Evropa želi da plaća "po svome": Digitalni evro kao štit od američke dominacije u platnom prometu

Evropa svake godine troši milijarde evra na kartična plaćanja, a gotovo sva ta plaćanja obrađuju se izvan evropskih sistema. Ogromna većina kartičnih transakcija odvija se preko Vise ili Mastercarda, dve američke kompanije koje dominiraju globalnim platnim prometom.

Godinama se na tu zavisnost gledalo kao na cenu efikasnosti koju su ove američke kompanije pružale svaki put kada bi kartica bila korišćena za plaćanje neke usluge ili proizvoda. Međutim, evropski lideri sada tu zavisnost vide kao rizik koji Evropa više ne može da ignoriše, posebno zbog mogućnosti da se ova infrastruktura jednog dana pretvori u geopolitičko oružje.

Upravo je to jedan od argumenata na koje se poziva Evropska centralna banka (ECB) dok traži podršku Evropskog parlamenta za uvođenje digitalnog evra. Institucija na čijem je čelu Kristin Lagard upozorava da oslanjanje na strane platne sisteme ostavlja Evropu izloženu političkom pritisku ili iznenadnom prekidu usluga.

Nije samo vojna bezbednost Evropljana ono što bi Donald Tramp mogao da poremeti gotovo preko noći. Šta bi se dogodilo kada bi predsednik Sjedinjenih Država odjednom isključio svu infrastrukturu koja Evropljanima omogućava da svakodnevno plaćaju robu i usluge? Posledice bi mogle biti velike i ozbiljne. U Rusiji, gde su kompanije zavisile od Vise i Mastercarda za 60 odsto plaćanja, američke sankcije koje su primorale ove kompanije da obustave poslovanje ostavile su obične građane bez pristupa novcu i mogućnosti da kupuju robu.

Tanjug/AP/Michael Probst

Troškovi i podaci u središtu debate

Prema podacima Evropske centralne banke (ECB), američki platni giganti Visa i Mastercard učestvuju sa 61 odsto u kartičnim plaćanjima u evrozoni i pokrivaju gotovo sve prekogranične kartične transakcije.

To znači da svaki put kada karticom ili mobilnim telefonom izvršimo plaćanje, informacije o toj transakciji napuštaju Evropsku uniju i čuvaju se u trećoj zemlji, poput SAD, gde mogu biti korišćene za kreiranje profila potrošača.

Drugi argument odnosi se na troškove poslovanja. Trgovci tvrde da su naknade kartičnih mreža poslednjih godina naglo porasle. Visina tih naknada određuje se prema komercijalnim uslovima koji se definišu izvan EU. Zbog toga direktna plaćanja sa računa na račun mogu da ojačaju konkurenciju i pomognu kompanijama i potrošačima da smanje troškove.

Smanjenje zavisnosti od struktura sa sedištem u SAD uklapa se i u cilj koji je postavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja prati preporuke iz izveštaja Marija Dragija i Enrika Leta o potrebi da Evropa postane konkurentnija u odnosu na kompanije velikih razmera iz zemalja poput Sjedinjenih Država i Kine.

Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke, upozorio je da se globalna međuzavisnost pretvorila iz mehanizma međusobnog ograničavanja u sredstvo uticaja i kontrole, jer duboka ekonomska integracija stvara strateške zavisnosti koje sile koje nisu usklađene sa drugim blokovima mogu da pretvore u oružje.

Tanjug/AP/Markus Schreiber

Ovakva upozorenja ne dolaze samo iz Evrope. Sve je izraženije shvatanje da su, u aktuelnom periodu geopolitičke fragmentacije, platni sistemi postali pitanje suvereniteta.

Kanadski premijer Mark Karni ponovio je ove zabrinutosti početkom ove godine na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u govoru koji je zbog svoje jasnoće snažno odjeknuo širom sveta.

