Briselske vesti

"Kapetan napušta brod usred oluje": Kolege kritikuju Mišela jer bi Orban uskoro mogao da dobije neočekivanu ulogu u EU

Komentari

Autor: Euronews, Politico

10/01/2024

-

19:00

"Kapetan napušta brod usred oluje": Kolege kritikuju Mišela jer bi Orban uskoro mogao da dobije neočekivanu ulogu u EU
Profimedia - Copyright Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Premijer Mađarske Viktor Orban često je za mnoge u Evropi predstavljao "kamen spoticanja" evropskom jedinstvu. To nejedinstvo poslednji put na delu se pokazalo kada je Mađarska u decembru blokirala pomoć EU Ukrajini, a Orban još jednom izazvao seriju kritika unutar bloka. Ipak, sasvim slučajno, Orban bi sredinom godine mogao da dobije neočekivanu ulogu i sve to zahvaljujući aktuelnom predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu.

Mišel je, naime, tokom vikenda najavio da će se kandidovati za izbore za Evropski parlament koji se održavaju u junu. Ukoliko bude izabran, planira da zauzme svoje mesto u EP, a to znači da će lideri EU morati brzo da se dogovore oko naslednika na njegovo upražnjeno mesto u Savetu. Ako to ne urade, kako je pisao Politiko, mađarski premijer Viktor Obran, čija će zemlja u julu preuzeti rotirajuće predsedavanje Savetom EU, vodio bi sastanke i bio glavni "broker" dogovora između članica. Dakle, ulogu posrednika koju obično obavlja predsednik Evropskog saveta pripala bi ne tako omiljenom Orbanu.

Mišela su zbog ovog poteza osudili mnogi, čak i neki evroposlanici iz iste "političke porodice" kojoj pripada i Mišel. Holanđanka i liberalka Sofi Int Veld napisala je na platformi Iks da "kapetan napušta brod usred oluje".

"Ako ste tako malo posvećeni sudbini Evropske unije, koliko ste onda kredibilni kao kandidat", zapitala se ona.

Sa druge strane, Mišel odbacuje kritike, dodajući da ima dovoljno vremena da se izabere njegov naslednik i da EU ima opcije da "izbegne Viktora Orbana". Kako je rekao, "postoji mnogo alataki ukoliko postoji politička volja".

Mišelovo iznenađenje i "pretnja" Orbana

Šarl Mišel je bivši belgijski premijer koji predsedava Evropskim savetom od 2019. godine. S obzirom na kandidaturu za Evropski parlament, kao dobro prepoznatljivo lice, verovatno je i da će biti izabran za člana EP, te će se povući sa čela Saveta, piše Euronews.

To znači da šefovi vlada država članica, njih 27, imaju manje od šest meseci da imenuju njegovog naslednika. Uloga predsednika podrazumeva predsedavanje sastancima Evropskog saveta i posredovanje u sporazumima između država članica, uključujući i osetljive odluke o budžetu i spoljnoj politici. 

Evropski izbori koji se održavaju od 6. do 9. juna pokrenuće proces rekonstrukcije na najvišim pozicijama u Briselu, a taj proces ponekad može da traje mesecima zbog zamršene prirode diskusija i potrebe da se obezbedi politička, geografska i rodna ravnoteža u imenovanjima.

Kako piše Euronews, izvor iz Evropskog saveta odbacio je potencijalne probleme, rekavši da bi odluka o Mišelovom nasledniku "trebalo da se desi u junu 2024".

profimedia

 

"Zbog toga je moguće da sledeći predsednik Evropskog saveta stupi na dužnost u leto 2024, ako tako odluči Evropski savet", rekao je izvor. 

To, međutim, ne znači da su Mišela zaobišle kritike jer njegov potez, kako neki kažu, baca senku neizvesnosti na Savet tokom ključnog političkog trenutka. U razgovoru za Euronews, Alberto Alemano, profesor prava EU na francuskom univerzitetu HEC, rekao je da Mišelova odluka rizikuje da izazove "ustavnu krizu".

