Rovčanin: Srpski jezik, trobojka i državljanstvo ne mogu biti politički projekti

Srpski jezik, crnogorska trobojka i državljanstvo ne mogu biti politički projekti, već su životne i pravne činjenice, saopštio je poslanik Demokratske Crne Gore Nikola Rovčanin.

Polemika u Crnoj Gori o srpskom jeziku, trobojci i državljanstvu, kao i gradnji kolektora u Botunu pokrenuta je nakon što je lider DNP Milan Knežević na osnovu odluke stranačkog Predsedništva uslovio ostanak ove stranke u Vladi i vlasti u Podgorici 

Rovčanin je u objavi na Fejsbuku istakao važnost dijaloga i poručio da dijalog može pretvoriti sporno u rešivo, napeto u smireno i ono što danas deli – u nešto što sutra spaja.

"Prethodnim političkim elitama bilo je u interesu da nam u nasleđe ostave otvorena pitanja koja dele građane. Vodili su računa o tome šta će steći na izborima, a ne o tome šta će ostaviti novim generacijama. Osnovni fokus tih podela bio je na razdvajanju građana, sa naročitim akcentom na braću – Srbe i Crnogorace, a mehanizam kojim su taj naum sprovodili ogledao se u jednostranom nametanju, diskriminaciji i stigmatizaciji“, napisao je Rovčanin.

On je naveo da je time srpski jezik ostavljen kao tačka razdvajanja, umesto da bude tačka spajanja.

"Samo četiri godine nakon rušenja tog sistema, građani su na prvom slobodnom popisu potvrdili da srpskim jezikom ne govore samo Srbi, već i više od 60.000 Crnogoraca i pripadnika drugih naroda. Dakle, srpski jezik, pored istorijskog utemeljenja i pravne tradicije, ima i nadnacionalni karakter. Stoga srpski jezik u Crnoj Gori ne može biti politički projekat, već životna i pravna činjenica“, ukazao je Rovčanin.

Ističe da je ista situacija i sa istorijskim simbolima, koji treba da imaju kulturnu, istorijsku i protokolarnu ulogu, bez dovođenja u pitanje ustavnih ili ambicije za stvaranje paralelnih.
Naveo je da su i krstaš-barjak i trobojka Kraljevine i Knjaževine Crne Gore istorijski simboli i Srba i Crnogoraca.

“Oni nisu uvezeni, doneti ili nametnuti – nastali su u ovim brdima i u ovom kamenu i ostavljeni su nam od naših predaka. Simboli koje su nosili naši preci ne mogu biti pretnja njihovim potomcima. Istorijski simboli ne ruše državu; upravo suprotno – oni svedoče o njenom trajanju“, ukazao je Rovčanin.

Poručio je da država ne sme da tera ljude da biraju između braka i domovine.

"Kada govorimo o državljanstvu, i tu nam je ostavljeno u nasleđe jedno, rekao bih, nehumano rešenje koje deli porodicu kao osnovnu ćeliju društva. Tu je važno poštovati i primeniti Evropsku konvenciju o državljanstvu. Ne bi smelo postojati sporenje oko toga da supružnici i deca državljana Crne Gore mogu steći državljanstvo bez otpusta iz drugog državljanstva. Država ne sme da tera ljude da biraju između braka i domovine, između roditelja i papira“, istakao je Rovčanin.

Poručio je da porodica ne sme biti kolateralna šteta administracije, niti političkog nadgornjavanja.

"Ali sve ono što nam je ostavljeno u nasleđe, kao i način na koji je to učinjeno, treba da nam služi kao nauk. Zašto? Zato što je jednostavno: ono što se nameće silom, jednostrano i bez razumevanja, traje kratko i brzo stvara nove probleme. Ono što se postigne dijalogom – ostaje, čak i kada se promene vlasti i okolnosti. Zato je dijalog snaga onih koji veruju u pravdu. Verujem da dijalog može pretvoriti sporno u rešivo, napeto u smireno i ono što danas deli – u nešto što sutra spaja. Važno je da vodimo računa o tome šta ostavljamo novim generacijama, a ne šta ćemo steći na izborima. Potomci se neće pitati koliko je ko osvojio, već šta je ostavio“, zaključio je Rovčanin.