Mickoski za Euronews Srbija: Odnosi sa Beogradom izuzetno prijateljski, samo sa jednim susedom imamo jednosmernu ulicu

Odnosi Srbije i Severne Makedonije su dobrosusedski i izuzetno prijateljski, rekao je predsednik Vlade Severne Makedonije Hrstijan Mickoski u ekskluzivnom intervjuu za emisiju Direktno sa Minjom Miletić. Kako je dodao, za Skoplje je dobrosusedska politika prvi prioritet, ali je, govoreći o evrointegracijama Severne Makedonije i blokadama od strane Bugarske, rekao da do sada ne vidi da u Sofiji imaju partnere.

Hristijan Mickoski je bio jedini lider sa Balkana koji je prisustvovao inauguraciji Donalda Trampa, a istakao je da ima odličnu komunikaciju sa novom američkom administracijom i da očekuje da njegova zemlja dobije "najniže tarife koje će neko dobiti". 

Kada je reč o inicijativi Otvoreni Balkan, on je ukazao da podržava svaku regionalnu saradnju, ali je upitao i gde su ostale zemlje regiona u tome. Poručio je da je prvi prioritet njegove vlade ekonomija i ekonomski rast, a za tragediju u Kočanima je naveo da je ona rezultat neuspeha sistema godinama unazad. 

Hristijan Mickoski je govorio o regionu, odnosu sa susedima, ali i o unutrašnjoj politici i odnosu sa nekadašnjim premijerom Nikolom Gruevskim. 

Nalazimo se u Skoplju. Recite mi, da li se nalazimo u Severnoj Makedoniji ili Makedoniji?

- Shodno Ustavu države koji je nasilnim putem bio promenjen, nalazite se tačno tamo kao što se rekli sa dodatkom prideva, inače za mene je uvek Makedonija.

Da li vi privatno koristite naziv Makedonija iz ličnih uverenja ili kao neku političku poruku?

Ja sam legalista i poštujem i Ustav i Zakone gde je sastavni deo pridev. Međutim, privatno i zvanično i svakako to je moje kolokvijalno ljudsko pravo da se izražavam onako kao što želim, zagarantovano Konvencijama Ujedinjenih Nacija, ja koristim ime moje otadžbine, a to je Makedonija.

Gde su danas evropske integracije Severne Makedonije?

- Nažalost, proteklih više od dvadeset godina, kao što smo mi imali izazove, niti jedna zemlja, rekao bih na Zapadnom Balkanu ali i prethodno zemlje koje su postale zemlje članice Evropske Unije, nisu bile suočene sa takvim izazovima. Podsetiću Vas, mi smo zajedno so Hrvatskom dobili status Kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji još u 2005. godini, znači pre skoro 20 godina. Zajedno sa Hrvatskom još od 2008. godine dobili smo pozitivan izveštaj od Evropske komisije da započnemo pregovore sa Evropskom Unijom. Nažalost, evo posle dvadeset godina mi se nalazimo na istom mestu gde smo bili pre dvadeset godina. I to je tako ne zbog toga što mi imamo puno unutrašnjih problema koji su nerešeni, svi to imamo. Ima i Srbija, ima i Hrvatska ima i Bugarska i Grčka i Rumunija i bukvalno sve zemlje članice Evropske Unije. Već zbog toga što je naš put ka punopravnom članstvu u Evropsku Uniju pun bilateralnih pitanja, i najčešće su to pitanja koja su povezana sa identitetom, ali i pitanja koja su povezana sa događajima koji su se dogodili pre deset i više vekova. Nažalost, nema nekog živog koji može svedočiti koja je istina koja se dogodila pre 10 vekova, kako bi mi mogli danas da pronađemo rešenje. Umesto da pregovaramo o budućnosti, da pregovaramo o 22. veku izazovima 21. veka, veštačkoj inteligenciji, velikoj energetskoj transformaciji, o svemu onome što je aktuelna tema, mi smo nažalost zbog bilateralnih pitanja već 20 godina zaglavljeni i nalazimo se na istom mestu gde smo bili pre tačno 20 godina.

To vam se i sada dešava, s obzirom da se od Severne Makedonije traže promene Ustava od strane Bugarske. Vi ste rekli da zapravo neće doći do promene Ustava ukoliko se ne dobiju garancije od Brisela. Kakvu vrstu garancija vi tražite i da li je Brisel uopšte ponudio bilo kakav okvir za garancije?

- Garancije ne može niko ponuditi i niko ne može dobiti. Proces pregovora je složen proces koji obiluje sa puno izazova. Ovde ne postoji neki zvanični političar iz Brisela i iz Evropske Unije koji će Vam dati garancije. Onaj koji će Vam to reći – laže, ne govori istinu, i meni je to jasno. Mi tražimo pošteni tretman, mi tražimo iste uslove onakve kakve su imale sve zemlje kada su pristupale Evropskoj Uniji. A to je da se pregovori temelje na dostignućima, reformama i Kopenhagenškim kriterijumima. Nažalost, kod nas to nije bio slučaj. Prvo je bio problem, podsetiću Vas, još u vremenu kada se raspala bivša Federacija, kada je Makedonija bila samostalna, nezavisna država, nismo mogli biti deo Ujedinjenih Nacija zbog toga što se zahtevalo od nas da promenimo zastavu, da koristimo ono ponižavajuće ime koje je imalo privremeni karakter, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, da bi se zatim dogodila ona nasilna promena Ustava i da je sada zvanično ime države ono koje ste Vi rekli, a to je Severna Makedonija. I to su stvari koje u suštini niti jedna zemlja članica koja je pristupila Evropskoj Uniji nije imala pred sobom kao prepreke. Tačno je da pred nama postoji još jedna prepreka, a to je da deo bugarske manjine koja živi u Makedoniji, odnosno deo bugarske zajednice, koja je prema popisu negde oko 800 do 900 građana koji za sebe kažu da koriste bugarski kao maternji jezik, da bude deo preambule Ustava kao konstitutivni narod.

