Rast realnog dohotka u Evropi 2025: Najveće ekonomije zaostaju, a evo koje države imaju prednost

Komentari

Audtakorn Sutarmjam / Alamy / Profimedia - Copyright Audtakorn Sutarmjam / Alamy / Profimedia

Autor: Euronews

24/05/2026

18:02

veličina teksta

Aa Aa

Poljska i Portugal zabeležile su najizraženiji dvogodišnji skok realnih prihoda domaćinstava na evropskom kontinentu, dok je među vodećim ekonomijama po ovom parametru prednjačila Španija, pokazuju najnoviji podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Iako se bruto domaći proizvod (BDP) tradicionalno prati kao primarni indikator ekonomskog rasta, institucije naglašavaju da on ne oslikava verno stvarni novac kojim građani raspolažu, čak ni kada se uskladi sa inflacijom.

Nasuprot tome, realni prihod domaćinstva po glavi stanovnika preciznije meri životni standard jer prati promenu zarada koje ljudima ostaju za štednju ili potrošnju.

Analiza rađena za 16 evropskih zemalja pokazuje da je tokom 2025. godine većina njih, tačnije 14, registrovala godišnji rast realnog prihoda, dok je u samo dve države zabeležen pad u odnosu na 2024. godinu.

Poljska na čelu evropske liste, stabilan rast na jugu

Na vrhu liste našla se Poljska sa ostvarenim realnim rastom od 4,1%, čime je potvrdila lidersku poziciju iz 2024. i 2025. godine i osigurala snažan dvogodišnji kontinuitet. Prema objašnjenju OECD-a, ovakvom ubrzanju u Poljskoj doprinelo je povećanje naknada zaposlenima koje je amortizovalo pad socijalnih davanja.

Rast od najmanje 2% zabeležen je u Holandiji (2,3%) i Portugalu (2%). Nešto niži učinak, između 1,5% i 2%, ostvarile su Danska sa 1,9%, Grčka sa 1,8% i Španija sa 1,5%.

U Grčkoj je ključnu ulogu odigrao skok neto prihoda od imovine i naknada zaposlenih, uz istorijski pad nezaposlenosti na najniži nivo od 2009. godine. Sledi grupa zemalja sa rastom iznad 1%, koju čine Belgija (1,4%), kao i Mađarska i Švedska sa po 1,2%.

Kontrasti među vodećim privredama i pad u Italiji krajem godine

Među ključnim evropskim ekonomijama zabeležene su velike razlike. Italija je na nivou cele 2025. godine ostvarila rast od 0,8%, što odgovara proseku OECD-a. Međutim, Italijani su pretrpeli snažan kvartalni udarac na kraju godine – nakon skoka od 0,4% u trećem tromesečju, u četvrtom kvartalu 2025. zabeležen je oštar pad od 0,9%, što OECD pripisuje jačanju inflacije i smanjenju prihoda od imovine, piše Euronews.

Ispod proseka plasirale su se Češka i Velika Britanija sa po 0,7%, kao i Nemačka sa 0,6% realnog rasta.

U Velikoj Britaniji je zabeležen snažan unutar-godišnji oporavak, gde su realni prihodi u poslednjem kvartalu skočili za 1,1% nakon pada od 1,2% u trećem tromesečju, a ovaj obrt je rezultat rasta plata i socijalnih davanja, uz niže poreze na bogatstvo i prihod. Sa druge strane, Francuska je zabeležila tek marginalno povećanje od 0,2%.

Izuzeci sa negativnim predznakom i opšte usporavanje

Jedine dve evropske države koje su 2025. godinu završile u minusu su Finska i Austrija, zabeleživši pad od 0,7%, odnosno 1,8%.

Stručnjaci sa Instituta za ekonomska istraživanja VATT objašnjavaju za Euronews da finski pad diktira spori ekonomski rast u tekućem poslovnom ciklusu, praćen skokom nezaposlenosti i kresanjem socijalnih davanja u svrhu rešavanja javnog deficita. OECD dodaje da su negativnom trendu u Finskoj doprineli i veći porezi na prihod i bogatstvo.

Najdrastičniji obrt napravila je Austrija, koja je sa visokog rasta od 3,6% iz 2024. godine skliznula na pomenuti pad od 1,8% u 2025. godini.

Ovaj kontinentalni trend prati opšte usporavanje rasta realnog prihoda po glavi stanovnika na nivou celog OECD-a, koji je u 2025. godini iznosio 0,8%, dok je u 2024. godini iznosio 2,1%. Iako su u 2024. sve zemlje sa liste rasle, u 2025. su samo četiri države ubrzale tempo rasta u odnosu na godinu ranije: Belgija (skok sa 0,5% na 1,4%), Danska (sa 1% na 1,9%), Švedska (rast veći za 0,4%) i Holandija (uvećanje za 0,2%).