Rekordan jednodnevni skok Euribora: Da li je opravdan strah od rasta kamata na stambene kredite

Šestomesečni Eurobor zabeležio je najveći jednodnevni rast u poslednjih 18 godina povećavši se za više od 0,1 procentnog poena, što predstavlja skok od 7,3 odsto. Ovakav nagli porast izazavao je zabrinutost kod građana koji otplaćuju stambene kredite. Postavlja se pitanje šta je razlog za ovakvu promenu i kako će to uticati na građane koji su ranije uzeli kredit, a šta za one koji su se nedavno zadužili. Profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže za Euronews Srbija da to jeste, kada uzemo u obzir istorijsko kretanje, dnevno najveća oscilacija Euribora, ali da je još uvek ne bi nazvao ni alarmantnom, a ni tako drastičnom, jer nije deo nekog trenda.

On objašnjava da su prvoklasne banke na tržištu Evropske monetarne unije odreagovale na energetsku krizu i na skok cene nafte koji je enorman, a da je poznato da naftni šokovi vode ka inflacionim očekivanjima, kao što je bilo 2022. i 2023. godine kada je bila globalna inflacija.

"Kada su visoke inflacije u pitanju, mi nismo sigurni da će se to sve dešavati, ali ovo može biti najava toga, tržišta spekulišu, a centralne banke onda podižu referentne kamatne stope. Treba napomenuti da Evropska centralna banka nije podigla referentnu kamatnu stopu, niti ima najave direktno za sada. Ona jednom mesečno ima svoje savetovanje u Frankfurtu i saopštava svoju odluku. Ovo bi bio deo trenda i predstavljalo bi nešto o čemu možemo da govorimo da će kamatne stope rasti u ovoj godini jedino ako bi Evropska centralna banka to najavila, ako bi povukla konkretan potez na prvom sledećem savetovanju", rekao je on.

Profesor navodi da ovo za sada predstavlja samo spekulaciju tih prvoklasnih banaka koje očekuju da bi to moglo da se desi, tj. u nekim scenarijima daju verovatnoću da bi naftni šok mogao da izazove ponovo inflaciona očekivanja i rast inflacije.

"Da li će se to zaista desiti, videćemo u budućim mesecima", naglasio je on.

U slučaju jednodnevnog porasta Eurobora za više od 0,1 procentnog poena, Grubišić kaže da je trenutni rast tromesečnog i šestomesečnog Euribora uopšte nije alarmantan i da se rast 0,1 odsto, 0,12 odsto praktično ni ne oseti kada dođe prolazno vreme u ugovoru o kreditu da se rata koriguje.

On je precizirao da se rata koriguje samo dva puta godišnje ili u nekim slučajima četiri puta godišnje kada je tromesečni Euribor u pitanju.

"Treba sačekati taj moment koji je u ugovoru da se vidi koliko će se eventualno korigovati rate. Ipak, i ukoliko ovo postane dugoračni trend, to sad niko ne može sa sigurnošću da vam kaže, mi imamo Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ne može da se desi nešto nalik naftnim šokovima iz 2022. i 2023. kad nismo imali zakonski regulisano", rekao je on.

Profesor dodaje da po tom zakonu postoji krovna kamata za stambene kredite.

Klaus Ohlenschlaeger / Alamy / Profimedia

"Čak i u slučaju ne znam kakvog rasta Euribora, vaša ukupna kamata koja je rezultat Euribora kao promenljive komponente i neke fiksne marže koju vam je banka odredila ili margina, ne može biti u ukupnom zbiru preko nekog nivoa. To je pokretna formula i target, recimo to je negde oko 5,5 odsto. Preko toga ne može da bude, zavisno od vaše rate koju imate. Prema tome, nema razloga panici, čak i da se taj trend desi", rekao je Grubišić. 

"Pokretna bankarska matematika"

Postavlja se pitanje kako bi skok Eurbora mogao da utiče na građane koji su kredit uzeli pre nekih 5-10 godina, a kako na one koji su se zadužili nedavno kada je Euribor bio na istorijski niskom nivou.

Grubišić kaže da to zavisi i od iznosa kredita, a i od roka dospeća, odnosno toga koliko vremena je ostalo do poslednje rate.

"To je rezultat neke pokretne bankarske matematike. Naravno da će nešto manja ta reakcija i promena rate na porast kamatne stope biti kod onoga kome je manje godina ostalo do kraja roka dospeća, ko je ušao u kredit pre pet ili 10 godina nego na nekoga kod koga je sveža. Ali, ne radi se zaista o značajnim razlikama", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

Prema njegovim rečima, za sada te reakcije mogu da idu od 10 ili 12 evra više na nekom prosečnom kreditu, a svakako ne može biti više od oko 40 evra u slučaju trenda rasta Euribora koji bi onda "udario na zaštitu" koja je postavljena zakonom, odnosno krovnu kamatu koju je odredila Narodna banka Srbije prema pokretnoj formuli koja je ugrađena u Zakon o zaštiti korisnika finanskih usluga.

On je rekao da svako treba za sebe da proceni da li bi trebalo i da li bi bilo pametno da u ovom trenutkurazmišlja o refinansiranju kredita i prelasku na fiksnu kamatnu stopu, ali i naveo da to ne bi savetovao.

"Na kraju svako ima pravo na svoja očekivanja, ali u periodima od 15-20 godina ovakve stvari će se povremeno dešavati. Vrlo je bitno da imamo ovaj zakon, tu krovnu kamatu iznad koje ne može da reaguje tržišna kamata i kretanje Euribora kao tržišnih kamata. Prelazak na fiksnu kamatnu stopu vas i limitira u nekim aspektima, odnosno košta vas", rekao je on.

Profesor kaže da nema razloga za paniku i da bi najpovoljniji scenario bio da trenutno oni koji imaju stambene kredite uopšte ne reaguju.