Euronews Srbija

To je ono što se traži od vas da uradite. Ali, zbog čega je to sporno za vas?

- Za mene je to sporno zbog jedne proste činjenice, a to je da ako mi evo proširimo naš Ustav ili preambulu sa više delova naroda, jer se već tamo nalaze albanski, srpski, turski, romski, bošnjački narod i tako dalje, tada se postavlja pitanje: Šta sa Makedoncima sa druge strane granice, koji žive u Zapadnoj Bugarskoj? I sada Vi, ako sa jedne strane zahtevate da budete konstitutivni narod, zbog nekakvog predloga, koji su korumpirani političari u prošlosti prihvatili, misleći da će na taj način ostati u Vladi, da će im se oprostiti svi grehovi, kriminalni skandali koje su činili, a sa druge strane imate četrnaest presuda Suda za ljudska prava koji navodi da tamo postoji makedonska zajednica koja ima svoja prava da se organizuje u klubove, organizacije i Vi ne poštujete Rezoluciju koju ste potpisali za zaštitu ljudskih prava, takvu rezoluciju je potpisala Bugarska, tada se postavlja pitanje koji je kontraargument, sa kojim argumentom ćemo mi izaći pred građane i reći: Vidite, mi ćemo ovo uraditi, ali iz razloga što su oni tamo gde mi želimo da budemo, ne moramo to da uradimo.

To je licemerje i to su dvostruki standardi, to je suština. Zašto bi neko želeo da bude deo Ustava? Ako su u pitanju ljudska prava, tada, želim da obavestim evo i Vašu publiku i Vaše gledaoce da jedina institucija u Evropi koja ocenjuje da li su nečija ljudska prava narušena ili ograničena je Sud za ljudska prava u Strazburu. I tamo ima 14 presuda koji se odnose na narušenje ili ograničenje ljudskih prava Makedonaca u Bugarskoj i nula za Bugarsku zajednicu u Makedoniji. I sada ako Vi imate ovakav rezultat i ovakve argumente kako možete da izađete pred građane i da date logične argumente imajući u vidu da ste prethodno promenili zastavu, koristili ste privremeno ime, promenili ste ustavno ime, u nekoliko navrata ste menjali Ustav i uvek Vam je neko iz Brisela govorio još samo ovo i to je to.

"Do sada ne vidim da u Bugarskoj imamo partnere"

Na osnovu čega verujete da će Brisel prihvatiti vaš predlog da se te ustavne promene dese tek po ulasku u Evropsku uniju?

- Ja ne znam da li ćemo uspeti. Ja to nikada nisam obećao. Ali sam obećao da ću se boriti. Obećao sam da ćemo argumente koje imamo kao jedan od najmalobrojnijih naroda u Evropi, pokušati da prenesemo svuda u svetu. Da se naučimo da pobeđujemo. Stalno to govorim i u Vašingtonu, Londonu, Briselu, Berlinu, Rimu i u Parizu, i svuda u svetu u većim evropskim i svetskim metropolama, ne samo kod kuće. Samo na taj način Vi možete da ubedite svetsku javnost u ispravnost Vaših argumenta, to su istorijski procesi.

Mislite li da će sa druge strane doći do pritisaka evropskih lidera da se dogode te ustavne izmene?

- Ja sam otporan na pritiske.

A šta mislite, imate li u Sofiji partnere za razgovor?

- Vidite, evo da se vratim i na Vaše prvo pitanje. Kada radite ovaj posao morate da budete svesni da su takve stvari svakodnevne i da najverovatnije nećete imati jednostavnu političku penziju, posebno kada je reč o Balkanu, i posebno kada je reč o ovako složenim i kompleksnim odnosima kao što postoje na Balkanu. Tako da svaki balkanski političar koji brani nacionalne interese svog naroda, svoje države treba da bude svestan da najverovatnije neće imati udobnu političku penziju. Svako ko nije svestan, koji misli da će posle politike uživati u komforu i tako dalje i isključuje ovu mogućnost, mislim da se laže. Da li u Bugarskoj imamo partnere? Ne znam. Do sada ne vidim da imamo. Do sada ne vidim takvog, ali ponovo ću Vam reći, stvari koje radite danas u politici ako imate čistu nameru, su stvari koje će svoje rezultate imati ubuduće, a ta budućnost će govoriti o prošlosti šta ste Vi radili i šta ste ostavili. Tako da se moja politička borba zasniva da uspem da ono što je izgubljeno barem delimično povratim, i da građanima ove multietničke države u kojoj su većina Makedonci, ali ima i deo Albanca, Srba, Vlaha, Bošnjaka, Roma, Turaka i tako dalje i ostalim građanima da imaju bolji život, i u ovih nepunih godinu dana to mi uspeva. Da li će tako biti i ubuduće, ne znam.

Insistirate i da ovo budu poslednje ustavne izmene. Strahujete li da bi moglo da bude još nekih novih uslova?

- Poslednje ustavne izmene koje se odnose na identitetske karaktere. Ovo ne mogu biti poslednje, jer svakako kada završite pregovore morate imati ponovo ustavne izmene kako bi prihvatili evropske vrednosti i da prihvatite Evropu, odnosno da Vaša teritorija bude deo Evrope. Nikada ne govorim pred građanima da pokušavam da manipulišem njima, ja govorim istinu. Međutim, mislim da su građani umorni, posebno makedonski narod, od previše obećanja, a nažalost veoma malo ispunjenja.

