Nasilje nad ženama u Crnoj Gori u porastu: Život u strahu i bez stvarne zaštite
Komentari10/11/2025
-18:12
Mnoge žene u Crnoj Gori žive u strahu od nasilja. Procene UNDP-a pokazuju da je svaka treća žena doživela neki oblik nasilja tokom svog života. Zabrinjavajuća slika sve prisutnijeg rodnog nasilja u Crnoj Gori nedavno je stigla iz Berana kada je brutalno prebijena devojka u kafe baru Napoli.
Taj slučaj ponovo je otvorio pitanje prevencije nasilja nad ženama. A crnogorska javnost, prema rečima direktorice Crnogorskog ženskog lobija Aide Perović, se po ko zna koji put zgrozila nasiljem nad ženama.
"Od zgražavanja mi nemamo ništa, zapravo žrtve nemaju ništa. Takođe, i jedan deo institucija, koliko sam mogla da propratim, verujte ima puno slučajeva, jedan deo institucija takođe, makar iz Parlamenta su uputili osudu, što je naravno za pozdraviti, ali je sasvim nedovoljno i neadekvatno, jer žrtvi treba pomoć i podrška i pre svega treba preventivno delovati od strane institucija", istakla je Perović.
Žene žrtve nasilja najčešće ga prijavljuju policiji, kaže aktivistkinja Centra za ženska prava Ana Jaredić i dodaje da i dalje kod nadležnih institucija postoji neadekvatna procena rizika od nasilja.
"Žene koje pretrpe nasilje dožive da im se ne veruje dovoljno, odnosno da im se ne veruje u taj osećaj njihove ugroženosti, ne uzme se u obzir kontinuitet nasilja koji nam dosta govori o tome na šta je nasilnik spreman", ističe Jaredić.
Nasilnici su nažalost ohrabreni da ispoljavaju neprihvatljivo ponašanje, mišljenja je Perović, te poručuje da nije optimista kako će se najnoviji događaj u Beranama na kraju završiti.
"Jer je situacija takva kakva jeste u društvu. Nasilje je skoro legalizovano nad ženama i decom time što su sankcije blage, a nasilnici vrlo slobodni da se ponašaju nasilno, bahato na bilo kojem mestu", dodala je Perović.
Povezane vesti
Berancu osumnjičenom za prebijanje devojke u Beranama određen je pritvor do 30 dana. Perović pita šta nakon toga.
"Nemamo program za resocijalizaciju povratnika ili ako nije povratnik koji je prvi put sankcionisan i nalazi se u pritvoru možda duže vreme ili mesec dana da sa njim rade stručna lica", kazala je Perović.
Pored nedostatka programa resocijalizacije, direktorica crnogorskog ženskog lobija napominje da je važno delovati i na polju zakonodavstva.
"Da se, shodno zakonu, te sankcije pooštre, opet kažem uz argumente da je u tom obimu i na takav način, što u ovom slučaju je vrlo vidljivo, nažalost", smatra Perović..
Za Jaredićevu zakoni su dobri, međutim:
"Ja mislim da je potrebno neprestano raditi na širenju, na podizanju svesti građana i da se što više govori o nasilju nad ženama. Ovaj poslednji događaj nam je pokazao da žena zapravo nije sigurna nigde, ni na javnom mestu. A nažalost pokazao nam je i jednu uobičajenu reakciju bližeg okruženja, koje ne reaguje", istakla je Jaredić.
Svedočiti nasilju nad ženama, a ne reagovati, pored socijalne komponente, za Perović ima i zakonsku dimenziju.
Povezane vesti
"Svi oni koji se nalaze u situaciji da posmatraju da se nekome dešava zločin, verbalni, fizički, bilo kakav, i da ne reaguju, kao i u ovom slučaju, opet se vraćam na ovaj slučaj - koji je i povod razgovora, su u obavezi po zakonu da makar prijave policiji ako se plaše da nije nasilnik naoružan, da im neće nauditi", poručuje Perović.
U Crnoj Gori 20 od 100 žena na godišnjem nivou doživi nasilje, pokazuju podaci nacionalne SOS linije za žrtve nasilja u porodici. Fizičko i psihološko nasilje i dalje su najrasprostranjeniji oblici nasilja, koje najčešće prijavljuju žene starosti od 30 do 45 godina.
Komentari (0)