NBS donela novu odluku: Šta će biti sa kamatama, kreditima i cenama?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Narodna banka Srbije (NBS) povećala je referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na šest odsto, zbog rastućih inflatornih pritisaka i neizvesnosti na globalnom energetskom tržištu. Odluka Narodne banke Srbije doneta je u cilju sprečavanja preliva rasta cena energenata na ostale proizvode i usluge, a centralna banka upozorava da bi inflacija naredne godine mogla da premaši gornju granicu cilja od 4,5 odsto.
Na današnjoj sednici Izvršnog odbora povećane su i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice. Stopa na depozitne olakšice sada iznosi 4,75 odsto, dok je stopa na kreditne olakšice povećana na 7,25 odsto. Kako je navedeno u saopštenju NBS, odluka je doneta imajući u vidu dosadašnje i očekivano kretanje inflacije, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja.
Produžena neizvesnost zbog sukoba na Bliskom istoku nastavila je da utiče na globalno energetsko tržište, što je dovelo do rasta cena nafte, prirodnog gasa i električne energije. Dodatni pritisak stvaraju smanjene zalihe nafte, kao i povećane rafinerijske marže, naročito kod dizela, usled oštećenja i uništenja rafinerijskih kapaciteta na Bliskom istoku i u Rusiji.
U NBS ocenjuju da bi dugotrajnije zadržavanje cena energenata na visokom nivou moglo da dovede do njihovog preliva na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja, zarade i cene ostalih proizvoda i usluga.
Inflacija u septembru porasla na 4,1 odsto
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru je porasla na 4,1 odsto, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora NBS. Na rast su, pre svega, uticale niska prošlogodišnja baza kod cena prehrambenih proizvoda i kućne hemije, na koje se primenjivala uredba o ograničenju marži, ali i poskupljenje naftnih derivata od više od 17 odsto na međugodišnjem nivou. Rast cena goriva posledica je viših cena nafte na svetskom tržištu, a povećanje bi bilo još izraženije da država nije smanjila akcize.
Iz NBS upozoravaju da bi inflacija u narednoj godini mogla da bude iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, koji iznosi 3 odsto, uz odstupanje od plus ili minus 1,5 procentnih poena. Ipak, očekuje se da se krajem 2027. godine inflacija vrati u granice cilja, nakon čega bi trebalo postepeno da se približava njegovoj centralnoj vrednosti.
Privredni rast ove godine najmanje 3,5 odsto
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, privreda Srbije je u trećem tromesečju ove godine ostvarila realni rast od četiri odsto, što je više nego što se očekivalo. Rast je prvenstveno bio vođen uslužnim sektorima, uz pozitivan doprinos poljoprivrede i građevinarstva. Sa druge strane, industrijska proizvodnja je stagnirala zbog niskog vodostaja, koji je otežao proizvodnju električne energije, transport i delom proizvodne procese u prerađivačkoj industriji.
NBS sada očekuje da će privredni rast u ovoj godini iznositi najmanje 3,5 odsto, što je više od prethodnih očekivanja iz avgusta. Kako je navedeno, privreda Srbije pokazala je veću otpornost na međunarodna kretanja nego što se prvobitno procenjivalo, a tome je doprineo i veći rast poljoprivredne proizvodnje.
Međutim, projekcija privrednog rasta za 2027. godinu korigovana je naniže, na četiri odsto, zbog više ovogodišnje baze, geopolitičkih tenzija i nastavka rasta svetskih cena energenata. Glavni pokretač ekonomske aktivnosti trebalo bi da bude domaća tražnja, uz pozitivan doprinos potrošnje i investicija, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i realizacijom infrastrukturnih projekata.
U NBS poručuju da će nastaviti da prate kretanja na domaćem i međunarodnom tržištu i da će odluke o monetarnoj politici donositi u zavisnosti od novih podataka. Prioritet ostaje očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku privrednom rastu i zaposlenosti. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti razmatrana ekonomska kretanja i doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za 10. decembar 2026. godine.
Povezane vesti
Komentari (0)