Slovenija: PISA testiranje pokazalo pad matematičke pismenosti i u čitanju

Najnoviji rezultati PISA testiranja pokazali su da je u Sloveniji primetan pad matematičke i naučne pismenosti i čitanju, u odnosu na prethodno testiranje iz 2018. godine.

PISA testiranje sprovedeno je među učenicima iz 83 zemlje, a u Sloveniji je njime bilo obuhvaćeno 6.721 učenika iz 52 osnovne škole i dve ustanove za obrazovanje odraslih, piše tv Slovenija.

Kako se navodi, slovenački učenici su iz ocene matematičke pismenosti imali 485 bodova, što je za 24 manje nego 2018. godine, dok su iz čitalačke pismenosti imali 469, odnosno 26 poena manje nego na prethodnom testiranju, što je najgori rezultat ikada, od kada Slovenija učestvuje u testiranju.

Najmanji pad znanja zabeležen je u naučnoj pismenosti, gde je zabeleženo 500 bodova, što je za sedam bodova manje nego 2018.

Slovenački ministar prosvete Darjo Felda rekao je nakon objavljivanja rezultata da će biti potrebno da se dublje analiziraju rezultati, kao i da to ne može brzo da se uradi.

PISA testiranje se odvija u trogodišnjim ciklusima od 2000. godine, a Slovenija se pridružila programu 2006. godine.

U Mađarskoj rezultati na sličnom nivou

U međuvremenu, najnovija PISA studija nije pokazala značajnu promenu u veštinama čitanja i matematike mađarskih učenika u poređenju sa prethodnim rezultatima iz 2018. godine, rekao je danas šef mađarske Kancelarije za obrazovanje Šandor Brasoi.

"Mađarska je u međuvremenu zadržala, i malo poboljšala, te veštine uprkos pandemiji i teškoj ekonomskoj situaciji, kada su studenti brzo prihvatili prelazak na digitalno obrazovanje, dok je broj učenika sa slabim uspehom je blago opao", rekao je on, prenosi MTI.

Šef analize javnog obrazovanja Gabor Krištof Velki rekao je da je u sklopu istraživanju 2022. godini u Mađarskoj 6.198 učenika iz 270 javnih obrazovnih institucija završilo testove.

 U matematici je taj nivo u zemljama OECD-a u proseku dostiglo 68,9 odsto učenika, a 70,5 odsto mađarskih učenika, dok je u čitanju naspram sveukupnih 73,7 odsto, u Mađarskoj to bilo 74,1 odsto, gde je u nauci bilo 77,1 odsto prema opštih 75,5 odsto", istakao je Velki.

OECD: Matematika i veštine čitanja globalno u ogromnom padu kod tinejdžera

Matematika i veštine čitanja tinejdžera su u padu bez presedana u desetinama zemalja, a zatvaranje škola tokom pandemije kovid-19 samo je delimično uticalo na to, saopštila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj sa sedištem u Parizu (OECD) u najnovijem istraživanju globalnih standarda učenja.

U saopštenju se navodi da su zabeleženi neki od najvećih padova u performansama od 2000. godine kada je OECD otpočeo uobičajeno trogodišnje testiranje petnaestogodišnjaka u čitanju, matematici i naučnim veštinama.

Skoro 700.000 mladih polagalo je dvočasovni test prošle godine u 38 uglavnom razvijenih zemalja članica OECD-a i 44 zemlje koje nisu članice u okviru najnovije studije koju su kreatori politike pažljivo pratili kao najveće međunarodno poređenje učinka obrazovanja, prenosi Rojters.

U poređenju sa poslednjim testiranjem 2018. godine, učinak čitanja je pao u proseku za 10 poena u zemljama OECD-a, a za 15 poena u matematici, što je gubitak koji je ekvivalentan tri četvrtine godišnje vrednosti učenja.

Dok je više od polovine od 81 ispitane zemlje zabeležilo pad, Nemačka, Island, Holandija, Norveška i Poljska zabeležile su posebno oštar pad u rezultatima iz matematike, saopštio je OECD.

U proseku, jedan od četiri petnaestogodišnjaka se pokazao kao loš u matematici, čitanju i nauci, što znači da nisu mogli da koriste osnovne algoritme ili da tumače jednostavne tekstove, pokazalo je istraživanje.

"Kovid je verovatno odigrao neku ulogu, ali ne bih ga precenjivao. Postoje osnovni strukturni faktori i mnogo je veća verovatnoća da će oni biti trajne karakteristike naših obrazovnih sistema koje kreatori politike zaista treba da shvate ozbiljno", rekao je direktor obrazovanja OECD-a Andreas Šlajher na konferenciji za novinare.

Zemlje koje su pružile dodatnu podršku nastavnicima tokom zatvaranja škola u vezi sa virusom Kovida imale su bolje rezultate i rezultati su generalno bili bolji na mestima gde je lak pristup specijalnoj pomoći bio visok.

Loši rezultati su obično bili povezani sa višim stopama korišćenja mobilnih telefona u slobodno vreme i gde su škole prijavile nedostatak nastavnika.

OECD je rekao da pad nije neizbežan, ukazujući na Singapur, gde su učenici postigli najviše rezultate iz matematike, čitanja i prirodnih nauka, sa rezultatima koji sugerišu da su u proseku tri do pet godina ispred svojih vršnjaka iz zemalja OECD-a.

Posle Singapura, Makao, Tajvan, Hong Kong, Japan i Južna Koreja takođe su bili bolji u matematici i nauci, u čemu su dobre rezultate postigle i Estonija i Kanada.

Što se tiče čitanja, Irska, Japan, Južna Koreja i Tajvan su najbolje ocenjeni, a ti rezultati u Irskoj i Japanu su bili još zapaženiji jer njihova potrošnja po učeniku nije bila veća od proseka OECD-a.

Rumunija pretposlednja u EU na PISA testu, na poslednjem mestu Bugarska

Rumunija je ponovo postigla nizak rezultat na PISA testovima sa ukupnim nivoom stručnosti 2, koji se smatra kritičnim, a skoro polovina učenika se bori da razume ono što čita.

Kako navodi Romania Žurnal, samo je Bugarska niže rangirana u Evropskoj uniji. 
Ministarka prosvete Ligija Deka saopštila je da su rezultati na PISA 2022. ostali na istom nivou kao u 2018. godini, uz napomenu da Rumunija, za razliku od drugih zemalja, nije doživela značajnije padove u uspehu učenika.

U matematici, rezultati su niži od onih u 2012. i 2015, dok su u čitanju i nauci, rezultati uporedivi sa onima dobijenim u prethodnim PISA procenama od 2012, što znači da se prosečan učinak u poslednjoj deceniji u ove dve oblasti može opisati kao stabilan. 

Rumunija je postigla ukupan rezultat od 428 poena, što ukazuje na nivo znanja 2, što pokazuje da je Rumunija  jedna od najniže ocenjenih zemalja u pogledu obrazovanja, sa učenicima koji nemaju minimum potrebnih kompetencija. 

Takođe,  51 odsto učenika je dostigao najmanje nivo 2 kompetencija iz matematike, što je znatno niže od proseka OECD-a (69 procenata). 

Samo u 16 ​​od 81 zemlje koje su učestvovale u PISA testiranju 2022, procenat učenika koji su dostigli nivo 5 ili 6 premašio je prag od 10 odsto, navodi rumunski list.

Otprilike 58 odsto učenika u Rumuniji dostiglo je najmanje nivo 2 u čitanju, a prosek OECD-a bio je 74 odsto.