Taksi u Beogradu četiri puta skuplji nego u Čačku: Zašto su tolike razlike u cenama istih usluga širom Srbije?

Svakodnevne usluge poput taksija, frizerskih salona i auto-perionica znatno su skuplje u Beogradu nego u drugim gradovima Srbije, pokazuje najnovija analiza Euronews Srbija. Uprkos istim troškovima goriva i sličnim uslugama, cene u glavnom gradu značajno premašuju one u Nišu i Čačku.

Start vožnje taksijem u Beogradu košta 320 dinara, dok je u Nišu 190, a u Čačku samo 150 dinara. Za vožnju od pet kilometara, Beograđani plaćaju oko 1.300 dinara, što je više nego četiri puta skuplje nego u Čačku, gde ista distanca košta oko 300-320 dinara.

Muško šišanje sa sređivanjem brade u prestonici košta 2.800 dinara, dok je u Nišu 1.200, a u Čačku 1.000 dinara. Neki komentarišu da ova usluga u Beogradu postaje "luksuz". Slično je i sa pranjem automobila - u Beogradu prosečna cena iznosi 2.250 dinara, dok je u Nišu duplo jeftinije, oko 1.000 dinara.

Stručnjaci ističu da na ove razlike utiču prosečne zarade i cene zakupa poslovnih prostora. Prosečna plata u Beogradu je 138.000 dinara, u Nišu 103.000, a u Čačku 91.000 dinara. Zakup poslovnog prostora u Beogradu košta od 15 do 20 evra po kvadratnom metru, dok je u Nišu oko 10, a u Čačku 9 evra.

Sve ovo potvrđuje da Beograd prednjači ne samo u mogućnostima, već i u svakodnevnim troškovima života.

"Različite su polazne tačke, a to se odražava na cene usluga"

Profesorka Snežana Radukić sa Ekonomskog fakulteta u Nišu analizirala je razlike u cenama usluga između različitih gradova u Srbiji. Ona ističe da, iako je reč o istoj zemlji, postoje različite polazne tačke na tržištima, što se odražava na cene usluga.

"Možemo da kažemo da se cena na tržišnim ekonomijama bazira u odnosu na nivo ponude i tražnje", objašnjava profesorka Radukić.

Ona naglašava da formiranje cena nije zasnovano samo na ponudi i troškovima, već i na tražnji, veličini tržišta i spremnosti kupaca da plate određenu cenu prema svojim zaradama. Profesorka ukazuje na globalni trend rasta cena usluga, koji se reflektuje i na domaćem tržištu.

"U ekonomiji se ovaj slučaj naziva diskriminacija cenama, odnosno da se kupci na različitim tržištima diskriminišu različitim cenama prema njihovoj spremnosti da plate takvu cenu", objašnjava ona i nastavlja:

"Imajući u vidu da je beogradsko tržište najveće, u pitanju je i najviši životni standard zbog toga su i cene takve kakve jesu, prate uslove na tržištu"

Profesorka naglašava važnost kupovne moći u formiranju cena, ali istovremeno poziva na veće angažovanje Komisije za zaštitu konkurencije.

"Morala bi zbog zaštite interesa potrošača da se više uključi i Komisija za zaštitu konkurencije u našoj zemlji i ispita da li su razlike opravdane", kaže ona.

Radukić se osvrnula i na nedavno istraživanje o cenama nekretnina, navodeći da postoji određena dinamika povezanosti između beogradskog i ostalih tržišta. Ona ističe da treba uzeti u obzir ne samo platežnu sposobnost stanovništva, već i specifičnosti tržišta poput rastojanja u gradovima kada je reč o taksi uslugama.

"Ako su taksi usluge u pitanju, nije isto prevesti se od centra Niša do neke periferije Niša, i centra Beograda do periferije Beograda", objašnjava profesorka, dodajući da su početni troškovi isti, ali su rastojanja i platežne sposobnosti različite.

"U svakom slučaju ovo je tržište nesavršene konkurencije gde postoji veći ili manji uticaj na cenu od strane tržišnih aktera i zbog toga još jednom pozivam Komisiju da sprovede istraživanje u cilju zaštite potrošača", zaključuje ona.