Šta stoji iza požara u Crnoj Gori? Ekspert otkriva kako mentalno zdravlje i neodgovorno ponašanje izazivaju katastrofe

U Crnoj Gori i dalje traju napori za gašenje požara, dok policija intenzivno radi na identifikaciji i procesuiranju odgovornih. Uprava policije saopštila je da je identifikovan 49-godišnji muškarac koji je priznao podmetanje požara na Zabjelu u Podgorici. Takođe, saslušana su tri maloletnika, od kojih jedan, mlađi od 14 godina, snosi odgovornost za požar u Zeti.

Dok se očekuje pomoć italijanskih kanadera, vlasti upozoravaju da je u većini slučajeva uzrok požara ljudski faktor, što ukazuje na ozbiljan problem piromanije i neodgovornog ponašanja.

Psiholog Stela Burzanović naglašava važnost prevencije i rada na mentalnom zdravlju kako bi se ovakvi incidenti smanjili. Ona objašnjava da piromanija, kao poremećaj impulsa, podrazumeva nekontrolisane nagone za paljenjem vatre radi emocionalnog olakšanja.

"Ako govorimo o pojmu piromanije, to nam govori da treba da pravimo holistički pristup sa svih strana i radimo preventivno na samom mentalnom zdravlju. Istraživanja su pokazala da dve trećine požara izazove ljudski faktor", navodi Burzanović i dodaje da su kod piromanije prisutni nagoni za posmatranjem vatre i osećaj olakšanja koji dolazi iz tog čina, bez jasnih motiva.

Burzanović ističe da su kazne neophodne, ali da je dugoročno rešenje u radu na mentalnom zdravlju pojedinaca.

"Apsolutno da kazne moraju biti prisutne, ali da bismo na dugoročnom nivou radili sa pojedincima, onda moramo raditi i na mentalnom zdravlju – farmakoterapija i razni psihološki procesi da se otkriju uzroci i simptomi", objašnjava ona.

Posebno se osvrće na maloletnike, kod kojih ponašanje može biti posledica nedostatka kontrole impulsa, frustracija ili antisocijalnih poremećaja.

"Ako je grupa u pitanju, mogu biti vođeni željom da ispadnu mangupi ili da doprinesu razbuktavanju situacije", kaže Burzanović, naglašavajući ulogu roditelja u vaspitanju i socijalizaciji dece.

Porodica, prema njenim rečima, ima ključnu ulogu u sprečavanju ovakvih ponašanja.

"Roditelji su ključni po samoj socijalizaciji, porodica je osnov za razvoj i rast dece", ističe ona, dodajući da nedostatak kvalitetnih odnosa i normi može dovesti do negativnih ponašanja u adolescenciji.

Burzanović upozorava i na uticaj medija, koji često plasiraju negativne informacije, što može izazvati strah, anksioznost ili depresiju.

"Treba svesti na minimum čitanje negativnih informacija. Treba da se informišemo, ali da znamo šta čitamo i koga i da otvoreno govorimo o emocijama", savetuje ona, pozivajući na dijalog i podršku stručnjaka.