Igre 
Da li izvršitelji dobijaju prevelika ovlašćenja: Inicijativa za upis u katastar objekata sa starom dokumentacijom
Komentari23/07/2023
-21:14
U katastar nepokretnosti upisano je pet miliona objekata, isto toliko ima objekta koji nisu upisani u katastar, a postoji šansa da i oni uđu u regulisan sistem tržišta nepokretnosti. Međutim, te nepokretnosti treba da se upišu na osnovu stare i nepotpune dokumentacije, a tu se dolazi do problema poznatog kao "fali ti jedan papir".
Republički geodetski zavod i Komora javnih izvršitelja su zato pokrenuli inicijativu da se izmeni Zakona o izvršenju i obezbeđenju i proširi nadležnosti javnih izvršitelja. Njime bi se, prema određenim najavama, javnim izvršiteljima dalo da utvrđuju verodostojnost dokumentacije. Međutim, ta incijativa je naišla na kritike u delu javnosti koja navodi da bi se tako javnim izvršiteljima dala prevelika moć jer bi, kako tvrde, imali i uvid u imovinsko stanje svakog građanina.
Direktor RGZ Borko Drašković i predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić su 5. jula dogovorili realizaciju aktivnosti koje su usmerene na rešavanje stare dokumentacije iz imovinsko pavnih odnosa koju kod sebe čuvaju i građani i privredni subjekti. Iz Komore javnih izvršitelja kažu da trenutno nisu u mogućnosti da obezbede sagovornika na ovu temu jer su, kako navode, konsultacije o izmenama Zakona trenutno u toku te je, dodaju, prerano govoriti o konkretnim izmenama jer one još nisu ni predložene resornom Ministarstvu.
I dok iz Advokatske komore Srbije za Euronews Srbija ističu da u potpunosti osuđuju najavljenu izmenu Zakona navodeći da je cilj da RGZ sa sebe skine odgovornost zbog, kako kažu, stotine hiljada nerešenih predmeta, ali i da se izbegne radna grupa za izradu nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, u RGZ kažu da se mnogo buke podiglo povodom rešavanje problema koje imaju građani i da postoji nerazumevanje cele te incijative.
"Netačno je da bi u slučaju ovake izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, javni izvršitelji postupali u okviru već datih javnih ovlašćenja postojećim Zakonom, te da je od presudnog značaja njihovo stečeno iskustvo radom na terenu! Ističe se i da će njihov rad biti neka vrsta konvalidacije, odnosno dopune dokumentacije, te da je to kraći put od podnošenja tužbe sudu. Radi se, dakle, o pružanju pravne pomoći, zastupanju stranke u postupku upisa, i istovremeno o odlučivanju da li je zahtev stranke za upis prava svojine osnovan ili nije, što nikako ne može biti u nadležnosti javnih izvršitelja", kažu u Advokatskoj komori Srbije.
I Ivan Zlatić iz organizacije "Krov nad glavom" skeptičan je prema ovakvom rešenju.
"Ništa nije postalo jednostavnije nego što je do sada bilo - da građanin i njegov advokat mogu da završe knjiženje u RGZ-u. Jedino što se menja jeste da se uvodi javni izvršitelj kome se plaća i sada odjednom može sve ono što nije moglo. Nikakvo pojednostavljanje se ovim ne predviđaju, bukvalno se samo predviđa to jedno koruptivno mesto, potpuna legalizacija korupcije", rekao je Zlatić za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Vučetić: Inicijativa ima za cilj da zaštiti građane
Pomoćnik direktora RGZ-a Sektora za razvoj i inovacije Darko Vučetić kaže da su navodi Advokatske komore Srbije zamena teza jer se inicijativom ne zamenjuje nijedan učesnik u sistemu nego se izvršiteljima daje uloga da popune tu prazninu koja stvara veliki haos.
"Veliki haos je taj da građani upadaju pri kupoprodaji nepokretnosti u neregulisan sistem tržišta, gde prividno vi imate i advokate i javne beležnike, ali ta nepokretnost nije u katastru i tu su velike mahinacije i velike prevare. Tako da je ovo zaštita građana", rekao je Vučetić za Euronews Srbija.
On objašnjava da je pet miliona objekata upisano u katastar, a pet miliona nije.
