Kovačević i Surlić u emisiji "Despot Stefan": Kriza u RS - poraz, taktika ili početak nove ere?

Republika Srpska nema predsednika, ima vršilaca dužnosti. Republika Srpska je izabrala i novu vladu i Narodna skupština Republike Srpske je povukla određene poteze. Tema večerašnje emisije "Despot Stefan" bila je perspektiva Republike Srpske. 

Politikolog Despot Kovačević ocenjuje da poslednji događaji u Republici Srpskoj, nakon presude Miloradu Dodiku, predstavljaju složen politički trenutak koji prevazilazi samo pitanje njegovog statusa. On ističe da je čitav epilog događaja pokazao da se, pored Dodika, sada dovodi u pitanje i funkcionisanje institucija Republike Srpske.

"Već ovih dana imamo odluke koje se odnose na to da li će Milorad Dodik ostati predsednik SNSD-a. Nakon presude kojom je dobio kaznu zatvora od godinu dana, kasnije kompenzovanu novčanom kaznom, postavilo se pitanje njegovog političkog angažmana. Sada je u fokusu dilema da li će biti predsednik SNSD-a. U tom smislu, šteta po njega politički gledano možda je veća nego što je planirao", kaže Kovačević.

On dodaje da u ovom trenutku, pored Dodikovih poteza, važnu ulogu ima i Narodna skupština Republike Srpske. 

"Videli smo da predsednik Skupštine pokušava da objasni građanima kako je reč o strateškom potezu, dok su iz Beograda stigle različite poruke – poput one ministra Vulina, koji je to nazvao porazom. Dakle, pitanje je da li su ove odluke zapravo kapitulacija, poraz ili strateško povlačenje", objašnjava Kovačević.

Politikolog podseća da je u prethodnim mesecima Republika Srpska prešla nekoliko “crvenih linija”, a sada se vidi epilog tih poteza. 

"Vidimo povlačenje koje može imati trajne posledice po status Republike Srpske, i to me posebno zabrinjava. Za godinu dana su izbori, i pitanje je kako će do tada izgledati stanje u Srpskoj, odnosno šta će ostati od njenih dejtonskih i postdejtonskih elemenata. Bojim se da je danas važnije pitanje da li je skuplja politička koža pojedinaca od interesa naroda“, ocenjuje on.

Euronews

Govoreći o odnosu vlasti i opozicije, Kovačević ističe da „nema mnogo prostora ni za pohvale ni za razumevanje“. 

"Vidimo ponovo sukobljavanje vlasti i opozicije, dok se istovremeno šalju poruke o navodnim dogovorima i pomacima. Možemo pozdraviti skidanje sankcija pojedincima – to jeste važan čin, jer su to ljudi koji su trpeli posledice zbog svog političkog angažmana, iako nikada nisu imali sudske presude“, rekao je.

Kovačević dodaje da je zanimljivo videti kako će se situacija dalje odvijati

" „Ovde je temperatura podizana, energija usmerena ka različitim centrima moći. Videli smo da je čitava vladajuća struktura u Republici Srpskoj bila angažovana, dok su iz Sarajeva stizale trijumfalne poruke o pobedi. Opozicija, s druge strane, govori o prevari, vlast o izdaji – i čini se da niko nije u pravu. Opozicija je stalno u pravu, a nikako da dođe na vlast“, dodaje on.

Kovačević smatra da aktuelna situacija više liči na uvod u novu političku krizu nego na stabilizaciju.

"Primećujemo pokušaje stvaranja novih pokreta, nove frontove, ali sve to više izgleda kao početak novog talasa nestabilnosti. Ključno pitanje je – da li će odlazak Milorada Dodika rešiti problem, ili će se otvoriti novi? Ja sam bliži uverenju da ovo nije kraj, već početak nove krize, koja će trajati bez obzira na to ko pobedi na izborima", rekao je Kovačević.

Surlić: Dodikov dogovor s Amerikancima — kraj jedne političke ere u Republici Srpskoj

Politikolog Stefan Surlić ocenjuje da poslednji politički potezi Milorada Dodika i odluke Narodne skupštine Republike Srpske predstavljaju prelomni trenutak u odnosima Banjaluke sa međunarodnom zajednicom, ali i unutar same Republike Srpske. Prema njegovim rečima, ovaj razvoj događaja pokazuje da je Republika Srpska, za razliku od pitanja Kosova, ostala realno i politički opipljiva tema u regionalnim okvirima.

„Ako smo Kosovo izmestili u ravan mitologije i duhovnosti, gde se svodi na deklarativno pominjanje teritorijalnog integriteta, Republika Srpska deluje mnogo opipljivije kao politički i društveni cilj. Političari s obe strane Drine često pominju Republiku Srpsku i njen status kao nešto što je realpolitičko i potencijalno ugroženo u novim geopolitičkim igrama", navodi Surlić.

On ističe da je u ovom slučaju „posredi međunarodna odluka“ i da je, uprkos narativu o Dodiku kao proruskom političaru, jasno da je reč o dogovoru s Vašingtonom. 

"Ako je Dodik do sada važio za proruskog čoveka, sada vidimo da je ovu političku epizodu završio s dilom s Amerikancima. Amerikanci su bili odlučujući faktor u ovom procesu, što potvrđuje i činjenica da su neki od njegovih saradnika skinuti s liste sankcija. To pokazuje da je Vašington bio direktno uključen i da je postignut dogovor", objašnjava Surlić.

Narodna skupština Republike Srpske, dodaje on, uradila je nešto što se donedavno smatralo nemogućim.

"Povučeni su svi zakoni koji su predstavljali derogiranje nadležnosti centralnih vlasti BiH. To deluje kao previše igre s institucijama – čas se ide u krajnost, pa se te odluke lako poništavaju. U jednom trenutku Skupština prekida odnose s BiH, a sada su ti odnosi čvršći nego ikada. Povučeni su i zakoni o imovini, dakle sve ono što je RS smatrala svojim crvenim linijama", kaže Surlić.

Euronews

Po njegovom mišljenju, Dodik je procenio da bi nastavak dosadašnje politike imao previsoku cenu. 

"Napravio je nužan korak koji će, po svemu sudeći, označiti kraj njegove političke karijere. Ovaj manevar nije izraz snage, već priznanje realnosti pod pritiskom međunarodnih okolnosti", smatra on.

Surlić dodaje da je ovom odlukom ojačana uloga međunarodnih aktera u BiH. 

"Ovo jeste pobeda Kristijana Šmita, koga vlast u Republici Srpskoj naziva nelegalnim visokim predstavnikom, kao i pobeda Ustavnog suda BiH. Sarajevo sada ima razloga za zadovoljstvo, ali i za oprez, jer su i sami svesni mogućnosti nekog budućeg dijaloga između Banjaluke i Vašingtona", ocenjuje on.

Govoreći o ulozi SAD, Surlić napominje da je došlo do promene u pristupu. 

"Ranije je Vašington govorio – pričajte s ambasadorom u Sarajevu, vi u Banjaluci niste tema. Sada vidimo da taj kanal komunikacije postoji direktno. Ipak, ne treba očekivati da će Trampova administracija, ako ponovo preuzme vlast, raditi na jačanju Republike Srpske. Njihov cilj ostaje jedinstvena BiH, sa očuvanom, ali ne i proširenom autonomijom RS", navodi Surlić. 

Kompltetnu emisiju pogledajte u video prilogu.