Zečević: Srbija bi mogla da bude spremna za članstvo u EU do 2030, Crna Gora najambiciozniji kandidat

Poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Zapadnom Balkanu ponovo je otvorila pitanje evropskih integracija država regiona, njihovih ambicija i realnih mogućnosti za ulazak u Evropsku uniju. Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ocenio je za Euronews da bi Srbija mogla da bude spremna za članstvo do 2030. godine, ali da je Crna Gora trenutno najambicioznija među kandidatima.

Zečević smatra da Beograd stagnira poslednjih godina, jer od 2021. nije otvoren nijedan klaster, ali i da je moguće dostići spremnost za članstvo do 2030. godine.

"Srbija što se tiče klastera 3 samo iz političkih razloga nije napredovala – zbog unutrašnje političke krize i reformi biračkog spiska. Uslovi zakonodavstva su odavno usaglašeni“, ocenio je on.

Dodaje da je Srbija povećala usklađenost sa spoljnom politikom EU na 61 odsto, pre svega uvođenjem viznih režima prema trećim zemljama. Najveći problem ostaje neuvođenje sankcija Rusiji, zbog čega preostalih 39 procenata i dalje predstavlja prepreku.

Govoreći o energetici, Zečević podseća da će od 1. januara naredne godine u EU biti zabranjen uvoz ruskog gasa, ali da za zemlje regiona to predstavlja veliki izazov. 

"Nama je vrlo teško da živimo bez ruskog gasa, alternative praktično nemamo. Podstiču nas na interkonektor sa Bugarskom i gas iz Azerbejdžana, ali za sada smo daleko od toga da prestanemo da se snabdevamo iz Rusije“, upozorio je.

Euronews Srbija

Na pitanje o odgovornosti Brisela za pad poverenja u EU u Srbiji, Zečević je jasan: 

„Evropska unija je stalno nametala dodatne političke uslove, što je usporilo naš put. Sa tim usporavanjem praktično smo izgubili voz. Uslovi su često bili političke, a ne pravne prirode.“

Prema njegovim rečima, iako je sama ideja članstva politički značajna, u ovom trenutku za političare u regionu najatraktivniji je ekonomski paket Evropske unije vredan šest milijardi evra.

"To je atraktivno jer se tim sredstvima podiže privredna aktivnost i životni standard stanovništva, a političari kasnije sebi pripisuju ekonomske uspehe – rast BDP-a i zaposlenosti“, rekao je Zečević.

Govoreći o Crnoj Gori, Zečević ističe da je Podgorica najambicioznije krenula u proces pregovora, želeći da uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim i iskoristi prednost male države sa svega 700.000 stanovnika. 

"Crna Gora je osetila priliku da bi mogla prva da uđe u EU, jer najmanje opterećuje budžet Unije, geostrateški je značajna, članica NATO pakta, i kao mala država ne bi pravila institucionalne niti finansijske probleme u donošenju odluka“, naglasio je Zečević.

Kao ozbiljne prepreke evropskom putu Crne Gore, Zečević navodi probleme sa organizovanim kriminalom i nefunkcionalnošću državne uprave, dok BiH opterećuje složeno unutrašnje uređenje i sukobi interesa konstitutivnih naroda. Za Severnu Makedoniju izazov ostaje spor sa Bugarskom i strah od gubitka identiteta.

"Hrvatska ne bi mnogo volela da vidi Srbiju u EU"

On je ukazao da je iskustvo proširenja pokazalo kako zemlje koje ranije uđu u EU često koče susede zbog sopstvenih interesa. 

"Slovenija je kočila Hrvatsku, Hrvatska sada koči Srbiju, Bugarska Severnu Makedoniju. Hrvatska ne bi mnogo volela da vidi Srbiju u EU, jer bi Beograd imao više poslanika u Evropskom parlamentu i veću težinu u Savetu EU“, objašnjava Zečević.

Ipak, smatra da ideja prijema svih kandidata u paketu nije realna. 

"Aspiracije Crne Gore su realne da ona bude prva primljena. Njihov cilj je da do 2028. zatvore pregovaračka poglavlja, a da efektivno postanu članica 2030. godine. Simpatije EU trenutno najviše imaju Crna Gora i Albanija“, rekao je Zečević, dodajući da Albanija relativno brzo otvara klastere i ima ambiciju da do 2030. takođe uđe u Uniju.

Komentarišući mogućnost delimičnog članstva, Zečević ocenjuje da to ne bi bilo u skladu sa duhom EU. 

„U suštini cilj je bio da svi budu na istom nivou. Bilo je prelaznih perioda za neke slobode, ali nikada nije bilo da neko nema punopravno učešće u institucijama. To bi bila novina, koja samo odlaže reformu institucionalnog sistema Unije“, naglasio je.

Kompletno gostovanje Slobodana Zečevića pogledajte u video prilogu na početku teksta.