Jenić Komljenović: Veća proizvodnja ruda ne znači nužno veći uticaj na životnu sredinu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Povećanje obima proizvodnje ruda ne mora nužno da znači i veći uticaj na životnu sredinu, ukoliko se proizvodnja oslanja na savremenu tehnologiju, rekla je za Tanjug zamenica direktora za zaštitu životne sredine u kompaniji Srbija Ziđin Koper, Ivana Jenić Komljenović.
Prema njenim rečima, nova oprema i modernizovana postrojenja omogućavaju veću energetsku efikasnost i znatno manju emisiju štetnih materija po toni proizvedenog bakra.
"Svesni činjenice da na području grada Bora postoji istorijsko zagađenje prouzrokovano kako rudarskim, tako i metalurškim aktivnostima, modernizacija tehnologije bila je naš apsolutni prioritet", istakla je Jenić Komljenović.
Ona je navela da su investicije u ekološku restauraciju i zaštitu životne sredine do jula 2026. godine dostigle 317 miliona dolara, dok je, prema njenim rečima, ključni rezultat za građane Bora puštanje u rad nove topionice 2023. godine, kada se kvalitet vazduha u gradskoj sredini značajno poboljšao.
Konsultant za društvenu odgovornost u kompaniji Srbija Ziđin Koper, Vladimir Stanković, ukazao je da je Ziđin po preuzimanju nekadašnjeg RTB-a Bor postao jedan od najvećih izvoznika u Srbiji i nosilac privrednog rasta istočne Srbije.
"U okviru Ziđina postoje dve kompanije koje posluju u Srbiji, a to su Srbija Ziđin Koper i Srbija Ziđin Majning, i one zajedno zapošljavaju preko 7.200 ljudi", rekao je Stanković.
Prema njegovim rečima, danas rudu prevoze električni kamioni, a finalni proizvod, katodni bakar, pakuju roboti.
"Održivo rudarstvo je primarno i standardi poslovanja usklađeni su sa zaštitom životne sredine, društvene odgovornosti i savremenog upravljanja. Partnerstvo sa lokalnom samoupravom je veoma bitno, jer na taj način zajedno radimo na razvoju i podršci projektima ubrzanog razvoja Bora, čime se obezbeđuje dugoročnost i održivost grada", zaključio je Stanković.
Prema rečima Tatjane Trujić sa Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor, postoje poboljšanja u kvalitetu vazduha u Boru.
"Poboljšanje kvaliteta vazduha je nastupilo posle uvođenja nove tehnologije u topioničkoj preradi. Uvedena je nova peć za topljenje koncentrata gde se prešlo sa plamene peći na fleš topljenje. Drugi način poboljšanja je nastupio modernizacijom sistema za prečišćavanje otpadnih gasova", naglasila je Trujić.
Bor bez problema sa sumpor-dioksidom
Dodala je da u Boru od 2023. godine nema problema sa koncentracijom sumpor dioksida, koji je, prema njenim rečima, bio jedna od glavnih zagađujućih materija.
Zoran Stevanović sa Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor rekao je da rudarstvo sa sobom nosi formiranje otpadnog materijala, ali da je važno da se on odloži na pravilan način.
"Rudarstvo je takva industrijska grana da ne može bez otpada. Međutim, ono je neophodnost. Naravno, rudarstvo sa sobom nosi epitet zagađivača, ali se svodi na najmanju moguću meru. To je zajednički zadatak i onih koji projektuju i onih koji izvode radove, i državnih institucija koje vrše nadzor", ukazao je Stevanović.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)