Euronews

U svom govoru na 61. Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji rekli ste "da je za nas bajka postala pokretna meta i da su bilateralni sporovi narušili kredibilitet EU". Sada ste pomenuli i građane Severne Makedonije, da li je to dominantan osećaj među građanima kada govorimo o evropskim integracijama? Da su se, sa jedne strane, umorili možda od predugog čekanja, a sa druge strane možemo da čujemo predsednika Evropskog saveta koji je u poseti Zapadnom Balkanu i koji je rekao da je budućnost Zapadnog Balkana u EU?

- Vaše pitanje ima dva dela. Što se tiče makedonskih građana, oni su frustrirani, ali karakter makedonskih građana je da veruju evropskim vrednostima. Od samog početka, još od raspada bivše federacije, to su bila dva strateška cilja, članstvo u NATO i članstvo u Evropskoj Uniji, i to je deo karaktera makedonskih građana, i to se ne menja preko noći, ali da, osećaju malo gorčinu zbog knedli koje moraju da progutaju i isfrustrirani su zbog toga što je puno njih prodefilovalo ovde u Skoplju obećavajući nam čuda, ali nažalost mi tražimo samo obične stvari. Ne verujemo u čuda ali i te obične stvari nisu uspeli da nam ispune. I zbog toga su makedonski građani malo frustrirani. To je suština. A što se tiče gospodina Košte, ja ga lično poznajem, imali smo puno susreta i ja verujem u njegovu iskrenu nameru. Ja znam da on želi da Balkan bude deo Evropske Unije i znam da najveći deo zemalja članica žele da vide Zapadni Balkan u Evropskoj Uniji. Ja, da me ne razumete pogrešno, verujem u namere Berlina, Pariza, Rima, pomenuli ste Mađarsku, Budimpeštu, Brisel, i rekao bih 26 zemalja članica Evropske Unije. Ali znam kome ne mogu verovati. I nažalost sve dok važi pravilo jednoglasnosti u okviru Evropske Unije za nas predstavlja rizik bilo kakvog dodatnog odstupanja koji bi činili u narednom periodu.

Ko je bliži Skoplju: Brisel ili Vašington?

Čemu je danas bliža Severna Makedonija, ili ko je bliži Severnoj Makedoniji - Brisel ili Vašington

- Lično, ja bih rekao da se mi nalazimo jednako blizu do obe adrese. To su naši strateški partneri i Vašington i Brisel i podjednako gradimo partnerske odnose. Ja ne krijem da lično imam puno prijatelja koji su u okviru perimetra nove administracije predsednika Trampa. Bio sam nekoliko puta tamo, govorio sam na Sipek-u, jednom od ključnih događaja konzervativnih republikanaca, mislim da sam dobro predstavio i državu i građane. Govorio sam o nekoliko bitnih stvari o regionu u celini, i mislim da sam iskoristio mogućnost da predstavim sebe, region, ali i državu u okviru jedne veće celine od ove u kojoj mi živimo.

Kako objašnjavate činjenicu da ste bili jedini balkanski lider koji je prisustvovao inauguraciji Donalda Trampa?

- To je bio za mene izuzetno značajan trenutak, nažalost sam čin inauguracije napustio je tradiciju koja se u prošlosti dešavala pred Kapitol Hilom, pa da ovde budu prisutni zvanični gosti i građani koji bi prisustvovali na toj inauguraciji zbog loših vremenskih uslova, bilo je veoma hladno, temperature su bile veoma niske i zbog toga je događaj prebačen u sportsku salu Vašington Vizardsa gde sam bio sa predsednikom Republikanske partije, koji je zatim otišao u deo za zvanične goste koji su prisustvovali samoj inauguraciji zajedno sa kabinetom, koji je nakon toga bio izabran od strane Kongresa. Za mene je predstavljalo zaista značajan događaj, i pre svega čast. Ponovo ću reći, Makedonija je jedna od najmalobrojnijih država u Evropi, a takođe i Ministar spoljnih poslova ima odličnu komunikaciju sa gospodinom Markom Rubiom, državnim sekretarom, imamo zaista odličnu relaciju sa američkom administracijom, sa Stejt Departmentom i nadam se da ćemo biti jedna od prvih država koja će rešiti problem sa carinskim tarifama i da ćemo dobiti tarife koje će biti najniže u Evropi.

Moram i ovo da Vas pitam. Kako objašnjavate to da za zemlje iz ovog dela Evrope, tu mislim i na Srbiju, Mađarsku, Severnu Makedoniju, postoji tendencija unapređenja odnosa sa SAD, pogotovo nakon dolaska Trampove administracije?

- Ja bih to definisao kao očekivanje. Iz razloga što je možda u prošlosti postojalo oscilacija u očekivanjima građana u ovom regionu iako moram da priznam da smo mi imali izuzetnu kvalitetnu saradnju i sa prethodnom Bajdenovom administracijom. Ja sam odmah nakon što sam bio izabran kao premijer rekao bih nakon nekoliko nedelja, mislim da je bilo mesec dva, bio u Vašingtonu na samitu NATO. U julu prošle godine, imao sam izuzetno kvalitetne susrete sa puno senatora, kongresmena, lično sa predsednikom Bajdenom, bio sam pozvan i u Belu kuću i na večeru, moje mesto je bilo naspram njega, tako da sam imao mogućnost da sa Džil, njegovom suprugom i sa njim lično porazgovaram i da na toj večeri razmenimo neke stavove.