"Ovih pet miliona koji su upisani u katastar su regulisano tržiste i njih se ova incijativa ne tiče. Imamo objekte koji su nezakonito izgrađeni, oko dva miliona je takvih, i na njih se ne odnosi inicijativa. Ali onda imamo tri miliona objekata, odnosno između četiri i po do pet miliona nepokretnosti, za koje postoji šansa da uđu u regulisan sistem tržišta nepokretnosti gde država garantuje za imovinu. Te nepokretnosti treba da se upišu na osnovu stare i nepotpune dokumentacije. Problem sa tom dokumentacijom je što ona ne sadrži sve informacije, nije potpuna ili je pre od pre 40 godina kada se u sudu opisno upisivalo, nema uslova da uđe u katastar. Na kraju, građanin je zbunjen, jer on kaže da plaća porez 50 godina, plaćam struju i da su mu rekli da ima sve papire, a opet se ne upisuje u katastar", rekao je Vučetić.
Vučetić pojašnjava da iz tih razloga za te nepokretnosti ne postoje elementi za upis u katastar i da građani sada traže odgovore od RGZ. On pojašnjava kako to sada izgleda u praksi.
"Na primer, imate onu situaciju 'fali vam jedan papir'. Građani podnese zahtev katastru, koji kaže - ne možete da se upišete jer vam fali ta jedna informacija koja je krucijalna. Onda oni odlaze kod advokata, pa u stvari jedina instanca koja to može da reši kad vam nedostaje neka dokumentacija je sud. Građani iz razloga što to traje godinama ne odlaze u sud da to reše već se nadaju da to mogu reše iako im fali jedan papir. Onda tu psotoji onaj "kafanski inženjering". Sada bi tu trebalo da dođu izvršitelji koji već deset godina rade sa katastrom, koji su digitalno su pismeni i gde nijedno rešenje koje su oni dali nije odbijeno, da rešavaju te probleme", navodi Vučetić.
On navodi da je jedan skoriji primer bio da je u staroj zemljišnoj knjizi opisano da je imate "stan levo od lifta i stan desno u lifta", i to je u zemljišnoj knjizi zamenjeno. Građanin to sad više ne zna kako to da reši jer ti papiri više ne postoje.
Povezane vesti
"Ne može da podnese zahtev u katastar zato što bismo ga mi odbili i onda to traje i traje. Građanin ne zna više kako to da reši jer ti papiri ne postoje. Tu onda dolazi izvršitelj i to je poenta incijative. Izvršitelj može da izađe na teren da utvrdi da je došlo do zamene, da čovek već godinama živi u toj nepokretnosti, da utvrdi faktičko stanje i da donese nalog da se ta nepokretnost i ta greška isprave", kaže Vučetić.
Vučetić je rekao da su predstavnici RGZ imali konstruktivan razgovor sa Komorom javnih izvršitelja i da su oni spremni da pojačaju svoje kapaciteta kako bi se rešili problemi.
"Bitno je da napomen da javni izvršitelji izlaze na teren jer ako problem postavimo tako da se rešava iz kancelarije, uvek ćemo da dođemo do birokratije i do toga fali ti jedan papir", rekao je Vučetić.
Povodom kritika da se izvršiteljima daje uvid u imovinsko stanje svakog građanina, Vučetić kaže imovinsko stanje svakog građanina može da se vidi zato što je to transparentna stvar koja je na e-katastru već 10 godina.
"Ovde je poenta da se pojedinci bore da se ne vidi taj neregulisan sistem tržišta nepokretnosti jer ti pojedinci žive od procesa. Treba da se naplaćuje rezultat, a ne proces. Kada se ne vidi sve i kada je sakriveno, onda su tu i kafanske priče, razne mahinacije i prevare", rekao je Vučetić.
Na pitanje koliko bi dodatno koštalo građane izlazak na teren izvršitelja, Vučetić je naveo da nema detalja za sada u smislu tačne cene jer je reč o inicijativi.
"Biće mnogo jeftinije i biće garantovan ishod, odnosno plaćaće rezultat, a ne proces. Danas kad imate problem odete kod advokata, on vam napiše nešto i pošalje RGZ-u i onda je tu proces, onda mi odbijemo jer ne postoji dokumentacija, onda se on žali, pa kad se žali i kada se sve to sabere videćete da je to ogroman novac, a nema rezulatat. Ovde pričamo o rezultatu, a cene će biti kontrolisane od strane države", rekao je Vučetić.
Komentari (0)