„Velike sile počele su da koriste ekonomsku integraciju kao oružje, carine kao sredstvo pritiska, finansijsku infrastrukturu kao instrument prinude, a lance snabdevanja kao ranjive tačke koje mogu da budu iskorišćene. Ne možete živeti u iluziji da integracija svima donosi uzajamnu korist kada upravo ta integracija postane izvor vaše podređenosti“, naglasio je kanadski premijer.

Tanjug/AP/Sean Kilpatrick/The Canadian Press

Digitalni evro kao odgovor Evrope

Sa ove strane Atlantika, digitalni evro, osmišljen kao temelj elektronske platne infrastrukture na nivou cele EU, vidi se kao način da Evropa svoju stratešku autonomiju pretvori u praksu.

"Sve ove potencijalne geopolitičke tenzije i pretvaranje svakog postojećeg instrumenta u oružje očigledno povećavaju nivo rizika. To dodatno jača potrebu za evropskim platnim sistemom koji može da odgovori na sve potrebe i koji je izgrađen na evropskoj tehnologiji i infrastrukturi - drugim rečima, sistemom koji je u potpunosti pod našom kontrolom", rekao je u januaru Pjero Čipolone, član Izvršnog odbora Evropske centralne banke, u izjavi za španski list El País.

Završna faza pregovora između Evropskog parlamenta i vlada država članica o načinu na koji će digitalni evro funkcionisati već je u toku. Digitalni evro biće elektronski oblik novca koji izdaje i za koji garantuje Evropska centralna banka. Njegova namena je da dopuni gotovinu i postojeće bankarske usluge, a ne da ih zameni.

Sistem će omogućavati i onlajn i oflajn plaćanja, pri čemu će ECB obezbeđivati osnovnu infrastrukturu, dok će komercijalne banke i pružaoci platnih usluga svojim klijentima nuditi usluge povezane sa digitalnim evrom. Očekuje se da će trgovci plaćati niže naknade nego što ih danas imaju kod kartičnih transakcija.

profimedia

Najintenzivniji deo pregovora očekuje se na jesen, dok je konačno usvajanje trenutno planirano do kraja godine. Digitalni evro trebalo bi da bude dostupan za plaćanja građana od 2029. godine, nakon pilot-programa koji bi trebalo da počne 2027. godine i u koji će biti uključeno 36 pružalaca platnih usluga, kako bi se testiralo funkcionisanje buduće valute.

Portugal je među zemljama sa najvećim brojem institucija koje učestvuju u testiranju. Dve najveće domaće banke, Caixa Geral de Depositos (CGD) i Banco Comercial Portugues (BCP), izabrane su da učestvuju u inicijativi za testiranje primene digitalnog evra, zajedno sa kompanijom Unicre, pružaocem platnih usluga u vlasništvu privatnih portugalskih banaka.

Lagard je u julu za Euronews rekla da projekat ima dvostruki cilj: da ojača ekonomsku suverenost Evrope i modernizuje platni sistem, naglašavajući pritom da se Unija i dalje u velikoj meri oslanja na platne mreže u vlasništvu stranih kompanija.

"Uglavnom se oslanjamo na američke, ali ponekad i kineske mreže za obradu plaćanja. Potrebno nam je evropsko rešenje jer želimo da budemo suvereni kod kuće", rekla je Lagard.

Globalna trka za izgradnju sopstvenih platnih sistema

Dok javno evropsko rešenje još nije zaživelo, privatni akteri već su krenuli napred, sa ciljem stvaranja zajedničke mreže koja bi omogućila interoperabilnost različitih platnih sistema.

European Payments Alliance (EuroPA) i European Payments Initiative (EPI) potpisali su sporazum o povezivanju svojih sistema za instant plaćanja, čime se stvara platforma koja bi potencijalno mogla da obuhvati 380 miliona korisnika u 15 evropskih zemalja.

EuroPA okuplja portugalski platni sistem MB WAY, španski i andorski Bizum, italijanski Bancomat, nordijski Vipps MobilePay (Norveška, Danska, Finska i Švedska), poljski Blik i grčki IRIS. EPI, kroz brend Wero, pokriva plaćanja u zemljama poput Nemačke, Belgije, Francuske, Holandije i Luksemburga.