Takođe, ne krijem moju podršku novoj administraciji predsednika Trampa. Ja sam još kada sam se vratio iz te posete, iz Sjedinjenih Američkih Država, primio ovde u poseti, odnosno primio sam gospodina Hauarda Lutnika, koji je sada uslovno rečeno, ministar ekonomije, gospodina Dejvida Munjesa, koji je koordinator svih, rekao bih službi u okviru kabineta predsednika Trampa i jednog od njegovih najbližih saradnika, razume se Krisa Pavlovskog, koji je vlasnik Rambl-a, čoveka koji ima makedonsko poteklo. Tada je još uvek predsednik Tramp vodio predizbornu kampanju i takmičio se sa Kamalom Haris koja je bila njegov protivkandidat. Govorim o periodu jul-avgust 2024. Tako da je naša podrška jasna i konzistentna, jer verujemo u te desničarske, konzervativne, republikanske ideje, ali isto tako poštujemo volju građana koji biraju legitimno rukovodstvo u okviru naših strateških partnera.

Euronews Srbija

Pomenuli ste američke tarife. Vi ste izjavili da je to rezultat greške ili loše komunikacije. Da li to i danas mislite?

- Imali smo nekoliko telefonskih razgovora sa gospodinom Hauardom Lutnikom, već smo imali i zvanični dopis sa naše strane. Iz onoga što smo razgovarali biće jedan takozvani okvirni ugovor država sveta sa Sjedinjenim Američkim Državama, i svi oni koji postignu dogovor, isti će potpisati i mogu imati normalnu trgovinu sa ovom administracijom.

Šta to znači? Očekujete li da budu povučene te tarife?

- Mi smo sada na 10 odsto, bilo je objavljeno da će biti 33 odsto. Očekujem da iste dobijemo, evo ovako da citiram slobodno, najniže tarife koje će neko dobiti.

Kada će to da se desi?

- Nadam se u okviru ovog meseca.

Kakvi su odnosi sa Srbijom?

Hajde da se dotaknemo regiona i odnosa sa Srbijom. Kako biste ocenili odnose sa Srbijom u političkom i u ekonomskom smislu?

- Dobrosusedski, rekao bih izuzetno prijateljski, isti onakvi kakve želimo da gradimo sa svim susedima, principijalni, i ovde nemamo nikakvu dilemu. Dobrosusedska politika za nas je prvi prioritet, isto tako, time su obuhvaćeni i svi susedi. Nažalost, sa nekim od suseda ili rekao bih sa jednim od suseda imamo jednosmernu ulicu, a dobrosusedski odnosi podrazumevaju dvosmernu ulicu. Tako da imam osećaj i siguran sam da sa susednom Srbijom imamo dvosmernu ulicu.

Gde vidite prostor za unapređenje saradnje?

- Pre svega, u ekonomiji. Mislim da ovde možemo puno više, ubeđen sam da možemo puno više. Da napravimo nekoliko milijardi evra međusobnu trgovinu, trenutno mislim da je nešto preko milijardu i po. Mislim da možemo puno više iz svega toga i ubeđen sam da ćemo u godinama koje slede to i postići.

Imali ste susret sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u kakvim ste odnosima sa njim?

- U dobrim, korektnim. Mi se poznajemo duži period. Mi smo u istoj evropskoj porodici, Evropska narodna partija, često puta smo se susretali i u periodu kada smo bili u opoziciji i u periodu kada je on bio u opoziciji i predhodno rukovodstvo Srpske napredne stranke, kada je moj prethodnik bio premijer ovde u Makedoniji. Tako da, to su rekao bih, odnosi u okviru jedne porodice, u okviru Evrope.

Prošlog novembra je tadašnji premijer Srbije Miloš Vučević bio u poseti Skoplju i tada ste potpisali memorandum o izgradnji gasovoda dužine oko 80 kilometara kji bi trebalod a ima godišnji kapacitet oko 1,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Koji je tu rok za izgradnju?

- Mi sada počinjemo sa izgradnjom gasovoda sa Grčkom, Interkonektora sa Grčkom, jer je to jedna celina, to je celina koja praktično treba da bude konkurencija Južnom toku. Gasovod koji započinje od terminala Aleksandropoli, preko Grčke, Makedonije, Srbije da praktično isporučuje gas do centralnoevropskih zemalja. Mi smo podneli projekat u okviru inicijative poznate kao Plan za rast. Nažalost, po meni zbog nerazumnih razloga, odbijeni smo za finansiranje i to je jedna od tema o kojima ćemo razgovarati sada u Tirani, tokom večere koju ću imati sa predsednikom Evropskog saveta gospodinom Antonijom Koštom, jer će on doći u Skoplje, pa ćemo zajedno putovati u Tiranu. Pozvao me je da budem gost u njegovom avionu. Ovo je jedna od tema koju želim da otvorim iz razloga što sada sa jedne strane imamo zajedničku spoljašnju i odbrambenu politiku, barem mi. Znam da naš sused Srbija još uvek nema usaglašenu potpunu zajedničku spoljašnju i odbrambenu politiku sa Evropskom Unijom, ali mi imamo. Kao sastavni deo tog projekta je da treba što manje da se koristi ruski energent, ruski gas, a ovaj cevovod je konkurencija ruskom gasu i omogućava alternativu, tada ovde nešto meni nije jasno. Koji je prioritet Evropske Unije i zašto to ne finansira Evropska Unija? Mi ne tražimo da to bude grant. Svakako to nije grant. Komponenta je grant, ostalo plaćamo mi, odnosno makedonski i ubuduće srpski građani. Ja ne razumem ovaj potez. Ako je gas, pa ne finansiramo gasovode, dobro tada neka bude hidrogen, evo neka bude vodonik, nije to sporno. Nema nikakvog problema. Dosta je više tih dvostrukih standarda. Dajte jednom da se usaglasimo oko nečega. Jer ako ovako nastavimo, građani će u potpunosti izgubiti poverenje.

Mnoge stvari vezuju Severnu Makedoniju i Srbiju. Jedna od tih stvari je i neizvesnost evropskih integracija. Čini se da je to nova stvar na spisku zajedničkih stvari. 

- Da. I nadam se da u skorije vreme obema državama neće biti kriterijumi bilateralni problemi već ono što su uradili i kakve su reforme postigli pred svojim građanima. To je ono čemu treba težiti.

