Rezolucija o Srebrenici, izmena izbornog zakona, Kristijan Šmit: Da li nove tenzije u BiH poprimaju i međunarodne okvire

Ovaj mesec bi za BiH, u političkom smislu, mogao da bude poprilično izazovan. Iako su se mnogi ponadali da bi "zeleno svetlo" za početak pregovora sa Evropskom unijom moglo da smiri situaciju u Bosni, odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita da nametne izborni zakon, kao i zaključci koje je potom usvojila Skupština Republike Srpske otvorili su novu krizu u ovoj zemlji, možda i najozbiljniju do sada. Takođe, već uzavrelu situaciju bi dodatno mogla da pospeši i vest o tome da bi u UN mogla da bude usvojena rezolucija o Srebrenici. Rezolucija o Srebrenici, izmena izbornog zakona, Kristijan Šmit: 

Predsednik Republike Srpske je ovim povodom reagovao i rekao da ne postoji nijedan razlog da ova rezolucija bude usvojena jer je, kako je rekao reč je o igri Britanaca i Bošnjaka i pokušaju satanizacije Republike Srpske i srpskog naroda.

Sagovornoci Euronews centra saglasni su oko toga da Bosna godinama unazad ide iz krize u krizu, da ova poslednja može da se opiše kao jedna od ozbiljnijih, ali dodaju i da se od svih ostalih razlikuje po tome što ima uključen veliki broj pojedinaca, organizacija, država i međunarodng faktora.

Tenzije ne prestaju, samo su još učestalije

Profesor FPN Despot Kovačević kaže da u BiH duže vreme postoji permanentna kriza koja ne prestaja, ali navodi da stiče utisak da se njena dinamika u poslednje vreme značajno ubrzala. Naime, kako je objasnio, ranije su krize nailazile na godišnjem ili mesečnom nivou, ali da su one sada postale da se smenjuju ubrzano, na dnevnom ili nedeljnom nivou.

"Čini mi se da smo došli u situaciju da imamo ponovno veliku krizu i njen epilog bi mogao da bude velika posledica i po pojedince, ali i po entitete i po državu u celini. Nadam da toga neće doći i čini mi se da se ovih dana krenulo u deeskalaciju te krize sa svih strana. Da li će uspeti da se dogovore, to je veoma upitno, a da li će se smiriti ova situacija, ja pretpostavljam da hoće", smatra Kovačević.

Euronews Srbija

Sličnog mišljenja je i politikolog Vojislav Savić iz Sarajeva koji navodi da "postoje mnogi šumovi", kada su u pitanju odnosi u BiH. 

"Mnogo je činjenica i događaja koji su prethodili svemu što se dešava. Kada sve postane javno onda se nekako obrati pažnja na te stvari. Po mojim parametrima ovo je jedna od većih kriza. Treba uzeti u obzir i samog Šmita.On je sporan i nekim drugim zemljama i nekim članicama Saveta bezbednosti. Dakle on nije potvrđen u Savetu bezbednosti, nije dobio podršku Rusije i Kine za svoje delovanje i samim tim ne može biti priznatni iznutra u potpunosti, ali naravno to se ne dešava, Sarajevo ga prihvata, Mostar ga nekad prihvati, nekad ne prihvati, a Banja Luka principijelno mora da odbije, jer to je princip od kojeg se ne može odustati ", kaže on.

Sa druge strarne, politički analitičar Žarko Papić stava je da će Zakon koji predviđa jačanje izbornog integriteta u BiH, tek biti dominantan na izborima u oktobru ove godine. Kako je dodao, i nametanje izbornih promena koje je najavio upravo visoki predsavnik BiH Kristijan Smit je izazvalo i kritičku reakciju EU.

Euronews Srbija

"EU je kritički reagovala sa jasnim formulacijama da se nametanja ili pozicija visokog predstavnika može koristiti samo kada je bezbednost BiH u pitanju. Takođe je tačno da u međunarodnom javnom pravu i odnosima ne postoje dupli standardi, nego jedan standard, standard jačega. Ovoga puta to vidimo direktno. Možemo biti jako nezadovoljni time, ali od toga velike koristi nemamo, u toj vodi moramo plivati", kaže Papić.

