Presedan u Evropi: Srpski govori skoro polovina građana, ali nije službeni jezik u Crnoj Gori

Pokretanjem postupka za promenu ustava, Crna Gora je korak bliže članstvu u Evropskoj uniji, ali je i dalje na istim unutarpolitičkim podelama jer ponovo nije uvažena realnost izražena na popisu 2023. godine, a to je da je srpski najčešći jezik kojim govori stanovništvo te zemlje. Vladajuća većina, koja je na vlast došla posle litija i mahom na platformi ispravljanja nepravdi nanetih Srbima za vreme vlasti DPS-a Mila Đukanovića, odlučila je da identitetska pitanja ponovo gurne pod tepih. 

Prema popisu iz 2023. godine srpskim jezikom u odnosu na druge jezike govori ubedljivo najveći broj građana - 43 odsto, sledi crnogorski sa udelom od 34 procenta. Iako bi logično bilo da je onda srpski službeni jezik, u Crnoj Gori to nije slučaj. Njegov status ima niži rang i vodi se kao "jezik u službenoj upotrebi" kako se tretiraju i jezici nacionalnih manjina. Sa promenom vlasti i generalnog narativa posle demokratskih promena 2020. godina očekivalo se da ovo identitetsko pitanje, zajedno sa definisanjem crnogorske trobojke iz doba kraljevine kao narodne zastave, bude rešeno.

"Kod najvećeg dela javnosti, makar kod onih koji se izjašnjavaju kao Srbi i govore srpskim jezikom, prisutna je ta razočaranost što konačno smo propustili još jednu priliku da rešimo to pitanje i da se onda posvetimo drugim pitanjima koje opterećuju Crnu Goru. Nažalost ovako imamo jedan problem koji ćemo i dalje da nosimo sa sobom i koji će sutra biti jedan predmet koji će značajno opterećivati unutar-političke probleme u Crnoj Gori?", rekao je novinar i urednik Adria TV Đorđe Savović.

Euronews Srbija

Time Crna Gora ostaje jedina zemlja u Evropi u kojoj jezik kojim govori skoro polovina građana nije istovremeno i službeni. Ovo pitanje napravilo je i podelu među strankama koje zastupaju interese Srba, pa su tako Nova srpska demokratija i Socijalistička narodna partija saglasne da se sada ne pokreće ova tema, dok je Demokratska narodna partija izašla iz ove koalicije upravo zbog nerešavanja pitanja na kojem su, delom, došli na vlast. 

 
"Ovde je prevagnuo interes da se uđe u EU a jedan od uslova koji nigde zvanično nije proklamovan, ali koji stoji u pozadini, je bilo da se srpski faktor skrajne jer kad se uđe u EU ova tema će biti zatvorena, ali moram da kažem da crnogorska politička scena ponovo rizikuje tenzije na unutrašnjoj sceni bez obzira na ulazak u EU", rekao je za Euronews karijeri diplomata Zoran Milivojević.

Promena Ustava u Crnoj Gori je izuzetno komplikovana procedura. Traži se tri puta dvotrećinska većina u parlamentu, a za određena pitanja poput državnih simbola i jezika potrebna je čak tropetinska većina svih upisanih birača potvrđena na referendumu. Zato i ne čudi što mnogi govore da je propuštena prilika da se ovo pitanje reši.