O Otvorenom Balkanu

Kada ste bili u opoziciji za inicijativu Otvoreni Balkan ste rekli da je to dobra ideja, ali ste isto tako dodali da bez  mehanizama implementacije, inkluzivnosti svih zemalja u regionu, da će to onda ostati samo na papiru. Kako danas gledate iz pozicije predsednika vlade na tu inicijativu?

- Svaku regionalnu inicijativu, ja pozdravljam. Ali u okviru te regionalne inicijative treba da vidimo koja je suština. Iz razloga što ako je suština jasna, nedvosmislena, tada nemamo nikakav problem. Ako govorimo o regionalnoj inicijativi izvan Cefte, ako kažemo regionalna inicijativa tada ta inicijativa treba da obuhvata sve zemlje u regionu koje pretenduju da budu deo Evropske unije ili ako gledamo geografski, tada apsolutno sve zemlje u regionu, pa čak i one koje su zemlje članice Evropske Unije. Zbog toga stalno postavljam veoma jednostavno pitanje, i do dana današnjeg nisam dobio odgovor i ne želim pogrešno da me shvate. Ali moramo da budemo iskreni, ako nismo iskreni i ako stvari stavljamo pod tepih, tada ništa nismo rešili.

Euronews Srbija

Ima li u politici iskrenosti?

- Moramo to da promenimo ako želimo da nam građani veruju. Građani ne veruju političarima upravo zbog toga što najveći deo političara nisu iskreni. Jedno govore ispred kulisa, a drugo rade iza kulisa. Ali evo postavljam pitanje ako mi imamo regionalnu saradnju, gde su ostale zemlje regiona u toj inicijativi, zašto njih nema?

Smatrate li možda da se Albanija tiho distancirala od ove inicijative?

- Ne mislim da se uopšte neko distancira ili je neko prisutan. Mislim da je taj sjaj te ideje od samog početka bio postavljen na pogrešnoj osnovi. Nama ne treba takva vrsta inicijative da bi međusobno sarađivali. Mi sarađujemo, gradimo dobrosusedske odnose i tako dalje. Evo veoma jednostavno. Gde je granica između Srbije i Albanije? Kako oni sarađuju između sebe? Evo ja ću postaviti ovo pitanje. Ako želimo da smo iskreni treba da damo odgovor prvo na ovo pitanje, pa da nakon toga sarađujemo. Jedini način da sarađuju Srbija i Albanija, da se graniče Srbija i Albanija prema Beogradu je preko Makedonije, a prema Tirani je na Merdarama. Zbog toga, mi moramo da gledamo stvari otvoreno, i da otvoreno razgovaramo. Nije samo da govorimo o stvarima i da mislimo da su stvari ovakve ili takve. Ja pozdravljam svaku regionalnu inicijativu, i ovde nema nikakve dileme, ali da zaista bude regionalna inicijativa.

Na zajedničkoj konferenciji sa vama, 4. marta u Budimpešti mađarski premijer Viktor Orban je pozdravio ideju o formiranju zajedničke ekonomske zone između Srbije, Mađarske i Severne Makedonije. Između ostalog, on je rekao: "Ono što možemo da uradimo je da što bliže sarađujemo sa Severnom Makedonijom. To nije zamena za integraciju ali se može smatrati utešnom nagradom za izgradnju zajedničkog regiona sa Srbijom i Severnom Makedonijom". Može li Mađarska da bude zamena za Albaniju?

- Apsolutno mi imamo izuzetno kvalitetnu saradnju i sa Albanijom i sa Srbijom i sa Mađarskom. Viktor Orban je moj veoma dobar lični prijatelj. Imamo izuzetno kvalitetne odnose, isto kao što imamo sa gospodinom Aleksandrom Vučićem, isto kao što imamo sa gospodinom Milošem Vučevićem, tako da ovde nemam nikakvu dilemu. Isto kao što imamo poštovanje sa gospodinom Edijem Ramom, evo sada kada smo bili u Valensiji na Kongresu Evropske narodne partije, posle dužeg vremena susreo sam se sa gospodinom Salijem Berišom, koji je predsednik Demokratske partije Albanca. To je ne samo naš interes, nacionalni, to je interes regiona.

Da li približavanje sa Srbijom i Mađarskom treba da se posmatra kao utešna nagrada dok se ne stigne do EU?

- Ne. Zna se cilj, a to je Evropska Unija, ovo su samo dobri bilateralni, ili u konkretnom slučaju multilateralni ili trilateralni odnosi, ovde nema nikakve dileme.

U nedelju su održani izbori u Albaniji, kako gledate na rezultate?

- Bili su očekivani. Očekivano je bilo za mene da će pobediti gospodin Rama, da će Sali Beriša ostvariti solidan rezultat, ipak on je iskusan političar, dokazani političar, i nadam se da će Albanija imati uspešnu budućnost.

Sarađujete i sa Edijem Ramom, ali imate li nekih političkih nesuglasica?

- Nemam otvorena pitanja. Makedonija i Albanija trenutno nemaju otvorena pitanja sa susedima. Sa izuzetkom pitanja koje mi imamo sa Bugarskom, iako to nije bilo pitanje. Ako pitate Bugarsku kada je ona pristupala u okvire Evropske Unije nije bilo otvorenih pitanja. Ako pitate Bugarsku 2017, 2018, 2019. kada smo mi pristupali NATO alijansi nije bilo otvorenih pitanja. Zatim se odjednom pojavilo ovo pitanje. Ali u redu. To je to.

Pomenuli ste, da ste promenili i ime, ustav zastavu, i pitali da, ako to nije mešanje u unutrašnje stvari države, šta onda jeste? Da li je to vaš odnos prema Grčkoj i prema Prespanskom sporazumu?