Cilj je da se u budućnosti omoguće prekogranična plaćanja bez potrebe za promenom aplikacije. Tako bi, na primer, korisnik francuskog Wero sistema mogao da pošalje novac kontaktu u Španiji putem Bizuma, praktično na isti način kao da je reč o domaćoj transakciji.

Van evrozone, sličan projekat u Ujedinjenom Kraljevstvu

Van evrozone, sličan projekat svoje prve korake pravi u Ujedinjenom Kraljevstvu. U junu je UK Payments Initiative, nova kompanija koju podržavaju najveće britanske banke, počela sa radom sa ciljem da oslabi dominaciju američkih kartičnih mreža u platnom prometu.

Uz podršku nekih od najvećih britanskih banaka, među kojima su Barclays, NatWest, Lloyds i HSBC, ova platna šema, regulisana od strane Financial Conduct Authority (FCA), pokrenuta je kako bi ubrzala usvajanje plaćanja direktno sa računa na račun, čime bi se zaobišle kartične mreže.

Prema izveštaju britanskog Payment Systems Regulatora iz 2025. godine, oko 95 odsto kartičnih transakcija u Ujedinjenom Kraljevstvu obrađuje se preko platnih sistema u vlasništvu Mastercarda i Vise. Njihova dominacija postala je još izraženija kako upotreba gotovine širom zemlje nastavlja da opada.

Ova stvarnost još je očiglednija u Brazilu, gde je najčešći način plaćanja PIX — brz i besplatan digitalni sistem koji je prvobitno pokrenut kao alat za instant prenos novca, a u međuvremenu je postao jedan od najzastupljenijih načina plaćanja među Brazilcima.

Za svega nekoliko godina, PIX je izbio na sam vrh liste platnih transakcija u Brazilu. Prema podacima Centralne banke Brazila, na ovaj sistem danas otpada 54 odsto svih transakcija u zemlji, a PIX je u međuvremenu postao i jedna od ključnih tačaka sporenja u trgovinskom sukobu između Brazila i Sjedinjenih Država.

profimedia

Sa samo nekoliko meseci do predsedničkih izbora u Brazilu, platni sistem koji je kreirala Centralna banka Brazila postao je jedna od tačaka sukoba između vlade predsednika Luiza Inasija Lule da Silve i administracije Donalda Trampa. Vašington optužuje Brazil da daje prednost državnom platnom sistemu i da se bavi nelojalnom konkurencijom prema američkim kompanijama koje posluju u ovom sektoru, posebno kompanijama iz oblasti kartičnog poslovanja.

Američke kritike na račun PIX-a pogodile su osetljivu tačku u Brazilu i u javnosti su doživljene više kao napad na suverenitet zemlje nego kao običan trgovinski spor. U odbranu PIX-a čak je stao i predsednik Kolumbije Gustavo Petro. Lider ove južnoameričke zemlje izrazio je podršku brazilskom sistemu instant plaćanja i nagovestio da bi sličan model mogao da bude uveden i u Kolumbiji.

Kolumbija, sa druge strane, već ima sopstvenu priču o uspehu - Bre-B. Kolumbijski sistem za instant plaćanja završio je prvih šest meseci rada sa 34,6 miliona korisnika i 638,6 miliona obrađenih transakcija, što ukazuje na sve veći značaj ovog sistema u svakodnevnom platnom prometu građana.

Zašto je "roaming" najpragmatičniji put?

Kako se sve veći broj platnih sistema stvara i učvršćuje, raste i potreba da se oni međusobno povežu. Brazilska fintech kompanija PagBrasil, specijalizovana za prekogranična elektronska plaćanja, razvija sistem koji bi korisnicima omogućio da u inostranstvu plaćaju u realnom vremenu, koristeći svoju bankarsku aplikaciju ili digitalni novčanik, praktično na isti način kao kod kuće.

