Milatović: Pitanje srpskog jezika kao službenog je legitimo, ali ima važnijih

Crnogorski predsednik Jakov Milatović kaže da je pitanje uvođenja srpskog jezika kao službenog u Ustav Crne Gore legitimno, ali da je njegov utisak da se ovo pitanje periodično aktuelizuje da bi, kako kaže, politički akteri prikrili nedostatak političkih rezultata.

"Pitanje uvođenja srpskog jezika kao službenog u Ustav Crne Gore jeste legitimno i ima svoje snažno uporište u rezultatima poslednjeg popisa, ali i svih prethodnih popisa. Nažalost, moj je utisak da se ovo pitanje periodično aktuelizuje kako bi određeni politički akteri prikrili nedostatak vidljivih rezultata", naveo je Milatović.

Postoje, kaže, i druga otvorena i nerešena pitanja u Crnoj Gori.

"Smatram da prvo treba da rešavamo ono što je važno i hitno. Ekonomija, plate, inflacija, državna preduzeća u kojima su samo drugi ljudi sa istim lošim praksama. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali i konačne sudske presude. Nezavisne i snažne institucije, počevši od Ustavnog suda. Zdravstvo u kojem liste čekanja moraju biti kraće od vremena potrebnog za ulazak u EU", rekao je Milatović u novogodišnjem intervjuu podgoričkim Vijestima.

Na pitanje da li smatra da srpski jezik, koji, prema poslednjem popisu, govori najviše stanovnika Crne Gore, među kojima i on, treba da bude službeni, Milatović odgovara potvrdno.

"Ne krijem da sam se i na ovom i na prethodnim popisima izjasnio kao Crnogorac koji govori srpskim jezikom. Nisam jedan od onih koji izbegavaju javno da govore o tome, niti jedan od onih koji menja ove kategorije u odnosu na vreme ili poziciju. Nisam siguran da razumem razliku između službenog jezika i jezika u službenoj upotrebi, ali svakako smatram da je legitiman stav da u Ustavu srpski jezik treba da ima isti status kao i crnogorski", naveo je Milatović.

Upitan i o aktuelizovanom pitanju obnove Njegoševe kapele na Lovćenu, Milatović kaže:

"Pitanje je složeno, pa mu treba pristupiti pažljivo i uz široki društveni konsenzus. Njegoševo delo jednako pripada svima".

Na dodatnu konstataciju da kampanju za obnovu kapele na Lovćenu dominantno vodi Srpska pravoslavna crkva (SPC), čiji su velikodostojnici 2025. prednjačili u istorijskom revizionizmu, veličanje četničkog pokreta, otkrivanje spomenika Pavlu Đurišiću i sl i pitanje: Zašto nijednom do sada nije eksplicitno, imenom i titulom, osudio sporne izjave i poteze mitropolita crnogorsko-primorskog i budimljansko-nikšićkog Joanikija i Metodija, već je to radio "između redova", ne pominjući njih dvojicu direktno, kao i da li je to činio da im se ne bi zamerio, Milatović odgovara:

"Ovim pitanjima prilazim državnički i principijelno, a ne lično. Nisam saglasan sa istorijskim prekrajanjima i veličanjem ličnosti za koje je dokazano da su bili saradnici okupatora u II svetskom ratu kao što je to bio Pavle Đurišić. Crna Gora je antifašistička, građanska i sekularna država, ali i država u kojoj treba da postoji sloboda mišljenja"

U intervju za Vijesti rađenom očito pre jučerašnjih događaja u Botunu, Milatović je još nagovestio da će formirati političku partiju, navodeći da je državi potrebna nova snaga “koja će okupiti poštene i kredibilne ljude koji hoće da rade, a ne da obećavaju i nude izgovore”.

Podsetio je da već godinama zagovara ideju jakog centra i uvek je partner svima koji iskreno baštine vrednosti evropske, demokratske, građanske i reformske Crne Gore, lišene društvenih podela i nestabilnosti.

O odnosu sa Spajićem

Govorio je i o odnosu sa premijerom Milojkom Spajićem, sa kojim je zajedno osnovao Pokret Evropa sad, koji je kasnije napusti, rekavši da se institucionalna komunikacija odvija zvaničnim kanalima i preko kabineta, a imaju i direktne kontakte “kada to zahtevaju okolnosti”.

Najavio je da će uskoro opet imati važan razgovor sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, sa kojim je razgovarao telefonom nakon što ta država umalo sredinom decembra nije blokirala zatvaranje dva poglavlja, ali i “sa još jednim evropskim liderom kako bi ubrzali proces pristupanja Crne Gore EU”.

Rekao je i da je radio na tome da se odnosi sa Hrvatskom, koja je Crnoj Gori ranije blokirala zatvaranje poglavlje 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) vode ozbiljno i državnički, ali da smatra nekonstruktivnim stav pojedinih hrvatskih ministara koji, "najverovantnije radi sticanja političkih poena kod kuće, u kontinuitetu iznose nove zahteve crnogorskoj strani i podgrejavaju tenzije u odnosu na neka od otvorenih pitanja između dve države".