- To je rezultat kritika koje su došle od puno evropskih centara u vezi govora potpredsednika Džej Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Po mom mišljenju, on je imao istorijski govor, možda sam bio izolovan u toj sali koji je aplaudirao, ali to je bio iskren govor i sa puno jasnih poruka. Deo evropskih centara u tom trenutku to su osudili i nazvali da je to mešanje u unutrašnje stvari država. Ja sam tada rekao: U redu, ako je to tako, šta je onda ovo što smo mi uradili u okviru naše nezavisnosti kao država. Da promenite sve ove identitetske atribute i da to nije dovoljno i da se ponovo traži promena Ustava. Ako promena Ustava nije mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene države, tada ja ne znam šta je.

Da li, iz svega što govorite, može da se zaključi da biste najradije taj Prespanski sporazum redefinisali?

- Videte, ja bih najradije to uradio, ako mene pitate. Bio bih najsrećniji da mogu vratiti ustavno ime. Nažalost, u ovom trenutku ja sam rekao da je to realnost i deo makedonskog Ustava, deo makedonskih institucija i kao takve ja ih predstavljam kao predsednik makedonske Vlade. Ja ne mogu reći i da budem licemeren pred građanima, i da im kažam vidite ja sam premjier Republike Makedonije, kada nisam. Nažalost nisam. I taj pridev će nas podsećati na onih sedam nesrećnih godina Vlade SDSM koje su se ovde dogodile. Od prve na Balkanu, mi smo postali poslednja država. Dobro je da se ponovo vraćamo u vrh. Ja ne mogu pred makedonskim građanima da kažem da moju platu ja dobijam od Ministarstva finansija Republike Makedonije, kada nije tako, kada je od Republike Severne Makedonije. Ali moje lično pravo je kada izgovaram kolokvijalno, ljudsko pravo je da koristim ono ime koje ja shodno mom pravu osećam, a to je Makedonija.

Kada ste to pomenuli, čak i na inauguraciji predsednice Siljanovske 12. maja 2024. godine nije pomenut naziv Severna Makedonija. Da li je to bio politički signal ili vaš neki dogovor?

- Ne. Ja kada sam davao zakletvu rekao sam pravo ustavno ime države, to je Republika Severna Makedonija. I to je tada bilo tako. Zbog toga je u mojoj zakletvi kao predsednika Vlade promenjen taj deo zakletve. Ali u zakletvi predsednice nije promenjeno.

Euronews Srbija

Sedma je godišnjica od tog sporazuma koji je potpisan na Prespanskom jezeru. Premijer Grčke Micotakis je rekao da, ako dođe do odstupanja od tog sporazuma ili nepoštovanja, da će doći do blokiranja evrointegracija. Koliko vas takve stvari zabrinjavaju?

- Naše evropske integracije svakako neko drugi blokira, tako da će još jedno blokiranje biti samo dvostruko blokiranje. Međutim, mislim da sa Grčkom i sa gospodinom Micotakisom imamo izgrađene odlične odnose. Ja neću ponoviti greške iz prošlosti, koje su za nas bile bolne. Na NATO samitu u Bukureštu 2008. godine, kada je trebalo zajedno sa Hrvatskom i sa Albanijom da budemo deo NATO, zapravo to је najaviо predsednik Buš, tаdašnja Grčka vlada predvođena Karamanisom stavila je veto. I odmah po vraćanju makedonske delegacije započeto je preimenovanjem auto-puteva i tako dalje. Ne kažem da je to pogrešno ili ispravno. Ja nemam pravo da sudim. Imam svoje mišljenje ali to ću čuvati za sebe. Ali znam da je to dalo povod našem južnom susedu i argumente da i dalje te provokacije deklariše kao nešto što je antievropsko i antievropskih vrednosti. Mi nećemo raditi takve stvari. Naprotiv, mi sada posle godina zastoja osposobljavamo i pustili smo i zvanično ćemo pustiti u upotrebu naftovod sa Grčkom.

To je dobro i za nas, ali to je dobro i za Grčku. Dobro je za nas jer neće biti više šverca nafte i naftnih derivata, više novca u budžetu od akciza i poreza, ali istovremeno, imaće manjih troškova za grčke kompanije i za makedonske kompanije. Gradimo gasovod sa Grčkom. Povećali smo kapacitet dalekovoda. Gradimo i započeli smo sa modernizacijom pruge na Koridoru 10, koja nas povezuje sa Grčkom kako bi povećali teretni transport, kako bi imali više prihoda, da rasteretimo Solunsku luku. Učimo od grešaka, nikada neću ponoviti te greške. Ja želim da gradim. I zbog toga kažem, ne znam da li je i ne bi želeo da komentarišem da li je to dobro ili loše. Ali za mene je dobro i za moju filozofiju da obezbedim više kako bi moji građani živeli bolje. Izgradnjom naftovoda, gasovoda, dalekovoda, pruga, auto-puteva to ću obezbediti. Zbog toga što samo na koridoru 10 godišnje samo auto-putem koji povezuje Tabanovce sa Đevđelijom prođe više od 10 miliona putnika, što je više od pet puta od ukupnog broja stanovnika Makedonije.

Svaki lider neke zemlje suočava se sa ekonomskim izazovima. Obično se građani odnose prema političarima zavisno od toga kako žive. Kako biste vi ocenili, kako žive građani Severne Makedonije?

- Teško. Teško, kao i svi u regionu. Ali ono što je razlika od recimo pre jedne godine je to što se vraća konačno nada da mi to možemo.

Kako žive građani Severne Makedonije?

Kada kažete da se vraća nada, krajem januara je predsednik Saveza sindikata Makedonije rekao da su građani Severne Makedonije za 12 meseci siromašniji najmanje 20 odsto. Šta biste vi rekli?

