Šta je "Vision Zero" i zašto Oslo važi za najbezbedniji grad za saobraćaj u Evropi?
Komentari
01/11/2025
-14:06
"Vision Zero" je međunarodna strategija za bezbednost saobraćaja koja teži potpunom eliminisanju smrtnih slučajeva u saobraćaju. Ova strategija, koja je nastala u Norveškoj, glavni je razlog što je Oslo jedan od najbezbednijih gradova u Evropi po pitanju saobraćaja.
Inicijativa, koja je postala međunarodna, otpočela je 1997. godine, kada je švedski parlament usvojio ovu strategiju kao nacionalnu politiku za saobraćajnu bezbednost.
Povod za usvajanje inicijative bio je visok broj saobraćajnih nezgoda u Švedskoj 1990-ih godina, sa oko 500–600 smrtnih slučajeva.
Humani sistem koji ima svoju filozofiju
Pravila, koja su predložena kao idejna osnova za vođenje dizajnera sistema, zasnivaju se na principu da život i zdravlje nikada ne smeju biti zamenjeni za druge društvene koristi. Takođe, kad god neko pogine ili bude ozbiljno povređen, moraju se preduzeti neophodni koraci kako bi se sprečio sličan događaj.
"Vision Zero" takođe menja način raspodele odgovornosti za bezbednost u saobraćaju. Kako navodi istraživanje objavljeno na Monash University, u većini postojećih saobraćajnih sistema gotovo sva odgovornost za bezbednost leži na korisnicima puta.
Ističe se da većina zemalja postavlja opšta pravila ponašanja korisnika puta kako bi se nesreće izbegle, a kada do nesreće dođe, po definiciji, bar jedan korisnik puta je prekršio ovo pravilo, što omogućava pravnom sistemu da interveniše.
Stian Lysberg Solum / NTB Scanpix / Profimedia
Dizajneri sistema odgovorni su za projektovanje, funkcionisanje i bezbednost celog saobraćajnog sistema, dok su korisnici puta odgovorni za poštovanje pravila koje su postavili dizajneri.
Povezane vesti
Ako korisnici ne poštuju pravila zbog nedostatka znanja, sposobnosti ili prihvatanja, ili ako dođe do povreda, dizajneri su obavezni da preduzmu dodatne korake kako bi sprečili smrt ili teške povrede.
Zahvaljujući svom uspehu, program "Vision Zero" proširio se najpre na evropske, a zatim i na američke gradove. Gradovi u SAD, poput Njujorka i Sijetla, koji su ovu strategiju usvojili tokom 2014. i 2015. godine, teže ostvarenju cilja — da do 2030. godine broj smrtnih slučajeva svedu na nulu.
Ljudske greške ne smeju dovesti do smrtnog ishoda
Osnovni princip ove strategije zasniva se na ideji da saobraćajni sistem mora biti dizajniran tako da ljudske greške ne dovode do smrtnog ishoda učesnika u saobraćaju.
Jedan od elemenata strategije je ograničenje brzine, tako je u Oslu ograničenje brzine na 30 kilometara po času, što je dovelo do toga da 2019. godine nije bilo saobraćajnih nesreća sa fatalnim ishodom. Sličan princip usvojen je u Njujorku uspostavljanjem "sporih zona“ – 1.000 područja sa ograničenjem brzine na 40 kilometara na čas, što je dovelo do smanjenja broja smrtnih slučajeva za 30 odsto.
Pored ograničenja koja su regulisana saobraćajnim propisima, implementacija strategije obuhvata i infrastrukturna rešenja – Hoboken, grad u SAD-u, redizajnirao je ulice, što je dovelo do toga da tri godine nije bilo smrtnih slučajeva. Redizajniranje ulica podrazumeva izgradnju barijera između kolovoza i trotoara, proširivanje staza za pešake i razdvajanje traka za bicikliste i vozila.
Annika Byrde / NTB Scanpix / Profimedia
U okviru strategije "Vision Zero", tehnologija u vozilima ima ključnu ulogu u sprečavanju smrtonosnih nesreća. Od jula 2024. godine, svi novi automobili u EU moraju biti opremljeni sistemom AEB (automatsko kočenje u hitnim situacijama), koji pomoću senzora samostalno koči i izbegava sudar sa pešacima, biciklistima ili preprekama, smanjujući ovakve nesreće za 30–40 odsto
Takođe, obavezan je ISA (inteligentno ograničenje brzine), koji koristi saobraćajne znakove i GPS podatke da upozori vozača ili fizički ograniči brzinu, čime se prekoračenje smanjuje za 20–30 odsto
Povezane vesti
Ovi sistemi čine vozilo aktivnim učesnikom u bezbednosti saobraćaja – čak i kada vozač pogreši, tehnologija može intervenisati i sprečiti fatalne posledice.
Oslo, primer dobre prakse
Oslo je primer iz prakse uspeha strategije "Vision Zero“, koja se fokusira na smanjenje brzine i kreiranje uslova koji daju prednost ranjivim učesnicima u saobraćaju – pešacima i biciklistima.
Norveška je strategiju Vision Zero usvojila 2002. godine, a grad je 2019. godine postigao cilj – u njemu te godine niko nije poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Međutim, nije samo Oslo uspeo da smanji broj smrtonosnih saobraćajnih nesreća. Kako navodi "Streets Blog USA", Norveška je 2019. godine imala 110 smrtnih slučajeva u saobraćaju, od ukupno 5,3 miliona stanovnika. To predstavlja četvorostruko smanjenje u odnosu na 1985. godinu, kada je na putevima život izgubilo 482 ljudi.
borisimple / Alamy / Profimedia
U Oslu su ključne mere strategije "Vision Zero" uključivale ograničenje brzine na 30 u većini naselja i centru, uvođenje centra bez automobila od 2019. godine, dodatne biciklističke staze i proširene trotoare, prioritete za autobuse i "contraflow" staze za bicikle, kao i stroge kazne i analizu svake nesreće.
Ove mere dovele su do smanjenja rizika od sudara sa fatalnim ishodom za preko 80 odsto, smanjenja saobraćaja za 20–30 odsto, povećanja korišćenja bicikala za 50 odsto i prosečno svega 3,6 smrtnih slučajeva godišnje u poslednjih pet godina.
Komentari (0)