SAD zatvaraju kancelarije u Banjaluci: Neizvesna sudbina blizu 30 ambasada i konzulata

Trampova administracija razmatra zatvaranje skoro 30 ambasada i konzulata, među kojima su i dve kancelarije u BiH, navodi se u internom dokumentu Stejt departmenta do kojeg je došao CNN. O mogućnosti zatvaranja američke ambasade u Sarajevu ranije je govorio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Međutim, u ambasadi u Sarajevu kažu da nemaju informacije o tome, niti o imenu novog američkog ambasadora, na kojeg BiH i dalje čeka.

Trampova administracija planira zatvaranje deset ambasada i sedamnaest konzulata, uključujući i dve kancelarije iz BiH. Informaciju je objavio CNN, a ubrzo su je preneli mnogi mediji, posebno iz BiH. Iz američke ambasade u Sarajevu, koja i dalje čeka Trampovog čoveka, za Euronews su izjavili da za sada nemaju nikakve informacije o zatvaranju američkih ispostava.

"Nije najavljeno zatvaranje ambasada niti konzulata i njihov rad se nastavlja normalnim tokom", navodi se u izjavi. 

Vlast u Republici Srpskoj sa prethodnom američkom administracijom bila je u otvorenom verbalnom okršaju. Potencijalno zatvaranje američkih kancelarija u Banjaluci i Mostaru, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić opisao je kao ekonomsku potrebu SAD-a. 

"Ne samo ekonomskog, nego i drugačijeg političkog kursa, gde su SAD napravile nekakav presek svoje spoljne politike", kaže Stevandić.

Tanjug/Rade Prelić

Najavljeno smanjenje diplomatskih predstavništava u svetu je izvesno, kaže diplomata i publicista Branko Nešković. One se prema njegovim rečima mogu posmatrati u dva konteksta, rezanje troškova, ali i izmena spoljno-političkih prioriteta Amerike.

"Evropska unija svakako više nije u fokusu geopolitičkih interesa Amerike. Ovo zatvaranje konzulata u Mostaru, američkih konzulata u Mostaru i Banjaluci, se može gledati kao signal smanjenja njihovog diplomatskog angažmana unutar BiH", kaže Nešković.

Umesto Amerike, svoje prisustvo u BiH pojačaće predstavnici Evropske unije, dodaje Nešković, s tim da će, kako kaže, Amerika i dalje biti u svojstvu supervizora za Balkan, koji ostaje interesna sfera Zapada i Evropske unije.

Slične stavove deli i politički analitičar Adnan Ćerimagić, koji pojašnjava primetnost smanjenja aktivnosti Amerike u BiH.

"Dolazi do rezanje fondova, budžeta, i niko ne zna u kom će se pravcu kretati spoljna politika SAD. Mi svaki dan imamo neka nova iznenađenja po tom pitanju, samim time nije čudno da su i diplomate i SAD povučene na neki način", kaže on. 

Dok se čeka imenovanje novog američkog ambasadora u BiH, diplomate pojašnjavaju da se taj korak treba posmatrati u kontekstu procedura, a ne namernog odugovlačenja.