- Pa dobro, to je njegov stav, ali to nije stav građana. Ima razloga zašto je to njegov stav i ja ne bih komentarisao. Ipak, to su sindikati i ne bih želeo da komentarišem izjave sindikata. Ono što sam imao da kažem ja sam rekao kod njih. Ali, parametri koji su postignuti u ovoj godini su veoma jasni. A to su: 2024. godine milijardu i dve stotine pedeset i pet miliona stranih direktnih investicija. Makedonija je zemlja sa najvećim brojem stranih investicija po glavi stanovnika u Evropi. Inflacija: mart mesec 2,7% na godišnjem nivou, na mesečnom nivou -1,3% znači deflacija. Čak i potrošačka korpa koju obračunava sindikat ima smanjenje cena u poređenju sa prethodnom godinom. April mesec 2,6% na mesečnom nivou 0,6%, plate rastu od 9 do 10% na godišnjem nivou. Ekonomija, bruto-domaći proizvod, Svetska banka nam je predviđala 1,8% mi smo imali 2024. godine 2,8% zbog snažnog rasta preko 3% u trećem i četvrtom kvartalu 2024. godine. 2025. godine prvi kvartal, očekujem do 4, a možda i preko 4%. To su brojke. Ja sam matematičar. Ja želim da govorim o brojkama.

To je teorija. A praksa?

- Brojke se reflektuju na praksu. Nema niti jednog kriminalnog skandala. Ne postoji političar koji je u prethodnoj godini generisao skandal, kriminalni skandal. Gradonačelnici iz VMRO-DPMNE koji su pobedili u 2021. godini, četvrta godina niti jedan skandal, ne balkanski način upravljanja institucijama, skandinavski način upravljanja.

Da li je stabilna Vlada, s obzirom da sam pročitala da je predsednik albanske koalicije Vredi rekao da će izaći iz vlade?

- Ne, Koalicija Vredi je sastavljena od četiri partije, jedna od tih partija, a to je gospodina Taravalija, Alijansa za Albance odlučila je da bude u opoziciji. Ja im želim uspeh i dobro zdravlje, ali Vlada je rekao bi stabilna, jer ima recimo dvotrećinsku podršku u Parlamentu.

Šta je drugačije u vašoj stranci danas, a šta je povezuje sa strankom koju je predvodio Nikola Gruevski?

- Vidite, logično je da ima kontinuitet, VMRO DPMNE je istorijska, naslednik istorijske organizacije VMRO - Unutrašnja Makedonska Revolucionarna Organizacija. I rekao bih to je više od vekovne tradicija i logično je da ima kontinuitet. Ne možemo mi da gledamo VMRO kao švedski sto i sada ono što nam odgovara da uzmemo, ono što nam ne odgovara da ne uzmemo. Treba da dobre i loše stvari akumulirate i da ih prihvatite. Dobro treba da nadgradite, od onoga što je loše rađeno, ili pogrešno treba da izvučete pouku, da se izvinite i to je to. Da ne ponovite. 

Šta je danas drugačije?

- Pa mislim da je puno stvari drugačije, naš fokus ostaju reforme, naš fokus ostaje puno rada. Ono što smo uradili u opoziciji reformišući VMRO DPMNE od političke partije koja je veoma lako mogla da bude proglašena kao teroristička organizacija i zabranjena od strane makedonskih sudova, danas predstavlja političku partiju u koju građani imaju poverenje veće za nekoliko procenata od svih političkih partija zajedno. U odnosu na opoziciju, to poverenje je 3:1 možda i više. U pojedinim opštinama možda i više 5:1, ima opština gde je podrška 6:1, 7:1 i to je poverenje koje obavezuje, ali i donosi očekivanja. Da, postoje kod određenih građana očekivanja za bržim rezultatima, to je normalno. To nije nešto što je nenormalno. Zbog toga što je previše stvari obećavano u prošlosti, a veoma malo je ispunjeno.

Ja razumem građane kada nemaju strpljenje, mi treba da imamo strpljenja, političari, i da ono što radimo, radimo disciplinovano. Jer ako su građani nestrpljivi i očekuju brze rezultate, a mi političari strpljivo i disciplinovano radimo, rezultati će doći. I tada će građani zaboraviti sve ono što je obećano, a nije ispunjeno od prethodnih političkih lidera. Ali ukoliko mi nismo disciplinovani, ne radimo dobro, tada će oni koji su nestrpljivi biti puni kritike i težiće da nas smene.

Kada ste bili u Budimpešti 5. marta niste se sreli sa gospodinom Gruevskim. U kakvim ste odnosima?

- Nemamo komunikaciju. Nakon što je napustio zemlju nemamo komunikaciju.

Šta mislite o periodu njegove vlasti?

- On je imao veoma uspešne periode. Posebno bih izdvojio početne periode. I to su periodi kada smo imali snažni rast domaćeg proizvoda koji je bio pet i po, šest, šest i po, sedam procenata. Ja sam bio deo te vlade, kao njegov savetnik, zatim generalni sekretar partije, direktor tadašnjeg ELEM-a, najvećeg proizvođača električne energije u državi. Tako da pretpostavljam da će generacije koje dolaze iza mene govoriti o određenim uspešnim trenucima i određenim pogrešnim trenucima. Takav je život.

Kako danas gledate na amnestiju iz 2018. godine koja je obuhvatila i deo učesnika u događajima od 27. aprila. Smatrate li da je to bio neki politički kompromis u službi Prespanskog sporazuma ili čin pravde i pomirenja?