Rešenje pod nazivom RoamingPay podržava plaćanja putem QR kodova kroz lokalne platne sisteme i trenutno je dostupno u Brazilu, Argentini i Paragvaju.

Izvršni direktor i suosnivač PagBrasila Aleks Hofman smatra da budućnost leži u tome da svi elektronski platni sistemi mogu međusobno da komuniciraju, čime bi se smanjili troškovi i za potrošače i za trgovce. Po uzoru na "roaming" koji već postoji u telekomunikacijama, korisnici bi zadržali svog nacionalnog pružaoca usluga, ali bi mogli da ih koriste i u inostranstvu, u okviru zajedničkih tehničkih i pravnih pravila.

"Smanjenje carina dogovoreno kroz trgovinske sporazume, poput sporazuma između EU i Mercosura i između EU i Indije, imaće stvarni ekonomski efekat samo ako kompanije i potrošači mogu fleksibilno da obavljaju prekogranična plaćanja. Bez interoperabilne infrastrukture postoji rizik da se koristi od smanjenih carina pretvore u nevidljivu naknadu koja se pojavljuje u trenutku plaćanja", navodi prvi čovek brazilske kompanije u izjavi poslatoj Euronewsu.

Rešenje kompanije PagBrasil moglo bi do kraja ove godine da obuhvati 10 zemalja, dok kompanija već planira širenje na evropsko tržište. To je posebno značajno u trenutku kada Evropa želi da izgradi sopstveni sistem za instant plaćanja i transfere, kao vid zaštite i jačanja suvereniteta u svetu koji postaje sve geopolitički nestabilniji.

"U aktuelnom kontekstu geopolitičkih tenzija, svetske sile su globalnu integraciju instrumentalizovale putem finansijske infrastrukture", kaže Aleks Hofman, naglašavajući da je "prekomerna zavisnost od spoljne infrastrukture prestala da bude pitanje efikasnosti i postala strateški rizik".

Prema rečima izvršnog direktora PagBrasila, prava prilika za evro leži u stvaranju interoperabilne infrastrukture za regionalna plaćanja, kao i u povezivanju te infrastrukture sa drugim interoperabilnim mrežama na različitim kontinentima, čime bi se smanjila strukturna ranjivost u bilateralnoj trgovini.

Unsplash

"Nedostatak interoperabilnosti deluje kao skriveni porez, koji nastaje zbog neefikasnosti prilagođavanja nelokalnim načinima plaćanja u međunarodnim transakcijama", ponavlja on.

U tom smislu, objašnjava Hofman, interoperabilnost se nameće kao najpragmatičnije rešenje.

"Umesto da namećete jedan jedinstveni sistem, izgradite osnovu koja povezuje nacionalne infrastrukture, čuvajući suverenitet, a istovremeno omogućavajući efikasnije tokove novca. Bez toga, međunarodne transakcije prestaju da budu prirodan nastavak ekonomskih aktivnosti i postaju tačka trenja koja ograničava rast proizvodnih lanaca", dodao je.

Brazilska kompanija trenutno pregovara o sporazumu koji bi omogućio integraciju sa sistemom MB WAY, kojim upravlja portugalska kompanija SIBS. Cilj je da korisnici iz Portugala mogu da koriste vodeću portugalsku aplikaciju za mobilna plaćanja i prilikom plaćanja u Brazilu.

To bi mogao da bude prvi korak ka povezivanju postojeće evropske platforme - koja već objedinjuje, između ostalih, platne sisteme kao što su Wero, Bizum i Bancomat - sa platnom mrežom koju je razvio PagBrasil.

Iz Hofmanove perspektive, nema mnogo smisla da Evropa razvija sopstveni sistem elektronskih plaćanja ako njeni građani, čim otputuju van kontinenta, i dalje moraju da se oslanjaju na kreditne kartice američkih kompanija poput Vise i Mastercarda.

"Vlade i privatni sektor trebalo bi da daju prednost povezivanju postojećih regionalnih infrastruktura, umesto pokušaja da nametnu centralizovane sisteme", zaključuje on.