Rezolucija o Srebrenici poligon za nova međunarodna prepiranja?

Rezolucija o Srebrenici, čije usvajanje bošnjački deo BiH na čelu sa amasadorom Zlatkom Lagumdžijom želi da progura u Skupštini Ujedinjenih nacija 27. aprila, predviđa da 11. jul postane "međunarodni dan sećanja na genocid", osuđuje negiranje genocida, i zahteva da se kroz obrazovni sistem na ovaj način govori o zločinu.

Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je upozorio da će odmah posle rezolucije izaći sa inicijativom za ukidanje Republike Srpske, na osnovu stava da političke tvorevine zasnovane na genocidu ne mogu da postoje. 

Kovačević obašnjava da rezolucija nema obavezujući karakter, ali bez obzira šta je sadržaj rezolucije, ona ima svoje političke posledice, odnosno biće politički upotrebljavana.

"Biće to jedna velika spoljno-politička utakmica gde će se uključiti mnogi akteri i lobisti za rezoluciju, lobisti da ta rezolucija ne prođe. Ono što je nesporivo, imamo događaje u Gazi i čini mi se da će i te dve strane imati određene svoje balanse. Meni deluje da će biti veoma napeto, da će doneti novu napetost u Bosni i Hercegovini, bez obzira šta bude s spornim izbornim zakonom. Zašto 30 godina posle, pa pre 10 godina nije prošla, pokušaće se ponovo u susret 30 godina obeležavanja Srebrenice i događaja u Srebrenici. Čini mi se da, bez obzira šta će pisati o rezoluciji, ona će biti upotrebljavana politički ako prođe, a i ako ne prođe, govoriće se o tome da li je dobila podršku ili nije", smatra on.

Savić takođe navodi da je ovo pitanje, kako kaže, "političke instrumentalizacije" nezavisno od ishoda.

"Biće tu trzavica i na nivou BiH, ali i u okviru međunarodnih faktora. Na međunarodnom planu uvek dobro dođe raskusurivanje kada imate priliku da nekako odvučete pažnju temom i zbog brojnih drugih događaja to je naravno ovo što se dešava trenutno u Gazi. Sa druge strane, spoznali su rezolucije, kako je najavljeno, Nemačka i Ruanda i mislim da nije prosta većina  u ovom slučaju, nego da je potrebna kvalifikovana, odnosno dvotrećinska većina. Biće zanimljivo posmatriti ponašanje brojnih zemalja u tom procesu", smatra Savić.

Euronews Srbija

Kako kaže, poznate su i zemlje koje bi mogle da odbiju ovako nešto.

"Rusija i Kina, verujem da možemo očekivati njihovu suzdržanost, tako da kada dođe do tog glasanja nije sasvim izvesno da će to biti usvojeno. Ako bude usvojeno, međunarodni poredak je u blagom raspadu i restruktuiranju, tako da to prvo nije obavezujuće, drugo to je više ovako jedan simbolički udarac koji će pokušati da iskoriste oni koji se zalažu za dobijanje ličnih poena", kaže on.

Sa druge strane, Papić kaže da nema prevelika očekivanja kada je usvajanje ove rezolucije u pitanju.

"Rezolucija kako god bude, biće neobavezna i ne bi trebalo njoj preveliku pažnju posvećivati. Međutim, jako se bojim da će rezolucija biti povod za to što je najavljeno 5. i 6. maja kao svesrpski sabor u Beogradu. Ne zaboravite da postoji čitav niz zakona, strategija Republike Srbije koje direktno zadiru, ako tako mogu reći, u suverenitet Bosne i Hercegovine. Dakle, toga se bojim".

Kako je dodao, sada se živi u svetu gde granice zbog EU gotovo da ne postoje, dok se mi, objašnjava, oko njih sporimo.

"Treba da se razume sva složenost, strahovi, delikatnost i pažljivo rešavanje problema. Sve što je povišen ton, u smislu 'ubi  me jaka reč', što je inače rekao čuveni srpski pesnik, morala bi biti kriterijum da se situacija ne smiruje. Mislim da bi se iz ovoga, ponoviću, moglo izaći time da se usvoji izborni zakon na parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, time se onda Šmitu pokazuje da je pogrešio. Najdirektnije da je pogrešio", smatra on.