Pet godina od usvajanja Zakona o istopolnim brakovima u Crnoj Gori - kakva je situacija u Srbiji?

Pet godina nakon što je Crna Gora usvojila Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola, položaj LGBT zajednice pokazuje određene pomake, ali i dalje ostaje obeležen brojnim izazovima, kako u pravnom okviru, tako i u društvenoj realnosti. Ovim zakonom istopolni parovi stekli su pravo da formalizuju svoje zajednice, što je značajan napredak u pravnom priznanju njihove jednakosti. Ipak, i dalje većinom u istopolne zajednice stupaju strani državljani.

Položaj seksualnih manjina u Crnoj Gori i dalje je kompleksan. Zakonska regulativa postoji, ali iz ugla pripadnika LGBT zajednice mogla bi da se unapredi. Ukratko rečeno, položaj ove zajednice u konzervativnom društvu i dalje je obeležen izazovima.

“Mi odavno nemamo nasilje na ulicama, ali se nasilje preselilo u porodice. Tako da ono što LGBT osobe nažalost doživljavaju, kao nasilje u tom smislu, uglavnom u Crnoj Gori, to je porodično nasilje”, kaže za Euronews Danijel Kalezić, aktivista za ljudska prava.

Iz Ministarstva ljudskih i manjinskih prava navode da je svrha donošenja zakona o istopolnim zajednicama bila unapređenje društvenog položaja LGBT zajednice.

“Ovaj zakon jeste dobar u tom građansko-obligacionom smislu. U tom smislu jeste poboljšao sam položaj LGBT populacije. I ono što je izuzetna specifičnost zakona jeste da je dozvoljen i stranim državljanima”, kaže Mirjana Pajković iz Ministarstva ljudskih i manjinskih prava.

Kalezić ističe da je nasilje prema LGBT osobama najzastupljenije u porodici, jer se upravo članovi porodice plaše osude društva. Ipak, postoje i pozitivni primeri gde članovi porodice pružaju podršku.

“Imamo sve više i više ljudi, pogotovo mladih ljudi koji jesu podržani od porodica, koji hoće svoj život da žive slobodno. Imamo i starijih ljudi koji su prošli proces ‘coming out-a’ i koji sada sklapaju partnerstva i tako dalje”, dodaje Kalezić.

Prethodne godine, samo u Budvi sklopljeno je više od 90 istopolnih brakova. U Podgorici je od početka ove godine sklopljeno sedam. No, na severu Crne Gore ima opština gde nije sklopljen niti jedan.

“Ono što je do sada praksa pokazala jeste da se više tih istopolnih partnerstava zaključuje u primorskim opštinama i da jeste dominantnije izražen u odnosu prema stranim državljanima”, naglašava Pajković.

Pet godina nakon donošenja zakona jasno je da je pravni okvir važan, ali da sam zakon nije dovoljan. Za bolji položaj seksualnih manjina potrebna je politička volja, snažna institucionalna podrška i promena društvene svesti. Tek tada će LGBT osobe u Crnoj Gori moći da žive slobodno i bez straha.

Antonijević: Potrebno dodatno raditi na unapređenju dijaloga unutar društva

Pravnik Milan Antonijević u svojim televizijskim izjavama ukazuje na višegodišnje odlaganje donošenja zakona o istopolnim zajednicama u Srbiji, uprkos značajnom napretku u afirmaciji prava LGBT zajednice. Kako je istakao, javna rasprava o ovom zakonu završena je još 2021. godine, ali političke prepreke sprečavaju njegovo usvajanje.

"Javna rasprava je završena još 2021. Međutim, zbog prevelikog ciklusa izbora koje smo imali za Narodnu skupštinu i nedostatka političke volje da se hrabro istupi i reši ovo pitanje, mi danas zakon još nemamo", rekao je Antonijević i dodao da bi novo ministarstvo trebalo da vrati ovaj zakon u proceduru, jer bi njegovo donošenje moglo biti brzo realizovano.

Antonijević naglašava da je Srbija postigla značajan napredak u zaštiti prava LGBT zajednice, poput smanjenja napada i govora mržnje, te upoređuje situaciju sa Crnom Gorom. Ipak, smatra da je potrebno dodatno raditi na unapređenju dijaloga unutar društva, uključujući i porodice, kako bi se smanjila netrpeljivost. Prema njegovim rečima, zakon o istopolnim zajednicama ne ugrožava nikoga, već rešava ključna pravna pitanja poput nasleđivanja, poreskih olakšica i zdravstvene zaštite za partnere u istopolnim zajednicama.

"Pitanja pravna koje ovaj zakon uređuje ni na koji način ne urušavaju bilo koga unutar Republike Srbije, bilo kog građana, naprotiv rešavaju neka konkretna pravna pitanja", objasnio je pravnik.

Istraživanja javnog mnjenja, prema Antonijeviću, pokazuju da građani Srbije razumeju potrebu za uređenjem ovih pitanja i da podržavaju ideju jednakosti. On predlaže ponovno otvaranje dijaloga, uključujući i razgovore sa verskim zajednicama poput Srpske pravoslavne crkve, koje unutar svojih učenja promovišu jednakost svih građana.

"Ne vidim zašto tu temu ne bismo vratili tamo gde je najbolje da se ona rešava, u Narodnu skupštinu", zaključio je Antonijević, naglašavajući da bi usvajanje zakona predstavljalo civilizacijsku tekovinu, slično kao što su prethodne borbe za ljudska prava postale deo društvenog napretka.