"Pošto Mišel naglo završava svoj mandat u najkritičnijem trenutku kada su ovlašćenja Saveta na vrhuncu... on će postati hromi predsednik sa malo ovlašćenja. Ovo je zaista terra incognita", rekao je on.

A mogućnost da Orban preuzme uticaj u Briselu u drugoj polovini godine uplašila je mnoge u prestonici EU. Premijer koji je nedavno viđen kako se rukuje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Pekingu, odavno je "trn u oku" Briselu.

Predloženi paket od 50 milijardi evra za dugoročnu finansijsku podršku Ukrajini trenutno je blokiran pošto je Orban stavio veto na njegovo odobrenje tokom samita Evropskog saveta u decembru. To je usledilo nakon oslobađnja 10 milijardi erva fondova EU Budimpešti, prethodno zamrznutih zbog nazadovanja u vladavini prava. 

Potez je podstakao spekulacije da Orban koristi svoje pravo veta u Savetu kako bi izvršio pritisak na Brisel da odmrzne još zamrznutog novca. Orban takođe koristi i retoriku protiv EU kako bi podstakao evropskeptično raspoloženje među domaćom publikom u Mađarskoj.

Njegova vlada je nedavno lično ciljala predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen u kampanji na bilbordima i nagovestila da Brisel želi da "napravi migrantska geta u Mađarskoj".

Poslanici Evropskog parlamenta već su ranije dovodili u sumnju kredibilitet Mađarske i Orbana da preuzme predsedavanje Savetom u drugoj polovini 2024. godine. 

U neobavezujućoj rezoluciji usvojenoj prošlog juna, evroposlanici su postavili pitanje "kako će Mađarska da bude u stanju da kredibilno ispuni ovaj zadatak 2024. godine, s obzirom na to da njeno postupanje nije u skladu sa pravom EU i vrednostima sadržanim u članu 2 (Ugovora o EU), kao i principom iskrene saradnje".

Uprkos tome što nema izvršna ovlašćenja, država EU koja predsedava Savetom može da ima značajan uticaj na funkcionisanje institucije utvrđivanjem dnevnog reda, održavanjem sastanaka, upravljanjem pregovorima i organizovanjem glasanja.

profimedia

 

Alemano ipak kaže da veruje da lideri nisu zabrinuti toliko zbog mogućnosti da se Orban privremeno uključi.

"Nisam baš siguran da se evropski lideri toliko plaše gospodina Orbana. U suprotnom bi preduzeli mnogo više mera kako bi se suprotstavili njegovom prkosnom stavu prema spoljnoj politici i vladavini prava i nizu pitanja", rekao je on, dodajući da bi Orbanova uloga bila ograničena da predsedava sastancima ukoliko treba da se uključi.

Počinje odbrojavanje

Šefovi Evropskog saveta su obično bivši šefovi država. Imena o kojima se spekuliše za tu ulogu uključuje sadašnjeg privremenog premijera Holandije Marka Rutea, koji je bio primoran da se povuče u julu zbog raskola koalicije oko pitanja imigracije, ili bivšeg luksemburškog premijera Gzavijea Betela. 

Nagađalo se da će za tu ulogu biti i privremeni premijer Portugala Antonio Kosta, ali bi njegovu kandidaturu mogla da pokvari opsežna istraga o korupciji koja uključuje njegove ključne pomoćnike.

Ugovori EU takođe dozvoljavaju liderima da promene pravila ako ne imenuju naslednika. Četrnaest država članica, koje predstavljaju prostu većinu, moglo bi da glasa za blokiranje Orbana da privremeno preuzme dužnosti predsednika i da imenuje drugog privremenog šefa.

Alemano predviđa da će se "privremeni naslednik" naći u dogledno vreme, sa trajnom zamenom koja će biti imenovana posle junskog glasanja.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa