Skupština Crne Gore utvrdila Nacrt ustavnih amandmana
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Poslanici Skupštine Crne Gore usvojili su danas Nacrt amandmana XVII do XXI na Ustav, koji se odnose na način izbora i sastav Sudskog i Tužilačkog saveta, kao i na ustavni položaj Centralne banke Crne Gore, čime je napravljen novi korak u sprovođenju reformi neophodnih za nastavak evropskih integracija zemlje.
Za utvrđivanje nacrta glasalo je 70 poslanika, dok su protiv bila dva poslanika Demokratske narodne partije (DNP), prenosi RTCG.
Istim brojem glasova usvojeni su i zaključci Ustavnog odbora.
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić izjavio je da je postignut politički dogovor da se nakon javne rasprave, koja će trajati najmanje 30 dana, poslanici do 4. septembra izjasne o konačnom tekstu ustavnih amandmana.
Predsednica Ustavnog odbora Jelena Božović navela je da usvajanjem nacrta nije završen postupak promene Ustava, već da sada sledi javna rasprava, nakon koje će biti pripremljen konačan tekst amandmana o kojem će Skupština ponovo odlučivati.
Poslanik DNP-a Milan Knežević ponovio je da njegova stranka neće odustati od zahteva da srpski jezik dobije status službenog jezika u Ustavu Crne Gore, zbog čega poslanici DNP-a nisu podržali nacrt amandmana.
Knežević je ocenio da je Ustav Crne Gore najveći diskriminacioni dokument koji se tiče lingvističke većine i srpskog naroda u Crnoj Gori.
Povezane vesti
"Ako Crna Gora uđe u Evropsku uniju, a ne izmenimo Ustav i srpski jezik ne bude službeni, desiće se sledeće - samo će crnogorski jezik biti službeni i srpski jezik nikad neće biti službeni u EU", rekao je on i ocenio da je to nepravda za lingvističku većinu.
Poručio je da DNP nema nameru da odustane od borbe.
"Nemamo ništa protiv ove većine koja se napravila oko ustavnih promena, ali sigurno nećemo odustati od onoga što smo obećali građanima, a to je zaštita interesa srpskog naroda po svaku institucionalnu cenu", rekao je Knežević.
Predložene izmene predstavljaju deo reforme pravosuđa koju Crna Gora sprovodi u okviru pregovora sa Evropskom unijom, radi ispunjavanja završnih kriterijuma za Poglavlje 23 – Pravosuđe i temeljna prava.
Cilj amandmana je da se promeni način izbora najvažnijih pravosudnih funkcionera i članova pravosudnih tela kako bi se dodatno ojačala nezavisnost pravosuđa i uskladila ustavna rešenja sa evropskim standardima.
Prinskrin/Youtube/Skupština Crne Gore
Amandman XVII predviđa da Skupština dvotrećinskom, odnosno u drugom krugu tropetinskom većinom bira i razrešava sudije Ustavnog suda, vrhovnog državnog tužioca, četiri člana Sudskog saveta i četiri člana Tužilačkog saveta iz reda uglednih pravnika.
Amandmani XVIII i XIX menjaju sastav i pojedine nadležnosti Sudskog saveta, a predviđeno je da to telo ima predsednika i devet članova, pri čemu predsednika između sebe biraju članovi koji nisu sudije, dvotrećinskom većinom.
Povezane vesti
Amandman XX uređuje novi sastav Tužilačkog saveta, koji bi imao predsednika i deset članova iz redova državnih tužilaca, uglednih pravnika, predstavnika nevladinog sektora, Advokatske komore i Ministarstva pravde.
Amandman XXI odnosi se na Centralnu banku Crne Gore i njime se potvrđuje da je ta institucija samostalna i nezavisna organizacija koja o svom radu odgovara Skupštini.
Postupak izmene Ustava pokrenut je 7. jula, kada je Skupština podržala inicijativu za ustavne promene sa 74 glasa. Ustavni odbor je potom utvrdio nacrt amandmana i odlučio da tokom javne rasprave bude zatraženo mišljenje Venecijanske komisije, pre nego što se Skupština u septembru izjasni o konačnom tekstu ustavnih izmena.
Vlast i opozicija su dogovorili, između ostalog, formiranje radne grupe koja će pratiti primenu zakona o unutrašnjim poslovima i o Agenciji za nacionalnu bezbednost, kao i da će intenzivirati napore za izbor dvoje sudija Ustavnog suda.
Tokom skupštinske rasprave poručeno je da ustavne izmene ne smeju da budu kamen spoticanja na samom kraju evropskog puta Crne Gore, prenosi RTCG.
Komentari (0)