da je teško predvideti kakav bi dogovor mogao da bude postignut.
"Ja stvarno ne znam kako može da se reši taj problem. Ja mislim da taj problem može da se reši lako i brzo, da bi on odavno bio rešen. Nisam siguran, ali na kraju mislim da će rešenje biti traženo među nekim novim kreativnim rešenjima, a ne među ovima koja sad nekako možemo da vidimo", smatra urednik političke rubrike dnevnog lista "Politika".
FoNeT/AP/Stephanie Scarbrough
Bilbija podseća da su sankcije uvedene u vreme administracije Džozefa Bajdena i da njihova primena ne može jednostavno da bude poništena dolaskom novog predsednika SAD. Prema njegovoj oceni, američke institucije nastavljaju da sprovode donete odluke, ali imaju mogućnost da prilagođavaju način njihove primene, kao što pokazuju produženja licenci.
"Sankcije NIS-u uvela je Bajdenova administracija, i to na samom odlasku. To je, mislim, jedna od poslednjih odluka koje su oni doneli i pošto je američka administracija, odnosno sama američka država izuzetno ozbiljna, ne može novi predsednik koji dođe da sad kaže: 'Puj, pike, ne važi, ja to ne poštujem.' To mora da se poštuje", ocenjuje Bilbija.
Euronews
Bilbija smatra da su produženja licenci način da se ostavi prostor za pregovore, ali da je dugoročno rešenje povezano sa širim odnosima SAD i Rusije.
"To su ozbiljne odluke ozbiljnih institucija, ali američka administracija, kao što vidimo, ima tu moć, tu snagu, a ima i tu političku volju da prilagođava način primene tih sankcija, u ovom slučaju produžavanjem tih licenci, dok se ne steknu uslovi da se pronađe nekakvo rešenje", zaključuje Bilbija.
Prodaja ruskog udela MOL-u
Jedan od ključnih pravaca za rešavanje problema jeste promena vlasničke strukture NIS-a. Mađarska kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft pregovaraju o preuzimanju ruskog udela od 56,15 odsto, a početkom 2026. objavljeno je da je postignut okvirni dogovor o prodaji.
U junu je Vlada Srbije sa MOL-om potpisala sporazum o budućem upravljanju NIS-om. Prema najavljenom aranžmanu, Srbija bi povećala svoj udeo za dodatnih pet procentnih poena, dok bi se uredili i budući odnosi države i novog većinskog vlasnika. Ipak, za završetak transakcije potrebno je potpisivanje kupoprodajnog ugovora i odobrenja nadležnih regulatornih tela, uključujući OFAC.
AP Photo/Denes Erdos
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da se razgovori nastavljaju i da je cilj da se obezbede stabilno snabdevanje tržišta i nastavak rada pančevačke rafinerije. U međuvremenu, država je saopštila da je spremna da reaguje na moguće poremećaje, uključujući puštanje goriva iz rezervi i mere za ublažavanje pritiska na cene.
Za Srbiju bi promena vlasništva značila mogućnost da se ukloni ključni razlog zbog kojeg je NIS pod američkim sankcijama. Međutim, ni potpisivanje ugovora samo po sebi ne bi automatski okončalo sve rizike: potrebno je da transakcija dobije neophodna odobrenja i da se obezbedi stabilno poslovanje kompanije u novim okolnostima.
Šta Srbiju čeka u narednom periodu?
Godinu dana od stupanja sankcija na snagu, Srbija se nalazi između kratkoročnog rešenja koje omogućava rad NIS-a i potrebe da se pronađe trajniji model poslovanja. Produženja licenci omogućila su da se izbegne dugotrajan prekid rada rafinerije, ali svaki novi rok ponovo otvara pitanje šta će se dogoditi ako dogovor ne bude postignut.
Za privredu je najvažnije da se obezbede kontinuitet prerade nafte, pouzdano snabdevanje gorivom i predvidivi uslovi nabavke. Neizvesnost može da utiče na troškove transporta i nabavke, planiranje kompanija i sigurnost isporuka, posebno u periodima kada su alternativni pravci snabdevanja ograničeni.
Zorana Mihajlović smatra da će država uspeti da obezbedi nastavak rada rafinerije, dok Bojan Bilbija očekuje da će se rešenje tražiti kroz nove dogovore i političke aranžmane. Oboje, međutim, ukazuju na to da se konačan ishod ne može posmatrati odvojeno od odnosa između SAD i Rusije i pregovora o vlasništvu nad NIS-om.
Najvažniji zadatak za Srbiju u narednom periodu biće da održi stabilnost snabdevanja, a da istovremeno dođe do dugoročnog rešenja koje neće zavisiti od produžavanja dozvola iz meseca u mesec. Dok se to ne dogodi, budućnost NIS-a ostaje pitanje ne samo vlasništva jedne kompanije, već i energetske sigurnosti cele zemlje.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)