- Oni koji su glasali u okviru Parlamenta za ustavne izmene, glasali su zbog te amnestije. Ali to je jedan deo ljudi koji su okrivljeni za taj 27. april i taj upad u Parlament. Drugi deo okrivljenih koji su nažalost danas u zatvoru i nažalost Makedonija je jedina zemlja u Evropi sa najvećim brojem terorista u zatvoru. Iz razloga što su oni okrivljeni da su teroristi, oni nisu okrivljeni za upad, oni nisu okrivljeni za nasilje, oni su okrivljeni za terorizam. I zamislite, Vi da trenutno imate 20, 25, 30 terorista u zatvoru. To je montiran slučaj i da, ti ljudi su pogrešili, ali ne treba da budu okrivljeni ili osuđeni za terorizam jer nisu izvršili terorizam. Tačno je da treba da odgovaraju za ono što su uradili, i oni su dovoljno vremena tamo, i treba da odgovaraju za ono što su uradili, ali to nema nikakve veze sa terorizmom. To je bio direktno politički montiran proces i osveta na prethodne vlade od strane Zaeva. I sudija koji je vodio taj proces, zatim je dobio nagradu, postao je Ustavni sudija.

Tragedija u Kočanima - "rezultat neuspeha sistema godinama unazad"

Vašu zemlju je zadesila i velika tragedija u požaru u diskoteci u Kočanima gde je poginulo 62 ljudi, a povređeno oko 200. Tridesetoro ljudi se lečilo i kod nas u Srbiji, neki se još uvek leče. Trinaest tužilaca radi na ovom slučaju, istraga je u toku. Šta je preduzeto kako bi se unapredila bezbednost građana na javnim mestima?

- Proces je vodilo Javno tužilaštvo. Ja niti želim niti imam nameru da uopšte intervenišem u tom procesu, jer je to užasna tragedija koja nas je zadesila i rezultat je neuspeha sistema godinama unazad. Nažalost, cena je istorijska, epskih razmera. I znam kakav je bio moj osećaj ujutru kada sam došao tamo na licu mesta. Ono što sam video. Bio je izazov da nekoliko stotina mladih ljudi treba da se spašava jer su bili teško povređeni i tako dalje, da se sve organizuje. Dilema je bila da li je dobro da se intubirani pacijenti transportuju, da li neko od njih tokom transporta može preminuti i tako dalje. To je zaista bio jedan težak dan. Odnosno, rekao bih teški dani. Odnosno, da budem još precizniji, još uvek traju. Duboko u nama svi mi osećamo bol, to je kolektivni bol, i ona će trajati, ona neće sada prestati. Proces sa aspekta Tužilaštva vodi Tužilaštvo. A, Ministarstvo unutrašnjih poslova postupa na osnovu zahteva Tužilaštva.

Sve što zahteva Tužilaštvo mi smo ovde kao Vlada da ispoštujemo. Imamo u pritvoru ministra aktuelne vlade koji je ranije bio direktor Direkcije za zaštitu i spašavanje. Imamo aktuelnog direktora iz ove vlade u pritvoru koji je u to vreme bio jedan od pomoćnika u Direkciji za zaštitu i spašavanje i trenutno aktuelni direktor. Imamo aktuelnog gradonačelnika iz VMRO DPMNE u pritvoru, imamo bivšeg gradonačelnika iz VMRO DPMNE u pritvoru. Imamo 68-70 ljudi, policijskih službenika, visokih, nižih i tako dalje, koji su u pritvoru. Time smo pokazali kao Vlada da postupamo bez selektivnosti na osnovu zahteva Tužilaštva. Tako ćemo i nastaviti.

Uskoro će biti godinu dana od kako ste na mestu predsednika Vlade. Šta će biti prioriteti u narednom periodu?

- Prvi prioritet je ekonomija. I ovde nemam nikakvu dilemu. Ekonomski rast, jer generalno imamo izazovnu okolinu i u Evropi i u svetu. Ali smatram da imamo mogućnosti i kapaciteta da budemo broj jedan po rastu u okviru regiona, a zašto da ne i u vrhu Evrope. To je prvo. Drugo, lično sam zainteresovan za reforme u obrazovanju jer sam univerzitetski profesor, lično me to veoma interesuje, jer bez dobrog obrazovanja, kvalitetnog obrazovanja, nažalost nemate budućnost, nemate perspektivu kao država. Vi možete da imate lokalne rezultate, ali na duži rok potrebna Vam je osnova, a ta osnova su obrazovani mladi ljudi, koji će biti pokretač u ovim procesima. Zdravstvo. Veoma mi je važno.

Zdravstvo lično takođe, jer nakon Kočana, sve kritike koje je imalo zdravstvo i zdravstveni radnici za mene su neodrživi. Takva mobilizacija se dogodila, takva požrtvovanost od strane zdravstvenih radnika, ima istorijske razmere i imaće istorijske razmere. Više od 200 ljudi sa teškim opekotinama, sa teškim povredama, mi u prvih 72 sati i nedugo zatim nismo imali niti jedan izgubljeni ljudski život. Sada imamo dva, nažalost, jedan mislim da je preminuo u Litvaniji, jedan u Beogradu, koji su zaista bili u jednom užasno, užasno teškom stanju, i bilo je praktično nemoguće učiniti više od onoga što je urađeno. Ali ako se uporede Kočani sa drugim sličnim slučajevima, to je istorijska, istorijska kvalitetna reakcija, rekao bih, od strane zdravstvenih radnika. Ti ljudi zaslužuju bolje uslove i mi to moramo kao društvo da uradimo. Ovo će biti moji glavni prioriteti, razume se ne manje važni su evrointegracioni procesi, ali nažalost, znate kako je, za tango je potrebno dvoje.

Kada možemo da vas očekujemo u Srbiji?

- Nepozvani gost ne dolazi. Kada me budete pozvali tada će mi biti zadovoljstvo da dođem.

Odgovore Mickoskog na kratka i direktna pitanja, kao i kompletnu emisiju pogledajte u video-prilogu.