Ustavni sud presudom Dodiku pregazio Ustav BiH? Marković: Stranac piše zakone, parlamenti ćute

Ustavni sud Bosne i Hercegovine odbio je apelaciju odbrane Milorada Dodika protiv presude Suda BiH, kojom je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita, visokog predstavnika kojeg Republika Srpska ne priznaje. Krivično delo za koje je Dodik osuđen uvedeno je u Krivični zakon BiH na osnovu Šmitove odluke. U obrazloženju odluke Ustavnog suda navodi se, između ostalog, da je Šmit donošenjem izmena i dopuna Krivičnog zakona BiH delovao kao zakonodavna vlast BiH i da ta dopuna ima pravnu prirodu domaćeg propisa.

Žarko Marković, zamenik glavnog urednika Glasa Srpske, komentariše da je ovom odlukom stavljena tačka na deo priče, ali ne na ceo proces. Ističe da su iscrpljeni svi pravni lekovi na teritoriji BiH, čime je presuda postala pravosnažna u punom kapacitetu. To znači da Dodik ima zabranu obavljanja funkcije predsednika Republike Srpske, a presuda je već sprovedena – Narodna skupština je pre oko 20 dana imenovala vršioca dužnosti predsednika, dok je Dodik platio iznos za otkup kazne zatvora od godinu dana.

Janković dalje objašnjava da pravna borba nije završena.

"Ono što nije završeno je dalja pravna borba u ovom slučaju, a to je obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu što je najavljeno odmah juče nakon što je Ustavni sud doneo odluku kakvu je doneo“, navodi on u razgovoru za Euronews Srbija. 

On predviđa da će, zbog tromosti tog suda, odluka biti donesena tek za nekoliko godina, ali apelacija će sigurno biti podneta, gde će se odbrana žaliti na sve moguće osnove. Upitan da li Dodik ubuduće može biti predsednik Republike Srpske, Marković je jasan: zabrana je aktivna, a domaći pravni putevi su iscrpljeni.

Međutim, fokus se sada pomera na Strazbur, gde će se osporavati legitimitet celokupnog procesa.

Sve ovo će takođe imati šire implikacije kada je ustavni poredak BiH u pitanju. Janković upozorava da odluka Ustavnog suda omogućava Šmitu i budućim visokim predstavnicima da menjaju i donose zakone, efektivno dajući instituciji visokog predstavnika zakonodavnu vlast.

"Da, to je ono što ostaje nama kao posledica u BiH, što je sada Ustavni sud praktično potvrdio da zakone u ovoj zemlji može donositi neki pojedinac, još stranac i još sa prilično spornim legitimitetom u smislu načina na koji je izabran, a da to ne moraju raditi parlamenti“, kaže on.

Marković naglašava da je ovo srušilo ustavno-pravni poredak BiH, jer je institucija zadužena za čuvanje Ustava pregazila taj isti dokument. Ponavlja problem Šmitovog legitimiteta i ističe apsurd da, 30 godina nakon rata, jedna evropska država ima stranca koji određuje zakone.

Banjaluka nastavlja da osporava ovu praksu, dok pravnici i političari u Sarajevu, prema njegovim rečima, apsolutno prihvataju ponašanje nametnutog stranca, tretirajući BiH kao protektorat. Janković zaključuje da će Strazbur biti ključno mesto za dalju borbu, dok domaće implikacije ostaju duboko kontroverzne.