Slovenija nakon ubistva koje je potreslo zemlju: "Šutarov zakon" pod lupom - bezbednost ili stigmatizacija Roma
Komentari
19/11/2025
-21:00
Vlada Slovenije optužena je da romska naselja pretvara u "bezbednosne zone" nakon donošenja zakona koji policiji daje ovlašćenja da pretresa i nadzire domove u takozvanim "visoko rizičnim" područjima.
U ponoć u ponedeljak, parlament zemlje podržao je "Šutarov zakon", nazvan po Alešu Šutaru, koji je ubijen u sukobu sa 21-godišnjim Romom nakon što je požurio do noćnog kluba zbog poziva u pomoć svog sina, piše Guardian.
Incident ispred kluba LokalPatriot u Novom Mestu, na jugu Slovenije, prošlog meseca izazvao je velike proteste na ulicama, raspoređivanje policije u romskim naseljima i ostavke dva ministra.
Premijer Robert Golob iz stranke Pokret Slobode odgovorio je obećanjem novih bezbednosnih mera, koje je opisao kao "neusmerene protiv bilo koje etničke grupe, već protiv samog kriminala". Međutim, kritičari su rekli da su izmene diskriminatorne i da "cela manjina biva tretirana kao bezbednosna pretnja".
Zakon o hitnim merama za obezbeđivanje javne bezbednosti, koji je prvi put predstavljen dve nedelje nakon Šutarove smrti, ublažen je pre konačnog glasanja u ponedeljak, ali je zadržao niz kontroverznih odredbi.
Policija će, bez sudskog naloga, imati pravo da uđe u objekat ili prevozno sredstvo u "području visokog bezbednosnog rizika" ako "je neophodno i neodloživo za zaštitu ljudi odmah zapleniti vatreno oružje".
Takođe će moći da koriste tehnička sredstva za fotografisanje i snimanje, poput dronova ili sistema za prepoznavanje registarskih tablica, ukoliko se proceni da su životi ili imovina ljudi u opasnosti.
FOTO STA/DANIEL NOVAKOVIČ
Povezane vesti
Prema zakonu, "područja visokog bezbednosnog rizika" geografski će odrediti generalni direktor policije ili direktor policijske uprave, na osnovu procene bezbednosti.
Mensur Haliti, potpredsednik Fondacije Roma za Evropu, rekao je da je zakon diskriminatoran i pozvao Evropsku komisiju da ispita njegove odredbe.
"Ovaj zakon pretvara čitava naselja u bezbednosne zone, a njihove stanovnike u kategorije bezbednosti. Snižava politički trošak ciljanog delovanja prema onima koji su već isključeni iz slobodnog i fer političkog učešća radi političke koristi. Slovenija je učinila nešto što Evropa retko priznaje da se dešava unutar Unije: donela je zakon koji celu manjinu tretira kao bezbednosnu pretnju. Unija koja dopušta da strah postane politika kod kuće ne može držati lekcije svojim susedima o demokratiji i vladavini prava. Ako Evropa ne može da održi svoje standarde interno, ne može ih kredibilno zahtevati u inostranstvu", rekao je on.
Koalicija levih političkih stranaka odbila je da učestvuje u parlamentarnim procedurama, opisujući zakon kao represivan. Ipak, postoje dokazi o visokom stepenu javne podrške zakonu.
Istraživanje Mediane za RTV Slovenija pokazalo je da se više od 60 odsto ispitanika u anketi saglasilo sa reakcijom vlade.
Zakon je donet uoči nacionalnih izbora u martu, na kojima se stranka Roberta Goloba suočava sa mogućnošću da bude smenjena od strane desničarsko-nacionalističke Slovenske demokratske stranke koju vodi bivši premijer Janez Janša.
Reagovala Evropska komisija
U utorak je portparolka Evropske komisije zahtevala od slovenačkih vlasti da poštuju osnovna prava prilikom sprovođenja tzv. Šutarovog zakona, prenosi EUObserver.
Povezane vesti
"Pozivamo Sloveniju da osigura da sprovođenje ovog zakona ne utiče nerazmerno na bilo koju zajednicu, niti da stvori nove ranjivosti za one koji su već ugroženi", rekla je portparolka komisije Eva Hrncirova novinarima u Briselu.
Hrncirova je dodala da Komisija osuđuje sve oblike diskriminacije i napomenula da zakon još treba potpis predsednika Slovenije.
Slovenija ima akcioni plan EU za pomoć romskim zajednicama u integraciji. Međutim, civilno društvo smatra da on nije dovoljno finansiran i da još uvek nije postigao nikakve kredibilne ciljeve, s obzirom na njegov dobrovoljni karakter.
Povezane vesti
Komentari (0)